Прилози

У Вуковој задужбини данас је представљено треће издање "Српско-хрватског речника варијаната" Јована Ћирилова који је на наговор издавачке куће "Прометеј" после 16 година обновио Речник у намери да укаже на речи које у једном књижевном језику којим се служе и Срби и Хрвати имају две, па и више варијанти. Отуда и два наслова књиге, па уз ону српску варијанту стоји и хрватска Хрватско-српски језик иначица.
По речима власника и главног уредника "Прометеја" Зорана Колунџије, ново издање овог Речника биће од користи у дневној употреби, а професор на катедри за српски језик Филолошког факултета у Београду, Вељко Брборић је оценио да ће књига Ћирилова олакшати сналажење у језичким варијантама и Србима и Хрватима. Данас када су се страсти смириле о овоме је могуће говорити хладне главе, оценио је Брборић. Цитирајући Ивана Броза с краја 19. века, када су Хрвати писали своје речнике и граматике, и Далибора Брозовића из 1985, у прилог закључку да је реч о једном језику који има више варијанти, он је Ћирилова назвао дежурним српским филологом. Бавећи се лингвистиком из хобија, Ћирилов је урадио више за језик и српску језичку културу од научника по институтима којима би то требало да буде посао, оценио је Брборић. Додао је, такође, да је овом књигом "Прометеј" обогатио своју лингвистичку библиотеку, бавећи се језиком много више него они који би то требало да раде, "спасавајући тако образ министарствима културе и просвете". Да се Ћирилов ухватио у коштац са ни мало једноставном проблематиком Брборић је навео пример речи кућа у српској и дом у хрватској варијанти, при чему се у Србији главни у кући зове домаћин, а у хрватској кућаник.

Представници 100 избегличких удружења и завичајних клубова Срба из хрватске потписали су подршку Петицији којом се тражи правично и трајно решавање имовинских, станарских, стечених, статусних и других права избеглих и прогнаних лица и других грађана Србије пореклом из Хрватске. Прикупљање потписа трајаће од 15. децембра до 31. јануара у Хрватској, Србији и свуда где живе Срби избеглице из Хрватске, или Срби који воде порекло и имају имовину у тој бившој југословенској републици. 
Први пут сва избегличка удружења и завичајни клубови у Србији су се ујединили, како би се, како је саопштено, пре уласка Хрватске у ЕУ, решило питање великог броја избеглих, који су изгубили и политичка и људска права за време рата 90-тих година, као и имовину. Председник Коалиције удружења избеглица Миодраг Линта казао је да да је петиција покренута пре свега што се између српских и хрватских државника све чешће, у последње време, чује да имовинска и друга права избеглих и прогнаних лица треба сводити на програм стамбеног збрињавања. Петиција садржи три кључна дела у којима се удружења позивају на документе о људским правима, али и споразуме потписане између две државе од 1996. године до данас, а који подразумевају решавање питања избеглих и прогнаних. У једном делу петиције се указује на 12 главних проблема везаних за имовинска, статусна, станарска и друга права, а у трећем делу је апел који ће бити послат на 150 адреса најважнијих институција у Хрватској, Србији, Црној Гори, Канади, САД, Новом Зеланду и европским земљама. Сакупљање потписа, казао је Линта, трајаће до 31. јануара и обављаће се у канцеларијама отвореним у свим општинама и конзуларним представништвима, како би се сакупио што већи број потписа који државници неће моћи да игноришу.

Војска је данас неутрална, али не знамо чему служи, шта ће радити професионални војници у земљи која више неће ратовати, а не учествује у мировним мисијама по свету. Тако је Србија добила оловне војнике. Одлазак у армију симболисао је раздвајање од мајке, а у време Милана Обреновића укинута је народна и установљена стајаћа војска, јер "ко није за војску, није ни за девојку".
Од оне народне "радо Србин иде у војнике" не остаде ништа, многи потенцијални гуштери одахнули су када је и законом утврђено да од Нове године нема више позива у војску. Дуг отаџбини враћаће професионалци и шачица оних који то истински желе. На платном списку Министарства одбране наћи ће се око 38.000 запослених, од тога ће трећина бити цивили, а остали ће носити униформу. Овде ће место наћи око 25.000 активних војника: генерала, официра, подофицира, професионалних војника, активних резервиста, питомаца војне гимназије и академије. Процене су да ће регрута добровољаца бити око 2.000.
Остатак мушког рода у Србији неће имати успомене из војске. Неће имати испраћај под шатром, друга из рова до гроба, неће га звати гуштером ни џомбом, неће окусити војнички купус и пасуљ... Где ће онда стећи потврду да су постали мушкарци?
Јер, још од Милана Обреновића, кад је укинута народна и установљена стајаћа војска, у Срба важи да "ко није за војску, није ни за девојку". Кад те приме у војску, то значи да си здрав, да немаш фалинку... Глумац Петар Божовић недавно је завапио да ови тазе српски официри носе униформе "као феријални савез, а војска нам је слабија од ловачког друштва".

На Косову данас влада изборна тишина уочи ванредних парламентарних избора заказаних за недељу, 12. децембар на којима ће учествовати и осам српских изборних листа.
Изборна тишина трајаће до затварања бирачких места сутра у 19 часова, саопштила је косовска Централна изборна комисија најавивши да је све спремно за одржавање ванредних парламентарних избора.
Влада Србије: Нису се стекли услови
Косовским Србима, поводом изласка на те изборе из Београда, али и сународника са севера Космета стигле су различите поруке - од препоруке за бојкот па до позива да изађу и гласају.
Влада Србије оценила је да се нису стекли услови за излазак Срба на сутрашње изборе на Косову и Метохији и да судбина Срба у политичком смислу зависи од предстојећег дијалога Београда и Приштине, подсетио је јутрос шеф владине Канцеларије за сарадњу с медијима Миливоје Михајловић.
Он је истовремено навео да иако се нису стекли услови, сутрашњи избори не смеју да буду повод за напетост, инциденте и ексцесе међу Србима истакавши да су у суштини идентични интереси Срба на северу и југу Косова.
Михајловић је нагласио да судбина Срба на Косову и Метохији у политичком смислу зависи од предстојећег дијалога Београда и Приштине, а у економском, пре свега, од помоћи Србије која издваја око пола милиона евра годишње.

Извештај о раду Министарства за дијаспору за период јануар- децембар 2010. године поднео је у Народној скупштини државни секретар Миодраг Јакшић. Том приликом је истакнуто шта су биле најважније активности и остварени пројекти које је то Министарство остварило у протеклом периоду.
Када је реч о активностима у законодавној области Миодраг Јакшић је истакао да је након доношења Закона о дијаспори и Србима у региону 2009. године, у протеклом периоду Министартво приступило изради три подзаконска акта. Утврђен је иституционални оквир за спровођење Закона формирањем Скупштине дијаспоре и Срба у региону, Савета Скупштине и Срба у региону, Савета за Србе у региону, Савета за дијаспору и Буџетски фонд за дијаспору и Србе и региону. У току ове године настављен је рад на изради Предлога стратегије очувања и јачања матичне државе и дијаспоре, као и матичне државе и Срба у региону. На предлог ресора за дијаспору и Министарства правде Скупштина Србије је у марту усвојила и Закон о амнестији. Јакшић је подвукао и значај ативности које су допринеле унапређењу информисања дијаспоре. Он је подсетио да је Министарство са Јавним сервисом Радио-телевизије Србије  потписало Протокол о сарадњи  на заједничком пројекту емитовања сателитског програма националне телевизије у Европи, САД, Канади и Аустралији. Са циљем боље обавештености расејања  урађен је и Информативни приручник за дијаспору, а наши суграђани који живе у иностранству имају могућност да о раду Министарства заснају и путем Билтена у коме се налази преглед свих активности у периоду од 2008. до 2010. године. Министарство за дијаспору, ове године, имало је добре резултате на плану ширења српске културе и учења српског језика за децу која живе у расејању.

Домаћини ми указују врхунско гостопримство. Може се веровати на реч и влади и опозицији и политичким вицевима. Уопште узев, радим у земљи која је подесан партнер а не „врбов клин”, како је описују закералa.

Овако би могли да гласе будући дипломатски извештаји како би се избегле непријатности сличне произишлим из „Викиликсових” обелодањивања америчких „неувијених” погледа на свет – предсказују ироничари.

Слуте, наиме, да ће мреже државних представљања у иностранству свести преписке са централама на доброћудну протоколарност, док ће праве информације о другима размењивати само у четири ока и депоновати их у скровишта до којих не могу да допру Робини Худови интернетске шуме.

У реалности се, пак, нижу догађаји који би могли да се подведу под филмски наслов „Империја (поредак, национални и интернационални) узвраћа ударац”.

Поред америчког инсајдера осумњиченог за одавање тајни, иза решетака се нашао и „Викиликсов” шеф Џулијан Асанж, у Британији, а под шведском и Интерполовом потерницом за наводни сексуални деликт.

Швајцарска је замрзла „Викиликсове” банкарске рачуне. Вашингтон испитује законске могућности за суђење Асанжу, док хроничари подсећају на својевремене тамошње званичне похвале интернетским слободама као „новим инфраструктурним иконама нашег доба”.

Многе власти предузимају мере појачане предострожности у комуникацијама и најављују реконструкцију механизама тајни.

С друге стране се исказује подршка објављивању дипломатских тајни: у име права грађана да знају како се, и на основу чега, одлучује о односима са светом. Да су тајне преписке биле доступне јавности, можда не би било ни терористичких удара на САД 11. септембра 2001. нити текућег глобалног финансијског посртања, јер су многе информације, блокиране као дискреције, наговештавале такве ломове, сугеришу хроничари.

Не би се ни „Викиликс” појавио да су тајност и јавност били одговарајуће одржавани. У име стабилизације прилика, често су, прислушкивањима и „завиривањем кроз кључаоницу”, подривана оба стуба системске комуникативности: и слобода изражавања и гаранција интимности.

Бивши амбасадор Канаде у Србији Џејмс Бисет изјавио да српска држава не би требало да уђе у Европску унију, зато што би на тај начин ''Брисел и ЕУ доминирали свим аспектима живота у тој земљи''.
''Немачка и друге земље ће и даље да улажу у Србију без обзира да ли је она део ЕУ или није. Уколико бизнисмен сматра да ће да заради новац улагањем (у Србију) он ће то и да учини. Брисел и ЕУ желе да доминирају свим аспектима живота у Србији. Што ће и да се деси ако Србија једног дана постане чланица ЕУ. Ако Србија остане ван ЕУ многи приватни бизниси из Западне Европе и Азије ће улагати у Србију – и то без оптерећења којег би са собом, уколико би Србија постала чланица ЕУ, донела вишеслојна бирократија и регулативе ЕУ
Чланство у ЕУ значи да би Брисел био тај који би вршио инспекцију'', рекао је Бисету на канадском радио програму ЦКЦУ ФМ ''Сусрети понедељком'', који је 5. новембра у Београду учествовао на конференцији на тему ''Србија: Стратегија опстанка''.
Предузећа би морала да се затворе уколико не би испуњавала тачне регулаторне процедуре а и машине би морале да се замене . У том случају од Србије би се очекивало да се учлани у НАТО, а прву ствар коју би од ње захтевали је да купи америчку војну опрему како би се ускладили са америчким војним стандардима'', додао је некадашњи амбасадор Канаде.
Да ли је народ Србије свестан шта би чланство у ЕУ захтевало од њихове земље?

Милорад Пуповац, по професији лингвиста и професор на Филозофском факултету у Загребу, председник је Српског народног већа, потпредседник Самосталне демократске српске странке и њен заступник у Хрватском сабору. Ових дана, Београдски центар за људска права доделио му је награду „Константин Обрадовић“ за унапређење културе људских права у овој години, што је и непосредан повод за наш разговор.
Највећи део Ваше активности тиче се одбране и унапређења људских права Срба у Хрватској, који су и као грађани и као народ тешко страдали у протеклом рату. Шта је до сада учињено?
Нисам сигуран да још можемо подвући црту па казати направили смо то – нисмо направили то. Али, многе од тих ствари успели смо да променимо, посебно тамо где су Срби били не само обесправљени, него се сматрало природним да им се одузимају права, да им је унапред већ било суђено да изгубе посао, да остану без куће, без стана, да не могу живети у Хрватској… Успели смо да променимо поглед, променимо однос. Многим људима, с обзиром на то да је такав поглед био доминантан више од десет година, успели смо помоћи и помажемо им и данас.
Оно што смо успели јесте да се поврати глас Срба у Хрватској, да се обнови њихов политички утицај, да се обнови њихова политичка важност у Хрватској и да се њихове институције коначно признају.
Има тога још?
Дугачка је та листа. Од елементарне сигурности људи, физичке, имовинске, елементарне равноправности људи, равноправности на суду, пред администрацијом, па до тога да су неке ствари као што су рецимо станарска права, која су многи проглашавали прошлим свршеним временом, ипак и међународно и међудржавно враћена на сто и биће решена на начин који можда није најправеднији, али ће ипак бити решена, тако да ће бивши носиоци станарског права имати неку задовољштину и реализацију. Од тога па до политичког статуса Срба у Хрватској и статуса њихових институција.

Одлука Захарија Трнавчевића да оде из Демократске у Уједињену сељачку странку отвара питање – да ли се српски сељаци могу организовати?   
Две јабуке и неколико кукуруза налазе се на столу испред Захарија Трнавчевића, док су иза његових леђа заставе Уједињене сељачке странке (УСС ), у коју је ушао након што је недавно саопштио да после 19 година напушта Демократску странку. Трнавчевић је одавно постао феномен српског новинарства јер после 63 година праћења пољопривреде и даље ради најгледаније емисије о селу и сељацима, али је овим чином постао и политички феномен јер је реч о првом случају да нека виђенија личност напусти неку од владајућих и омнипотентних странака и активира се у странци за коју се једва чуло.
„Моја одлука је у странци прошла без коментара, без осуде али и без разумевања. Чекао сам да видим да ли ће се председник Тадић огласити, али није сматрао да треба да ме позове да разговарамо. Био сам председник скупштинског одбора за пољопривреду и саветник министра, али нисам приметио да у овој влади постоји истинска жеља да се направи озбиљан програм за пољопривреду. Видите ове кукурузе испред мене – њима је пробијен звучни зид у српској пољопривреди јер су забележили до 12 тона приноса по хектару, али уместо да то буде пример који ће повући за собом читаву пољоприведу, наши сељаци и даље зависе од тога да ли ће бити кише и да ли ће неко у Влади уопште показати мало разумевања за њих. Наша држава издваја 15 пута мање за пољоприведу, него што јој се од тих сељака улива у буџет, у Србији је било 1,8 милиона крава, а сада их има 500.000. Имали смо права да под посебним условима извеземо у ЕУ 8.000 тона јунећег меса, али нисмо успели да извеземо ни 2.000 тона.

САД су забринуте због "нео-отоманске" политике Турске према Балкану, проистиче из једне од америчких дипломатских депеша објављених на сајту Викиликс.
У депеши која је почетком године послата из америчке амбасаде у Анкари анализира се нова спољна политика Турске уз оцену да се Анкара све више окреће исламском свету и муслиманској традицији, али да то не значи да напушта своју традиционалну оријентацију и жељу да сарађује са Западом.
Турска спољна политика описује се као мешавина традиционално прозападне оријентације и два нова елемента - "без конфликата" и "нео-отоманизам" о којем је, додаје се, у новембру 2009. у Сарајеву говорио шеф турске дипломатије Ахмет Давутоглу.
Теза коју је Давутоглу изнео гласи да је Блиском истоку, Балкану и Кавказу било боље под отоманском контролом и утицајем; тада су владали мир и напредак, док је после тога регион разаран поделама и ратовима, али Турска се вратила, спремна да предводи или чак уједини, наводи се у депеши уз цитирање шефа турске дипломатије: "Ми ћемо поново успоставити тај отомански Балкан".
У анализи америчког дипломате се оцењује да је турска "нео-отоманска" политика на Балакну и на Блиском истоку "највећи потенцијални стратешки проблем за САД".
Враћање на прошлост из Давутоглуовог говора у Сарајеву комбиновано са настојањем Турске да то спроведе кроз савезништва са локалним актерима стално ствара нове проблеме, наводи се у депеши.
Додаје се, међутим, да упркос успешности и релативној снази Турска не може истински и на равној нози да се такмичи ни са САД ни са регионалним лидерима - ЕУ на Балкану, Русија на Кавказу и Црном мору и Саудијска Арабија, Египат и Иран на Блиском истоку.