Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

„Кад сам имао три године, остао сам сироче, одрастао сам у дому, а после се запослио на железници као пружни радник. Кућу сам градио како је морало и могло, дозиђивао, надзиђивао... И сада се сва распукла па са болесном супругом и сином спавам у шупи, где је један зид од картона, преко њега неки тепих, а споља фолија да не прокисне... Него дођох да видим шта ће бити од мене, да ме нису скроз заборавили.“ То је скраћена прича Ђорђа Дукића из Сирче код Краљева, кога затичемо испред врата канцеларије Штаба за ванредне ситуације. Ту су му убрзо рекли да се, заиста, његов случај негде у „дубинама“ компјутера затурио па ће, обећали су, колико у понедељак, доћи мајстори и на његовом плацу започети темељ за нову кућу.
– Добро, ових дана ћу се слатко огрејати, ако будем могао да одем у комшилук на славу – каже нам, помало у шали, овај човек омањег раста и кад за себе нешто тражи, рекло би се, још мањи, „мањи од маковог зрна“.
Тако је и Ђорђе, после овог обећања „штаблија“, јуче на славу отишао осокољен, са пуно наде. А, Свети Никола, слава када сви Срби славе, јер су половина домаћини а друга половина иде у госте, обележен је и у Краљеву. Од земљотреса био је то први дан када се није радило на поправци и подизању нових кућа, а иконе свеца путника, заштитника морепловаца и помагача невољника и убогих, овде су се могле видети и на „зидовима“ шатора, контејнера, у одмаралиштима и хотелима где су бескућници, а има их тренутно 794, привремено смештени. Јер, како је и блаженопочивши српски патријарх Павле говорио, „слава, крсно име, ствар је породице, не дома, куће, зграде. Зато и кад се породица пресели она своју крсну славу и славску икону носи са собом и наставља да прославља“. Тако се и у „центру“ најјачег потреса, у селу Витановцу код Краљева, слава обележавала и у шаторима и контејнерима.

Ту, у центру села, најпре нас дочекује Драган Илић, председник Савета месне заједнице у којој је, како каже, 850 домаћинстава, а њих око 550 је пријавило штету на својим домовима. Он нам то саопштава у шатору, где му је привремена канцеларија, што нас наводи на помисао да је и сеоски дом страдао.
– Није, него, не дај боже, испало је као да смо ове шаторе и контејнере наслутили. Јер, суд је канцеларију месне заједнице, још средином ове године, дакле пре земљотреса, привременом мером избацио из задружног дома а по тужби нових власника тог објекта, овдашње фирме „Нива“. Тој приватној фирми дом је, током стечаја, продала задруга „Гружа“ и „Центрокоп“, који су ту зграду само користили. Пошто општина није имала новца да месној заједници плаћа закуп неког зиданог објекта, ми смо још тада подигли шатор и сада нам је УНХЦР дао нови. Тако, испада, као да смо слутили шаторе, али верујемо да ће се и канцеларија МЗ вратити где је деценијама била, јер смо добили првостепену пресуду у нашу корист, али смо још у шатору пошто се по жалби чека одлука Апелационог суда – објашњава нам Илић.
Ова „слутња“ земљотреса је и тема шале на слави, горе у брду, код Верољуба Илића. Он је, ипак, један од ретких који су Светог Николу морали да прославе у шатору.
– Безбедно нам је само у једној просторији у помоћном објекту, где спавамо ја, супруга Стојка, моја мајка Душица, син Александар и кћерка Јована. Зато сам морао да госте дочекам овде, биће их петнаестак иако сам ранијих година имао око четрдесет. Разумеју људи, а ја сада чекам комисију која решава жалбе јер је, очигледно, дошло до неке грешке, велике несагласности стручњака. Прва комисија је оценила како је кућа за рушење а друга да је оштећење незнатно што и лаик може видети да није тачно... Тако сам остао у овим условима да сачекам коначну стручну оцену – каже Верољуб.
А ту, на слави под шатором где фуруна од ватре, такорећи, „поскакује“, тема је, шта би друго било него земљотрес. Комшија и гост Милољуб Бисерчић започиње причу о 19 плоча у утроби земље, тврдећи да „није тачно да се баш две овде сударају, него се око Краљева понајвише љуља због велике надморске висине, због планина...”.
– Ма какви, да се те плоче овде сударају, Морава би пресушила и негде ко зна где се појавила – додаје други гост.
Било је ту још речи, посебно „сумњичења“ многих околних бања због свих потреса, уз тврдње да је тамо негде у близини и слана вода потекла... Све су то, наравно, „подлоге“ за овакве славске „теорије“ које, наравно, осим шале и забаве, не „аплицирају“ за научна достигнућа...
А, Свети Никола, иако нису морепловци, био је празник и за мајсторе грађевинце који, како нам је објаснио Милан Мирковић, ових дана раде на педесетак темеља.
– Тридесет је већ завршено и на њих петнаестак се увелико подижу монтажне куће. Ми од понедељка почињемо са завршним радовима па рачунам да ће око Божића, за овај зимски период, бити највише усељења... – каже Мирковић, власник фирме „ЈУ Кеопс“, а у име конзорцијума који подиже темеље за монтажне куће унесрећенима од земљотреса на подручју Краљева.  
М. Дугалић, Политика