Прилози

Новогодишњи и божићни празници, уз обилну трпезу доносе и велике количине алкохола, које неки максимално "користе", а често не знају за границу. Сви они који претерају са чашицом износе свима знане "аргументе" о алкохолу који су истовремено и најчешће заблуде о алкохолу.
1. Алкохол није дрога
Алкохол је психоактивна дрога. То што је легалан не значи да је мање штетан од илегалних дрога. Зависност од алкохола један је од највећих здравствених проблема у свету, а штета коју зависници од алкохола и они који повремено прекомерно пију чине друштву далеко је већа од оне коју изазивају корисници илегалних дрога.
2. Без алкохола нема забаве
Алкохол није забава, него психоактивна дрога која мења расположење, понашање, емоције. Просек од 7 пића недељно током дужег раздобља изазива неуролошке и бихевиоралне поремећаје.
3. Ако може Жика да попије толико алкохола, могу и ја
Свако другачије реагује на алкохол. Како брзо и колико ће се неко напити зависи од: масе организма, пола (жене су осетљивије на алкохол), грађе тела, метаболизма, психичког стања, количине поједене хране пре и током пијења, толеранције.
4. Добро је што сам се навикао на алкохол, сад могу више да попијем
Ако често пијеш и требају ти све веће количине алкохола да се напијеш, значи да си развио толеранцију, а твоја јетра ради претерано да би излучила сав тај алкохол из организма. Толеранција такође значи и да си можда прешао границу између повременог друштвеног пијења и зависности од алкохола.

Већ пуне три године кад год неко из опозиције или од аналитичара жели да прозове потпредседника владе Млађана Динкића редовно се позове на његово предизборно обећање с краја 2007 године да ће грађани добити акције у вредности од хиљаду евра. Све до сада Динкић је за лошу процену кривио светску економску кризу, а онда је пре неколико дана „отворио душу” и признао да је то обећање дао како Борис Тадић не би изгубио председничку трку са Томиславом Николићем. Испоставило се, како је рекао, да буквално тих сто хиљада гласова, за колико је Тадић победио у другом кругу, добрим делом потичу од тог обећања.
Као прво политичко признање за почињене грешке остало је упамћено Тадићево признање да је Демократска странка злоупотребила посланичку картицу Неде Арнерић приликом гласања за избор Кори Удовички за гувернера НБС у јулу 2003. године.
Предизборне лажи и признања нису наша специфичност. Грађани Мађарске тужили су 2007. године свог премијера Ференца Дурчњаја јер их је лагао у предизборној кампањи и на томе добио изборе што је касније и сам признао.
Пошто признања ове врсте нису честа појава на нашој политичкој сцени, јавност се увек са пуним правом пита шта стоји иза те изненадне искрености. Када је реч о Тадићу, показало се да је процена била добра и он је извукао корист из таквог геста како за себе тако и за Демократску странку. У Динкићевом случају аналитичари имају различите ставове о томе колико би користи из овог изненадног геста могао да има лидер Г17 плус. Имајући у виду да је Динкић „дошао главе” већ трима владама многи су се запитали зашто је то признање дошло баш у овом тренутку, није ли то наговештај почетка краја и ове владе?

Удружења избеглица и завичајних клубова Срба и осталих грађана из Хрватске покренули су петицију којом се од Хрватске тражи да реши питање свих права око 400.000 избеглих и прогнаних Срба.
Потписивање петиције траје до краја јануара, а од Европске уније тражи се да са Владом Хрватске не потписује уговор о приступању, све док не буде поштовала европске стандарде и не испуни обавезе према својим грађанима српске националности.
Петицију могу да потпишу избегли и прогнани Срби, они који су пореклом из Хрватске, а у Србији су од 1918. године, као и други грађани Србије, који у тој земљи имају било какву имовину.
Породица Иванишевић, пореклом из Бенковца, једна је од многих које, за сада безуспешно, покушавају да остваре своја права.
"Од имовине ми је остала кућа око 70 квадрата, земљиште, виногради и ливаде. Ја сам их тужио три пута, сва три пута су ме одбили зато што нисам био за време ратних операција у Хрватској", каже Стеван Иванишевић.
Осим повратка и накнаде имовине, потписници Петиције захтевају повратак станарског права, или бар правичну накнаду, исплату пензија и штедње, поштено суђење за ратне злочине и престанак етнички мотивисаних суђења и завршетак процеса ексхумације и идентификације несталих.
Питање правосуђа и људских права

Хрватска предала Међународном суду правде у Хагу писани одговор на противтужбу коју је Србија поднела пошто је Хрватска оптужила за агресију и геноцид у протеклом рату. Хрватски одговор предат у потпуној медијској тишини 20. децембра, последњег дана рока који је одредио суд, рекао је Саво Штрбац.
Представници хрватског правног тима предали су Међународном суду правде у Хагу писани одговор на противтужбу коју је Србија поднела након што је Хрватска оптужила за наводну агресију и геноцид у протеклом рату, рекао је председник Документационо-информационог центра "Веритас" Саво Штрбац.
Хрватски одговор предат је у потпуној медијској тишини 20. децембра, последњег дана рока који је одредио суд Уједињених нација, рекао је Штрбац агенцији Танјуг, који је и експерт српског правног тима.
Он је објаснио да садржина овог хрватског поднеска остаје непозната јавности до почетка усмене расправе пред Судом.
Према речима Штрпца, представници српског правног тима преузели су у МСП обиман материјал хрватске стране од пет књига којим се у једном делу оспоравају наводи из противтужбе Србије, док у већем делу Хрватска настоји да оснажи аргументацију из своје тужбе.
Србија сада треба да МСП, до 4. новембра 2011. године, достави писани одговор на најновији поднесак Хрватске, док се расправа о садржини тужби очекује почетком 2013.
Хрватска је 2. јула 1999, непосредно после НАТО бомбардовања СР Југославије, поднела тужбу МСП којом тражи да суд утврди да је Србија, као наследница СРЈ, одговорна за агресију и геноцид и плати штету у износу који утврди Суд, казни све починиоце злочина, пружи све информације о несталима и врати однета културна добра.

Дејтонска Босна, каква је и данас, никада није била спорна за Србе, рекао Радован Караџић. "Можда неко не жели да то чује, али Срби и Мусламани исти су народ", каже Караџић.
Хашки оптуженик Радован Караџић дао је у притворској јединици Хашког трибунала интервју у којем тврди да је његово суђење "мотор за остваривање истине" и "ако буде поштено, биће корак ка помирењу у БиХ".
На питање да ли сматра да ће бити важни докази који су недавно нађени у становима, у Београду, Караџић је одговорио да је прерано за ту оцену, али да "наше прелиминарне анализе показују да има много интересантних докумената међу онима који су одузети".
Караџић је у интервјуу БИРН-у рекао да је 1997. био спреман да оде у Хаг, али је "проценио да не би имао поштено суђење". За ово суђење, пак, тврди да је "мотор за откривање истине", преноси Дневни аваз.
"Ако могу имати поштено суђење и изнети истину, то ће бити корак ка помирењу. Не видим како може доћи до помирења ако Муслимани нас оптужују за дела која нисмо починили. Реторика је иста, као да нисмо закључили мир", рекао је Караџић.
Дејтонска Босна - никад спорна за Србе
"Право питање у вези са истином и помирењем јесте следеће - зашто смо ратовали? Муслимански политичари и даље понижавају властите жртве и њихове породице одајући им почаст као 'бранитељима Босне'. Од кога су бранили Босну? Лисабонска или дејтонска Босна, каква је и данас, никада није била спорна за Србе", додао је Караџић.

„Кад сам имао три године, остао сам сироче, одрастао сам у дому, а после се запослио на железници као пружни радник. Кућу сам градио како је морало и могло, дозиђивао, надзиђивао... И сада се сва распукла па са болесном супругом и сином спавам у шупи, где је један зид од картона, преко њега неки тепих, а споља фолија да не прокисне... Него дођох да видим шта ће бити од мене, да ме нису скроз заборавили.“ То је скраћена прича Ђорђа Дукића из Сирче код Краљева, кога затичемо испред врата канцеларије Штаба за ванредне ситуације. Ту су му убрзо рекли да се, заиста, његов случај негде у „дубинама“ компјутера затурио па ће, обећали су, колико у понедељак, доћи мајстори и на његовом плацу започети темељ за нову кућу.
– Добро, ових дана ћу се слатко огрејати, ако будем могао да одем у комшилук на славу – каже нам, помало у шали, овај човек омањег раста и кад за себе нешто тражи, рекло би се, још мањи, „мањи од маковог зрна“.
Тако је и Ђорђе, после овог обећања „штаблија“, јуче на славу отишао осокољен, са пуно наде. А, Свети Никола, слава када сви Срби славе, јер су половина домаћини а друга половина иде у госте, обележен је и у Краљеву. Од земљотреса био је то први дан када се није радило на поправци и подизању нових кућа, а иконе свеца путника, заштитника морепловаца и помагача невољника и убогих, овде су се могле видети и на „зидовима“ шатора, контејнера, у одмаралиштима и хотелима где су бескућници, а има их тренутно 794, привремено смештени. Јер, како је и блаженопочивши српски патријарх Павле говорио, „слава, крсно име, ствар је породице, не дома, куће, зграде. Зато и кад се породица пресели она своју крсну славу и славску икону носи са собом и наставља да прославља“. Тако се и у „центру“ најјачег потреса, у селу Витановцу код Краљева, слава обележавала и у шаторима и контејнерима.

Капитол Хил усвојио је закон којим се Индијанцима додељује одштета за земљу одузету пре стотину година и црним фармерима одштета за дискриминацију на основу спора који су добили пре више од десет година   
Огорчени због намере белог човека да им узме земљу, Индијанци су се латили оружја 17. јуна 1876. одлучни да се за своје право изборе борбом. У овоме их је предводио легендарни Луди Коњ који је успео да добије неколико битака, али не и рат, који се окончао његовом погибијом годину дана касније. Деценију касније, 1887, амерички конгрес легализовао је отимачину индијанске земље усвојивши такозвани „Доузов закон”. У складу са овим законом, индијанска земља подељена је на парцеле од између 60 и 70 хектара. Свака индијанска породица добила је по парцелу, што је у њиховој култури било потпуно страно, јер је сва земља припадала целом племену. Идеја човека који је осмислио закон, сенатора Хенрија Доуза била је да на овај начин „цивилизује” Индијанце. „Бити цивилизован значи носити цивилизовану одећу, обрађивати земљу, живети у кућама, возити се кочијама, слати децу у школу, пити виски и имати земљиште”, сматрао је господин Доуз. Оно што је претекло, а то је био највећи део ресурсима пребогате индијанске земље, додељено је досељеницима. Стотину година касније, борбу Лудог Коња наставила је Елоиз Кобел, додуше, не оружаним него правним средствима. За разлику од Лудог Коња, Кобелова је победила.

Извештај Дика Мартија баца сасвим другачије светло на дешавања пре десет година и потврђује колико је опасно сврставати се на било чију страну у сукобима о којима знамо мало или не знамо ништа, пише британски новинар и колумниста Џефри Виткрорфт у данашњем "Фајненсел тајмсу".
Виткрофт, чија последња књига говори о владавини Тонија Блера, и то углавном у негативном контексту, навео је како је управо Блер био главни светски лидер који се залагао за бомбардовање (Југославије) 1999. године када је у говору у Чикагу упозорио на "зло етничког чишћења".
Мартијев извештај терети председника косовске владе Хашима Тачија који се још у јулу у Приштини здравио са Блером, не само за контролу над шверцом хероина, већ и за трговину људским органима. Зато би, пише Вуткорф, требало да се запитамо какву је то владу западна интервенција на Косову поставила, а све зарад наводне одбране људских вредности и права.
Виткрофт се осврће и на остале сукобе на простору бивше Југославије и политику недавно преминулог америчког дипломате Ричарда Холбрука.
"Наравно да је Милошевић био тиранин и да су српске снаге у време сукоба чиниле стравичне злочине. Али у томе нису биле усамљене", пише Виткрофт. Он је истакао да је очигледно да су Блер и други у својој жељи да буду морални чистунци, заборавили шта је лик из романа Оскара Вајлда одговорио замољен да каже "чисту и једноставну истину" - "Истина је ретко чиста, а скоро никада једноставна".
"А ако би то ико требало да зна био је Ричард Холбрук, творац Дејтонског мировног споразума који је својевремено у "Њујорк тајмсу" написао чланак о бруталном рушењу чувеног, старог моста у Мостару. А ко га је срушио? Хрвати", пише аутор.

Лондонски Тајмс посветио је Косову један од редакцијских коментара под насловом "Држава ужаса", истичући у поднаслову да је премијер Косова оптужен за трговину хероином и људским органима.

Подсећајући да је најмлађа европска држава једнострано прогласила независност 2008. и одвојила се од Србије, и да су западне државе имале кључну улогу у новијој крвавој косовској историји, коментатор листа закључује да је сада Тачи, који је имао највише користи од западне подршке Косову, оптужен за злочине "од којих се човеку смучи".

Независност Косова свршен је чин, али је његово укључење у европску породицу народа сада доведено у питање и парламент у Приштини мора да захтева од косовских политичара одговорност, због оптужби изнесених против Хашима Тачија, пише лондонски лист.

НАТО посебно треба да инсистира на захтеву да Тачи "убедљиво одговори" на оптужбе или изађе пред суд, јер је НАТО-ова интервенција 1999. омогућила Косову да се "побегне из репресије" Слободана Милошевића.

Чини се да је власт на Косову у рукама групе бандита, иако су до ње дошли на изборима, наводи лист.

У коментару се додаје да ће, док се злочини наведени у извештају Дика Мартија не истраже и одговорни не изведу пред суд, Косово бити само најновија у тужном низу неуспелих држава.

Тачијева Влада описала је наводе из извештаја Дика Мартија као клевете, док је Еулекс саопштио да ће испитати оптужбе да је Хашим Тачи шеф мафијашке криминалне мреже повезане са трговином органа, пише Гардијан.

Дописник листа јавља да је овом извештају у косовким медијима поклоњено мање пажње него другде у свету, и објашњава да се на Косову новинарима прети и смрћу када критикују Владу.

Становници БиХ од данас могу да путују без виза у готово све земље Европе пошто је на снагу ступила ранија одлука Савјета министара Европске уније о визној либерализацији за БиХ и Aлбанију. Држављанима БиХ визе нису потребне за улазак у 25 европских земаља које чине шенгенски простор и за још четири земље мимо тог блока које примењују шенгенска правила.
Осим чланица ЕУ шенгенским простором обухваћене су и Исланд, Норвешка, Швајцарска и Лихтенштајн. У ЕУ држављани БиХ неће моћи путовати без виза само у Велику Британију и Ирску.
Држављани БиХ могу без прекида да бораве у овим земљама 90 дана, после чега шест месеци морају да проведу у БиХ да би могли поново да путују. Путовање без виза становници БиХ неће моћи да користе за запошљавање у европским земљама без прибављања радне дозволе.
Европски известилац за визну либерализацију Тања Фајон, којој је јуче Европски покрет у БиХ у Сарајеву уручио своје највише признање Орден за посебне заслуге у процесу интеграција БиХ у ЕУ, изразила је задовољство што ће становници БиХ од данас моћи без виза да путују Европом.
ПРОМОТИВНИ ЛЕТ БАЊАЛУКА - БРИСЕЛ
Министарство саобраћаја и веза и Привредна комора организовали су данас чартер лет из Бањалуке до Брисела са циљем промовисања безвизног режима за грађане Републике Српске за путовања у земље чланице ЕУ. На промотивном лету учествују политички, привредни, јавни и културни званичници, представници невладиног сектора, а планиране су посете седиштима институција ЕУ у Бриселу.