Прилози

Један од симбола Инуита, домородачког народа Канаде, користи се као лого зимске олимпијаде у Ванкуверу. Припадници тог народа живе у некима од најлепших и најизолиранијих подручја Канаде. Инуити и други домородачки народи канадског далеког севера посебно се труде да се представе свету, преноси "Глас Америке".
Најсевернија подручја Канаде - Јукон, Северозападна територија и Нунавут - простиру се на више од три и по милиона квадратних километара. Но, на њима живи мање од 100 хиљада људи. Настојећи да прошире своје везе са целим светом, Инуити и други домородачки народи тих северних подручја отворили су у центру Ванкувера свој друштвени дом са музејом," Нордерн Хаус". Дом је отворен средином јануара и од тада, а посебно за време трајања зимске олимпијаде, показао се популарним одредиштем за туристе. Музеј показује живот уз Арктички круг кроз изложбене поставке посвећене традиционалној одећи, лову, музици, рударству и географским и природњачкин истраживањима.
Посетиоци "Норден Хауса" могу чути приповедање или песме из времена када се живело у иглоима. Усмено предање, касније преточено у приповетке увек је било од виталног зачаја за опстанак народа.

Медијски рат у Црној Гори започео је синоћ између председника Скупштине Црне Горе Ранка Кривокапића, с једне стране, и потпредседника црногорске Владе Бранимира Гвозденовића и Митрополије црногорско-приморске, са друге стране, и то пошто је Кривокапић изјавио „да министар уређења простора и заштите животне средине Бранимир Гвозденовић треба да поднесе оставку” уколико не може да изврши законску обавезу уклањања металне цркве са Румије.
„Ако не можете то да решите, поднесите оставку, да ми то не бисмо тражили”, запретио је Гвозденовићу председник парламента.
У реаговању Митрополије црногорско-приморске се каже да „председник Скупштине, изјавом о уклањану цркве са Румије, по ко зна који пут позива на отворено насиље и линч Митрополије и распирује верску и националну мржњу”.
„Кривокапић, у своје име или у име овог највишег законодавног органа Црне Горе, по ко зна који пут позива на отворено насиље и линч Митрополије црногорско-приморске, овог пута стављајући чак ултиматум министру за уређење простора и заштите животне средине за безусловно рушење црквице Свете тројице, Бога љубави, на Румији”, истичу из Митрополије.
У саопштењу Митрополије оцењују да не постоји „ни мање цркве у Црној Гори ни веће мржње и духа деструкције против ње и оних који су је саградили, на месту где је она вековима постојала и била порушена од Турака, приликом турске окупације Бара 1571. године”.

Стручњак Уједињених нација Филип Алстон оптужио је Албанију за одуговлачење међународне истраге о оптужбама за мучења, убиства и трговину органима током сукоба на Косову 1999. године.
"Ниједан напор да се истраже оптужбе није добио подршку владе Албаније", рекао је Алстон на конференцији за новинаре.
Алстон наводи да су се објашњења која је добио од званичника "у пракси свела на игру бирократског и дипломатског пинг-понга у којој одговорност за неодговарање на захтеве УН пребацивана са једног званичника на другог".
"Сви су инсистирали да на томе да, уколико им захтев буде упућен од стране одговарајућег органа и под прописаним уловима, нећа оклевати да сарађују. Суштина је да је случај дефинитивно развучен", реако је Алстон.
Бивши тужилац Хашког трибунала Карла дел Понте је, у књизи објављеној 2008. године, навела да је њен тим истражио извештаје по којима је око 300 Срба одведених у Албанију, где су им извађени органи, вероватно због нелегалне трговине.
Четири истраге у току
Алстон, специјални известилац са мандатом Савета за људске права УН, је навео да су му албанске власти саопштиле да су оптужбе политички мотивисане и неосноване. О случају "Жута кућа", у току истраге Савета Европе, Тужилаштва за ратне злочине Србије, Еулекса и правне мисије на Косову.

Најноваија офанзива привремених косовских “институција” у правцу признавања “независног Косова” од још већег броја земаља показује да где има дима има и ватре. То је доказ да хајка на владику Артемија није само иницирана “неправилностима” у пословању ЕРП, већ има као циљ уклањање јединог човека који је заиста стајао на путу легализацији нарко-НАТО “државе”. Покушај да се илегална творевина на тлу Србије легализује био је и Меморандум о разумевању којим је Црква требала да прихвати “обновљене” светиње које су шиптарске банде дивљачки, на очиглед целог “цивилизованог” света попалиле и порушиле, а обновиле “косовске институције”. Ово је било потребно да би се начинио први корак да Србија бар неформално призна легалност “косовских институција”.
Пошто владика Артемије није хтео да потпише Меморандум, требало га је изоловати.
То је учињено преко викарног епископа Теодосија Шибалића који је кршећи велики број канона и прописа Цркве отказао послушност надлежном архијереју, а затим постао главни ослонац у ЕРП свих оних који су хтели да се Меморандум прихвати. Међу њима су били српски актуелни политичари, шиптарски “званичници”, појединци унутар Цркве и њихови ментори из америчке администрације. На владику Артемија се у то време врши прљави притисак. Прво је Теодосије Шибалић покушао да убеди поједине монахе одане владики Артемију да је владика Артемије постао психички неурачунљив јер неће да прихвати такву “благодат” каква је фамозни Меморандум. Хтео је да се владика одстрани из епархије под изговором да му је потребна лекарска помоћ, а када то није упалило, Синод прети владики Артемију да ће покренути поступак против њега за непоштовање одлука Сабора.

Висока представница ЕУ за спољну и безбедносну политику Catherine Ashton, после састанка са српским највишим званичницима, изјавила је да разуме да је Косово болан проблем за Србију, али да различити погледи на његов статус не смеју да ометају сарадњу Београда и Приштине у решавању практичних питања и реализовању регионалне сарадње.
Питање статуса Косова Европска унија је оставила својим чланицама, али Брисел је јасан у поруци да будућност Косова мора бити европска, нагласила је Ashton у четвртак током посете Београду.
Колико је српска политика према Косову далеко од ставова европске “министарке” за спољне послове и хоће ли Београд ако тако настави, пуцати сам себи у ногу?
Дипломатско упозорење Catherine Ashton није прва, а по свему судећи, ни последња порука европских званичника о томе да Србија мора остварити задовољавајућу регионалну сарадњу са суседима, па и са Косовом, упркос свом ставу о његовом статусу, каже за Радио Слободна Европа Душан Јањић, председник Форума за етничке односе.
“Разумем ову изјаву као милионито подсећање Београда да мора да извршава међународне обавезе, а додао бих, да мора да ради и нешто што је у интересу Србије и Срба на Косову. Дакле, потпуно се слажем сa том изјавом, која је само доказ колико су наши политичари неозбиљни кад говоре о Европској унији, правећи од тога маркетинг и кампању, а не решавајући проблеме који нас чекају на том путу”, каже Јањић.

Сваки пут се изнова запањим када прочитам вест о томе колико новца дијаспора сваке године пошаље својима у Србији. Прошле године, на пример, наши су из иностранства, само званичним путем, послали преко три милијарде евра. Не могу ни да претпоставимо колико ли је било оних који су новац донели са собом, у џепу, приликом посете завичају.
При том, укупан извоз наше земље у 2009. једва је премашио 5,5 милијарди евра. То заправо значи да је износ профита од извоза прошле године био мањи од износа чистог кеша који је у земљу стигао из расејања.
Истовремено, криза, која је развијене земље погодила далеко више него нашу, могла је да учини да тај износ прошле године буде мањи. Али није. Из иностранства је овим путем у 2009. стигло знатно више новца него у 2008. Иако су и сами имали мање него раније, нису штедели на онима за које знају да имају још мање. Напротив.
Иако дијаспора, наравно, то не чини с намером да помогне држави или систему, већ с намером да својим најближима учини живот нешто лакшим, они су ипак битно утицали на монетарну стабилност у Србији, укупан животни стандард грађана, снажење банкарског сектора, па и на сам буџет републике. Њихов новац је био можда кључни фактор одржања стања у Србији на колико-толико прихватљивом нивоу. Волео бих да чујем колико би, без тих пара, данас вредео евро и колико дуго би се држао на нивоу нижем од 100 динара. Интересује ме, даље, колика би била потрошња грађана, а с тим и прилив у буџет из ПДВ-а, као и колика би била висина девизне штедње и да ли би данас, без овакве помоћи дијаспоре, била више стотина милиона евра већа него у исто време прошле године.

Џејмсу Џатрасу, професионалном америчком лобисти, за заступање српских интереса у Вашингтону 2006. године исплаћено је 600.000 америчких долара. „Што се тиче мог уговора за лобирање у име владике Артемија и српског народа Косова и Метохије, чињеницу да је његово преосвештенство то тражило од мене, а не од некога другог, увек ћу сматрати за велику част”, каже за „Политику” Џатрас.
Зашто тако жестоко подржавате Владику Артемија? Покренули сте чак и петицију на Интернету...
Владика Артемије је симбол отпора Србије према незаконитој и неправедној политици западних сила, које предводе САД, да се Косово одузме Србији. Мислим да овај очигледни напор да се он уништи може само да има катастрофалне последице по Србе са Косова и по Србију као целину.
Али, постоји могућност да је епископ Артемије можда био умешан у наводну проневеру у Епархији рашко-призренској?
Познајем владику Артемија 12 година, знам његов карактер, и сматрам да су све такве идеје потпуно невероватне. Постоје цивилизовани и хумани начини да се поставе легитимна питања о финансијама епархије. Јуришничка тактика, упадање у нечији дом, заплена папира, заплашивање монаха потпуно је неоправдано и очито је замишљено да изолује и понизи. То није неопходно и показује да и други разлози стоје иза тога, не само жеља да се погледају финансије.
Зашто лобирање фирме „Венабл” није имало ефекта, имајући у виду амерички став према Косову? Значи ли то да је сав тај посао рађен узалуд?

Србија и Канада потписале су у Отави Споразум о разумевању и процесуирасњу ратних злочина којим се унапређује узајамна неприслина помоћ у истраживању и процесуирању ратних злочина, злочина против човечности и геноцида. Тај споразум потписали су српски тужилац за ратне злочине Владимир Вукчевић и директор Одељења за ратне злочине Министарства правде Канаде Тери Бајтнер, другог, завршног дана посете вишечлане делегације Србије коју предводи министарка правде Снежана Маловић. Министарка Снежана Маловић оценила је да потписивање споразума има историјски значај јер је реч о првом споразуму те врсте који је Србија закључила са неком земљом.
Истовремено, то је и први споразум било које врсте закључен између Србије и Канаде у претходних неколико година.
Споразум се не односи само на потенцијалне осумњичене за ратне злочине који су држављани Србије, већ на сва лица на која се сумња да су починила ратне злочине или учествовала у извршењу злочина без обзира чије држављанство данас имају. Садашња влада Србије је још при формирању пре две године процесуирање ратних злочина уврстила међу приоритетне задатке, а надлежност Тужилаштва за ратне злочине Србије обухвата све ратне злочине почињене на подручју бивше Југославије па чак и оне из Другог светског рата.
„Потписани споразум отвара разнолике могућности правне сарадње од поступака према осумњиченима за злочине до узимања изјава сведока који имају сазнања о неком ратном злочину и других правних радњи”, рекла је за Бету у Отави министарка Маловић.

На Косову се данас низом манифестација у Приштини и другим градовима обележава друга годишњица проглашења независности. Између осталог, играће се и пријатељска утакмица фудбалских репрезентација Косова и Албаније.
Независност није, међутим, донела и социјалну сигурност грађанима Косова. Бруто национални доходак по глави становника износи само 1760 евра, а нема јасних планова за развој привреде, нити за отварање нових радних места.
Кампања у свету, код куће застој
'Слави са Косовом - са младим Европљанима' назив је кампање којом влада у Приштини, уз спотове са честиткама поводом друге године од проглашења независности, обележава други рођендан независног Косова. Спотови су већ почели да се емитују на разним језицима у бројним земљама света а кампања је дело рекламне агенције Сачи и Сачи. За кампању која за циљ има побољшање имиџа Косова у свету, влада у Приштини је издвојила 5,7 милиона евра. Представници опозиције и део цивилног друштва на Косову сматрају да је влада могла да, за далеко мање пара, ангажује и неку другу компанију која би можда обезбедила и далеко ефектнију кампању.
Авни Зогјани, челник Организације за борбу против корупције Чоху казе да је кампања компаније Сачи и Сачи у ствари добила другачији ток. По његовим речима, циљ јој је да прикрије неуспехе владе и убеди јавно мњење на Косову да је влада успешна: "Имамо дакле ситуацију да је Сачи и Сачи био двоструко скупљи, али имамо у виду и то да је иста фирма направила кампању Демократској партији Косова за изборе у 2007 години. Било је јасно да је овај тендер једноставно замишљен да партија на власти врати дуг овој фирми за оно што је урадила 2007. године".

Хокејашки турнир у Ванкуверу, који почиње данас, свакако ће бити најузбудљивији и медијски најатрактивнији догађај Олимпијаде. Томе у прилог говори и чињеница да ће хокејашко финале уједно бити и завршни догађај највеће светске смотре зимских спортова.
Посебну драж турниру даје чињеница да се игра у граду који има НХЛ екипу и где публика живи за хокеј. Боб Николсон, члан Организационог комитета,  изјавио је да је град полудео за овим турниром и да ће се играти у фантастичној атмосфери. Канада је колевка хокеја и то је овде национални спорт.
Рене Фасел, председник Светске хокејашке федерације, оцењује да су створени сви услови да ово буде најбољи хокејашки турнир икада одржан, не кријући задовољство што је руководство НХЛ-а паузом у најјачој светској лиги поново омогућило да репрезентације на Олимпијади наступе у најјачим саставима.
Канађани или Руси?
Основно питање које прати Олимпијски турнир. Сви очекују да оно остане нерешено до самог финала.
Руси су тријумфовали на последња два Светска првенства и освајање злата у Ванкуверу заокружило би успех ове генерације. На челу екипе су две легенде - тренер Владимир Биков и менаџер тима, легендарни голман, Владислав Третјак. Они су у тим позвали 14 играча из НХЛ и 9 из КХЛ (најјаче европске лиге, која се по организацији и квалитету полако примиче северно-америчкој лиги).