Прилози

Никада му није била намера да меша ликвидације српских цивила са каснијим догађајима у Вуковару, већ се та његова изјава односила на Србе који су пре ратних сукоба, у јуну и јулу 1991. године, били одвођени са посла и кућних прагова
„Ја не улазим у то нити сам икада говорио ко је крив за рат у Хрватској, јер ми знамо за сукобе који су у Хрватској почели пре Вуковара. Али морамо једном отворено рећи и погледати се у очи: у Вуковару су у рано лето и пролеће 1991. само српски локали и српске куће биле дизане у ваздух. Ни једна хрватска кућа. После су дошла и убиства српских цивила, и то према нашим сазнањима око 20 жртава“, рекао је у интервјуу за емисију Осјечке телевизије 'Карте на сто' председник СДСС-а Војислав Станимировић, објашњавајући део интервјуа који је дао београдској Политици, после којег је у хрватској јавности посебно био истакнут цитат да 'нису Срби започели рат у Вуковару'.
Како је истакао Станимировић, никада му није била намера да меша ликвидације српских цивила са каснијим догађајима у Вуковару, већ се та његова изјава односила на Србе који су пре ратних сукоба, у јуну и јулу 1991. године, били одвођени са посла и кућних прагова, од када им се губи сваки траг. На ту је изјаву, каже, био подстакнут пошто су се Јосиповић и Тадић, заједно са хрватском премијерком, састали у Вуковару са породицама несталих српских цивила, што међутим нити једном речју нису споменули у каснијим изјавама за медије.
„Занимљиво је да су двоје или троје чланова породица у разговору са хрватским и српским врхом рекли да потенцијалне убице њихових најближих сада слободно шетају Вуковаром. Дакле, то су премијерка и председник чули, после чега су казали да свако мора да одговара за злочине. Међутим, на конференцији за медије, ни Тадић ни Јосиповић ништа нису рекли, за разлику од оне друге конференције на којој се говорило о хрватским жртвама“, рекао је Станимировић, додајући да су га исту вече звали чланови породица што су се састали са политичким врхом, тврдећи како су опет изманипулисани.

Бивши амбасадор САД-а у Хрватској и Србији Вилијам Монтгомери рекао је да међународна заједница мора хитно да промени своју политику према Босни и Херцеговини, која иде искључиво у корист бошњачким настојањима.
Монтгомери је нагласио да међународна заједница греши када председника Републике Српске Милорада Додика етикетира као "насилника" који узрокује политичку нестабилност у БиХ и занемарује чињеницу да се огромна већина Срба слаже са Додиковим ставовима.
Он сматра да међународна заједница мора да буде пажљива како Додика не би испровоцирала да распише референдум о осамостаљењу РС, иако лично не верује да би се председник Српске нагло одлучио на такав корак.
"Прилично сам сигуран да ће, како време буде одмицало, доћи до признања на Западу, али и у самој БиХ да ствари у земљи не функционишу и да се на преговарачком столу морају наћи и алтернативна решења. Стога се делом слажем са неким мишљењима да је време на Додиковој страни", рекао је Монтгомери за "Прес".
Искусни амерички дипломата истиче да Запад прави катастрофалну грешку инсистирањем да се у БиХ одржи "статус кво" и тиме што одбија да размотри алтернативна решења за будућност БиХ.
Према његовом мишљењу, БиХ и даље опстаје само захваљујући снажном присуству међународне заједнице.
"Дејтон је зауставио рат, али је, с друге стране, створио систем који није спроводив у пракси. Три народа су и даље екстремно подељена. Срби доживљавају РС као своју државу, Хрватима се не свиђа што немају свој ентитет, а Бошњаци су одличан пример проблема са којим се БиХ данас суочава", констатовао је Монтгомери.

Чињеница да убијање сведока на Косову никога у Европи није дирнуло и да су сви о томе ћутали прави је скандал, а не мој извештај о трговини органима, изјавио је специјални известилац Савета Европе Дик Марти, истакавши да је на Косову убијено више десетина људи који су сведочили о злочинима.
„Последњих година на Косову је убијено више десетина људи који су сведочили о почињеним злочинима. Међутим, убијање сведока никога у Европи није дирнуло. Сви су ћутали. То је прави скандал, а не мој извештај у којем сам записао само оно што многи знају већ веома дуго”, рекао је Марти у интервјуу за словеначки лист „Дело”.
Специјални известилац СЕ истакао је да су се сва имена која је у извештају навео, међу којима је и име Хашима Тачија, годинама појавиљава у полицијским извештајима, дипломатским телеграмима, криминолошким студијама и извештајима многих страних обавештајних служби - од америчке ФБИ до британске МИ6, италијанске службе СИСМИ, немачкке ДНД до грчке ЕИП.
„На западу су, дакле, све време веома добро знали шта се догађа на Косову, али нико није ништа чинио”, нагласио је Марти.
Он је подсетио да се први шеф мисије УНМИК-а на Косову и бивши француски министар иностраних послова Бернар Кушнер, на питање новинара о трговини људским органима на Косову, грохотом насмејао.
„Човек, који се смеје тако стравичној теми, доста говори о себи”, каже Марти.
На питање да ли је посетио такозвану „жуту кућу” у Албанији, Марти је одговорио да тамо сада нема ничега и да за тим нема потребе, наводећи да је „жута кућа” само „комадић у прилично компликованом мозаику косовске драме”.

Влада Србије поводом 15. фебруара, Дана државности - Сретења организује изложбе на којима ће бити приказани симболи српске државности, са циљем да се домаћој јавности укаже на вишевековну државотворну, уставноправну, културну и уметничку традицију Србије.
Изложбе на којима ће први пут бити представљени оригинали устава Кнежевине и Краљевине Србије, српска одликовања и медаље, заставе и барјаци из периода Првог светског рата и српске владарске инсигније, биће приређене у Крагујевцу, Новом Саду, Нишу и Ваљеву, рекао је члан Организационог одбора Владе Србије за обележавање Дана државности Дејан Ристић. Изложба под називом "Устави Кнежевине и Краљевине Србије" биће постављена у Галерији Народног музеја у Крагујевцу, од 14. до 22. фебруара, а отвориће је председница Народне скупштине Србије Славица Ђукић Дејановић. Јавности ће први пут бити приказани устави који се чувају у Архиву Србије. Крагујевац је одабран као град у којем су усвојена два од шест највиших државних правних аката, међу којима је и Сретењски устав из 1835. године, објаснио  је директор Архива Мирослав Перишић.
Сретењски устав обнародован је испред старе крагујевачке цркве на Сретење 1835. године. Написао га је Димитрије Давидовић у демократском духу који је гарантовао широка грађанска и имовинска права. Устав је предвиђао законодавну иницијативу и финансијску регулативу. У њему су били установљени државни симболи: грб и застава, а одређен је и однос Кнежевине Србије према Отоманском царству. Због противљења великих сила, Устав је већ у марту 1835. стављен ван снаге. Посетиоци ће, поред Сретењског, моћи да виде и Турски устав који је издат 1838. године, Намеснички устав из 1869. године, као и уставе Краљевине Србије из 1888, 1901. и 1903. године.

Танасије Узуновић ради као никад. Има га на телевизији, позоришту, глуми у Глембајевима за Атеље 212. Екипа је, каже, изванредна, режира Јагош Марковић, играју Аница Добра, Светозар Цветковић... јака глумачка постава, коју није лако ни сакупити, па су и пробе биле ретке… али није сметало да се добро заврши посао. Откако га је Синиша Ковачевић позвао да у Народном позоришту игра у Великој драми, много ради и за национални театар, тренутно га има у четири представе.
За ширу публику он је пре свега Рајко Малешевић у телевизијској серији „Мој рођак са села”. Играо је и у „Мирису кише на Балкану”, али због заузетости – малу улогу
– Жао ми је због тога, „Мирис кише...” је на неки начин моја тематика из детињства. Одрастао сам у Нишу, а јеврејска породица је била у комшилуку, у кући Ђорђа Узуновића, брата мога прадеде, то је било његово имање. Дружио сам се с њима, везани су за моје детињство, a релативно добро познајем и њихов начин живота –  прича Танасије.
Касније је у позоришту у Нишу упознао Еугена Вербера, нашег филмског епизодисту.
– Један изузетан интелектуалац од кога сам много научио. Јевреји су жилав, паметан народ. Не знам да ли би нека друга нација опстала да је била на њиховом месту. Они брину једни о другима, а ми смо изгубили наше узоре, светиње, наша веровања. Не знамо где смо, каже резигнирано.
Све испочетка
Рајка Малешевића игра као оштроумног и виспреног, господственог сељака, домаћина који воли земљу и породицу (и упорно одбија да сину Дракчету, који мисли само на себе, препише имање). Градио је лик сећајући се човека по имену Михаило код којег је његова мајка куповала мед. Одлазио је као дете на његово имање изнад Белановице и виђао га увек у чистој белој кошуљи, уредној ношњи.

Да су надлежни међународни органи на Косову и Метохији у случају отмица косметских Срба реаговали правовремено и одговорно, могао је да буде спасен живот бар извесног броја људи чија је судбина још увек енигма, тврде у Удружењу породица киднапованих и несталих у Грачаници. После усвајања резолуције Дика Мартија о трговини органима у Парламентарној скупштини СЕ, породице несталих косметских Срба су уверене да је пут за коначно расветљавање судбине њихових најближих отворен, али наглашавају да одговорност не сме да заобиђе ни оне који су морали да реагују, али нису.
Мартијев извештај о трговини органима и Резолуција ПССЕ, чини се, покренули су са мртве тачке процес расветљавања судбине киднапованих и несталих Срба. Међутим, за породице несталих отварају се два тешка и болна питања. Да ли овакав развој ситуације гаси и последњи трачак наде да је неко од несталих, још увек жив и  да ли је, да је реаговано правовремено, одмах након првих информација, могао да буде спасен живот бар неког од киднапованих?
У Удружењу породица киднапованих и несталих у Грачаници тврде да су надлежним међународним институцијама на Космету, за многе случајеве, достављали доказе одмах након киднаповања. Велибор Ађанчић подсећа да међународни представници на Космету, иако су за поједине случајеве покетали одређене истражње радње, нису ништа више предузели.  Уместо тога, истиче он, сву документацију коју су прикупили, однели су у своје земље. Велибор је уверен да представници међународне мисије знају све о дешавањима на Косову. „Ми као породице несталих и киднапованих знали смо да је око 400 људи одведено у Албанију пре него што је то објавила бивша тужитељка Хашког трибунала Карла дел Понте.

„Дајте нам два месеца, која ми дајемо њима да распишу ванредне парламентарне изборе. Ако силеџије, као и до сада, не буду желеле да слушају, у априлу ћете ме затећи овде на асфалту, седећу на стиропору да се не прехладим. А и ви понесите парче стиропора ако хоћете да ми се придружите”, поручио је јуче лидер Српске напредне странке Томислав Николић окупљенима пред Домом Народне скупштине у Београду.
Захтев за расписивањем ванредних избора био је централна тема митинга дела опозиције коју предводе напредњаци, под слоганом „Избори се за промене”. Скуп се завршио мирно као што је и почео. Заказан за 12 сати, почео је са око пола сата закашњења, јер су грађани још пристизали. Већина јучерашњих говорника је, иначе, слала поруке окупљенима да се после скупа мирно и достојанствено разиђу. А сви су (Александар Вучић, Миланка Карић, Александар Вулин, Јоргованка Табаковић, Велимир Илић), као и Николић, нештедимице критиковали актуелну владу, премијера, министре и председника Србије Бориса Тадића због лошег економског и социјалног стања у Србији.
Најављујући сталне протесте од априла, ако власт не услиши захтев за ванредним изборима, Томислав Николић је нагласио да не тражи да „они оду са власти, то ће избори решити”, нити тражи да се не кандидују „јер хоћемо да их победимо – да им докажемо да не могу више да преваре грађане Србије”. Он је оптужио владајућу коалицију да је зауставила промене у Србији и да је омогућила развој корупције и криминала и позвао грађане да мирно и достојанствено омогуће промену власти како би се зауставило даље пропадање државе. „Ако сада ништа не променимо, џабе нам је онда да се поново окупљамо. Јер у којој бисмо се то Србији окупљали”, рекао је Николић.

Вашингтон и његови савезници држе се добро установљеног принципа да је демократија прихватљива само уколико је у складу са стратешким и економским циљевима: што је дозвољено на непријатељској територији (до одређене мере), није и у нашем дворишту.
Природа било ког режима који САД подржава, мање је важна од чињенице да ли га контролише или не. Потчињени су игнорисани све док не покидају своје ланце.
"Арапски свет се запалио", пренела је Ал Џазира прошле недеље, док широм региона западни савезници "брзо губе свој утицај". Ударни талас је почео драматичним устанком у Тунису којим је свргнут диктатор, кога је подржавао Запад, уз нарочит одјек у Египту, где су демонстранти поразили бруталну полицију, одану диктатору.
Посматрачи су то упоредили са обарањем руског режима 1989. године, међутим постоје значајне разлике. Пресудно је што не постоји Михаил Горбачов међу великим силама, који подржава арапске диктаторе.
Уместо тога, Вашингтон и његови савезници држе се добро установљеног принципа да је демократија прихватљива само уколико је у складу са стратешким и економским циљевима: што је дозвољено на непријатељској територији (до одређене мере), није и у нашем дворишту, молим вас, ако није правилно припитомљено.
Једно поређење са 1989. годином има одређену вредност: Вашингтон је пружао подршку Румунији, односно најнасилнијем од источно-европских диктатора, Чаушеском, све док верност није постала неодржива.
То је уобичајени образац: Фердинанд Маркос, Жан-Клод Дувалије, Чун Ду Хван, Сухарто и многи други корисни мафијаши. То може бити и у случају Хоснија Мубарака. Поред рутинских напора да проба да осигура режим, неће скренути далеко од одобрене стазе.

Став Привредне коморе Србије (ПКС) је да Србија треба да остане регион где се не гаје генетски модификоване биљке, јер је то предуслов за боље позиције наших пољопривредних производа на тржиштима широм света, изјавио је потпредседник ПКС (ПКС) Стојан Јевтић.
Јевтић је указао да је неопходно поново актуелизовати ранији предлог о доношењу резолуције по којој би се територија Републике Србије прогласила подручјем без производње генетски модификоване хране за сточну и људску исхрану.
"Проглашењем и спровођењем резолуције о забрани гајења генетски модификованих организама (ГМО) Србија би била прва земља у Европи која би брендирала своју производњу", нагласио је Јевтић.
"То би донело и и изразите могућности повећања извоза у Европску унију (ЕУ) традиционалних производа и производа органске производње из Србије", додао је Јевтић.
Према његовим речима, забраном производње ГМО омогућава се несметано ширење и повећање органске производње. ''Истовремено се не забрањује увоз и потрошња ГМО хране само за људску исхрану и тиме се не крше правила и одреднице Светске трговинске организације (СТО) у погледу промета производа", рекао је он.
"На овај начин ГМО не би улазили у ланац исхране животиња. Генетски модификована храна у промету мора бити видно обележена у складу са строгим прописима о промету ове врсте хране'', рекао је Јевтић.
"Србија располаже са 5,1 милиона хектара релативно малих пољопривредних површина у којима су око 3,3 милиона хектара ораничне површине на којима се успешно може организовати производња хране без генетски модификованих организама", казао је Јевтић.

У документима које је тужилаштву у Хагу новембра 2003. доставио УНМИК Албанци су сведочили и како су транспортовали органе убијених Срба у Истанбул преко аеродрома у Тирани.
Албанац који је учествовао у транспорту органа рекао је истражитељима УНМИК-а да су коришћени редовни летови за Истанбул и да је особље на аеродромима у Тирани и Истанбулу добијало мито како би зажмурило на све што се догађа.
Сведок је потврдио и да су по убијеном Србину зарађивали до 45.000 долара!
"Албанац је рекао да су многи Срби довођени у планине како би им се побољшала крвна слика. Добро су храњени и давали су им да раде пољопривредне послове и секу дрва у шуми. После неког времена, када би добили поруџбину за органе, водили би их у Бурељ, где су чекали операцију. Дан пре операције вођени су у Фуше Крује, односно на једно имање у близини источно од града. Тамо су и бацани њихови остаци када би им узели све што вреди. Места на која су одлагали остатке тела су приватни поседи. Албанац је рекао да су првом пару Срба извађена "само" два бубрега, после чега су убијени. Албанац је рекао да је намера била да се "пробије лед", наводи се у овом документу.
Сведок је рекао да је касније било много боље и зараде су ишле до 45.000 долара по човеку. Највећа пошиљка је била када су заједно "одрадили" петоро Срба и послали их право на аеродром.
"Тада смо имали среће. Пошиљке су углавном чинили органи од по двоје или троје Срба. Сведок је рекао да су обично користили комерцијалне летове понедељком и средом за Истанбул", пише у извештају истражитеља.
Албанац је потврдио да злочинци нису имали никаквих препрека и на "Ринас" аеродрому у Тирани.