Карађорђе је успео да измакне турској потери и да окупи своје присталице, тако да је, на Сретење, паљењем турских ханова код Орашца симболично започео устанак, а следеће године је спречавањем царских трупа да уђу у Србију и званично прекинута веза са Портом и проглашена независност. Устаничка Србија се трудила да уђе у Европу: формиран је државни апарат, редовна војска, слободна трговина, становништво ослобођено феудалних обавеза, подизане су школе и привремене болнице.
Први српски устав, познатији као Сретењски, донет је на Скупштини у Крагујевцу 15. фебруара 1835. и био је  подељен на 11 глава и 142 члана. Тим највишим правним актом земље, првим у историји Србије, било је све регулисано, од државних симбола, преко места и улоге Државног савета до значаја Скупштине и самог кнеза у новом устројству земље. Законодавну и извршну власт по угледу на француску уставну традицију делили су кнез и Савет. Иако је врло брзо стављен ван снаге, јер је донешен без сагласности Порте и Русије, Сретењски устав је јасно показао тежњу народа Србије за уставним правима и политичким слободама, за која су се и у каснијим деценијама борили.
Сретење се од 2007. године обележава и као Дан Војске Србије, јер су војни успеси у Првом српском устанку водили ка стварању српске државе у 19. веку, а тада су се први пут јавили организовани облици оружане силе будуће српске државе.
Ове године, Дан државности се свечано обележава пријемима на највишем државном нивоу, војним вежбама, пригодним изложбама, полагањем венаца и одавањем поште устаницима. На изложбама симбола државности у Новом Саду, Нишу, Ваљеву и Крагујевцу јавност ће први пут моћи да види оригинале устава Кнежевине и Краљевине Србије, одликовања и медаље, заставе и барјаке из периода Првог светског рата, као и српске владарске инсигније-обележја. У свим школама у Србији први час 14. фебруара био је посвећен Дану државности.
Ђуро Малобабић, МРС