Дан државности Републике Србије обележава се на Сретење, у знак сећања на 15. фебруар 1804. године, када је у малом шумадијском месту Орашцу почела борба за коначно ослобођење од петовековног робовања под Турцима. Истог датума, на Сретење, 1835. године, на Скупштини у Крагујевцу, кнез Милош Обреновић је прогласио први српски устав, који је сматран за један од најлибералнијих и најмодернијих у Европи тог времена. Овај датум је узет као почетак стварања модерне српске државе и као национални празник се слави од 2001. године.
Први српски устанак је, у својој основи, био побуна против тираније, али је прерастао у револуцију с националним, верским и социјалним захтевима – ослобађање народа од турске окупационе власти и феудалних обавеза, ослобађање цркве од притисака исламизације и формирање независне државе окренуте повратку у круг европских народа. Устанку је претходио сукоб турске царске власти, у дипломатским круговима често називане Високом портом или само Портом и јањичара који је тињао током целог 18. века. У жељи да придобије бунтовне становнике пограничне провинције, познате као Београдски пашалук, Порта им је, на челу са султаном Селимом Трећим, низом аката са краја 18. века, гарантовала извесне олакшице. Београдски паша хаџи Мустафа гарантовао је поштовање српских права до 1801. године, када су га јањичари свргли и преузели власт. Уследио је период незапамћених свирепих злочина јањичарских власти према локалном становништву, а упоредо су почеле припреме за устанак против јањичара у два центра – у Ваљевској нахији са кнезом Алексом Ненадовићем и Шумадији са Карађорђем, на челу. Јањичари су, сазнавши за припреме, у догађајима познатом као сеча кнезова, брутално побили многе виђене Србе, међу њима и Алексу Ненадовића, Илију Бирчанина и хаџи Рувима.
Карађорђе је успео да измакне турској потери и да окупи своје присталице, тако да је, на Сретење, паљењем турских ханова код Орашца симболично започео устанак, а следеће године је спречавањем царских трупа да уђу у Србију и званично прекинута веза са Портом и проглашена независност. Устаничка Србија се трудила да уђе у Европу: формиран је државни апарат, редовна војска, слободна трговина, становништво ослобођено феудалних обавеза, подизане су школе и привремене болнице.
Први српски устав, познатији као Сретењски, донет је на Скупштини у Крагујевцу 15. фебруара 1835. и био је подељен на 11 глава и 142 члана. Тим највишим правним актом земље, првим у историји Србије, било је све регулисано, од државних симбола, преко места и улоге Државног савета до значаја Скупштине и самог кнеза у новом устројству земље. Законодавну и извршну власт по угледу на француску уставну традицију делили су кнез и Савет. Иако је врло брзо стављен ван снаге, јер је донешен без сагласности Порте и Русије, Сретењски устав је јасно показао тежњу народа Србије за уставним правима и политичким слободама, за која су се и у каснијим деценијама борили.
Сретење се од 2007. године обележава и као Дан Војске Србије, јер су војни успеси у Првом српском устанку водили ка стварању српске државе у 19. веку, а тада су се први пут јавили организовани облици оружане силе будуће српске државе.
Ове године, Дан државности се свечано обележава пријемима на највишем државном нивоу, војним вежбама, пригодним изложбама, полагањем венаца и одавањем поште устаницима. На изложбама симбола државности у Новом Саду, Нишу, Ваљеву и Крагујевцу јавност ће први пут моћи да види оригинале устава Кнежевине и Краљевине Србије, одликовања и медаље, заставе и барјаке из периода Првог светског рата, као и српске владарске инсигније-обележја. У свим школама у Србији први час 14. фебруара био је посвећен Дану државности.
Ђуро Малобабић, МРС
Ауторска права Радио Оаза 2026