Европска комисија и Србија у наредним годинама радиће на што бољој имплементацији Прелазног трговинског споразума, како би се убрзао процес српске интеграције у Унију, рекао је шеф одсека за европске интеграције и економију, у делегацији Европске комисије у Србији, Алберто Камарата. Он је најавио формирање институција, које ће надгледати примену Трговинског споразума, а заједнички ће их формирати Европска комисија и српска Влада. Поред хармонизације прописа и реформе институција, развоју земље и либерализацији трговине допринеће едукација и стално усавршавање привредника.
Потпредседник Владе Србије Божидар Ђелић, оценио је да одлука о пуној примени Прелазног трговинског споразума између Србије и ЕУ представља јасну потврду убрзања европских интеграција земље. Ђелић је рекао да таква одлука ЕУ у потпуности потврђује политику Владе Србије, која је још у јануару прошле године одлучила да једнострано почне да примењује тај веома важан споразум.
„Сада је читав однос између Србије и ЕУ заснован на уговору. Више нема једностраности ни са једне ни са друге стране, него улазимо у другу годину примене споразума. Везујемо се у један шири уговорни однос, где је омогућена трговина у једном великом простору по олакшаним условима, почетак хармонизације и увођење стандарда за једну такву трговину, дакле сада се све одвија по уговору“, каже Тања Мишчевић са Факултета политичких наука.
Србија је за 10 месеци примене Трговинског споразума са ЕУ остварила мањи приход од царинских дажбина за око 78 милиона евра, али домаћи извозници су, истовремено, уштедели 310 милиона евра, на рачун мањих царина, изјавио је заменик директора Владине Канцеларије за европске интеграције Срђан Мајсторовић. Супротно очекивањима аналитичара, изостао је неконтролисани увоз робе, чак је опао за 28 одсто. То је изазвало смањење трговинског дефицита за 30 одсто. Према речима Маисторовића, либерализација трговине оствариће се постепено у наредних пет година, снижавањем царинских стопа за поједину робу, али, истовремено, уз  максималну заштиту најбољих српских производа. Тим Споразумом је утврђено да се у првој години примене укину увозне царине за 58 одсто индустријских производа. У 2011. години, следи укидање царина за још 11 одсто индустријске робе, а у 2013. још 20 одсто тих производа биће ослобођено царине, прецизирао је Мајсторовић. Међутим, укидање царина, на увоз пољопривредних производа оствариће се тек тек у шестој години од почетка примене тих Споразума, тачније 2014. године, јер је српска привреда најосетљивија у области аграра. Наиме, у прошлој години извоз пољопривредних производа у земље Европске уније удвостручен је у односу на 2008. годину и износио је око 200 милиона евра.
Добра имплементација овог Споразума је још један корак на путу Србије ка ЕУ, а српски произвођачи и међународни инвеститори ће имати препознатљив правни оквир на основу којег ће моћи да планирају пословање и време потребно да се прилагоде новим правилима пословања. У циљу надзора над исправном применом споразума биће формиран Одбор за спровођење Прелазног споразума, чији чланови ће бити представници ЕУ и Владе Србије, а, према најавама, први састанак одбора биће одржан средином марта.
Танјуг, РТС, Међународни радио Србија