Иако Србија бележи прве знаке привредног опоравка, и даље постоји велики број економских показатеља који изазивају забринутост, као што су инфлаторни притисци, раст незапослености, повећање задужености, оценили су данас сарадници билтена "Макроекономске анализе и прогнозе" (МАП).
Координатор истраживачког тима МАП-а Марко Маловић истакао је да ће, уколико 2011. не буде предизборна, овогодишњи привредни раст бити већи од прошлогодишњих око 1,7 одсто, али ће прогнозираним темпом раста, преткризни ниво привредне активности бити достигнут тек у 2012. години.
Нажалост, иако невелике стопе привредног раста статистички указују на технички излазак из рецесије, оне нису и неће бити ни издалека довољне да осетније повећају стандард грађана Србије, оценио је Маловић.
Према његовим речима, разлоге за умерени оптимизам у погледу на српску економију даје фискална консолидација кроз измене и допуне Закона о буџетском систему, којима су уведени Фискални савет и фискална правила.
''Ипак, МАП процењује да ће предвиђене фискалне реформе бити неодрживе ако се уз њих не обезбеди динамичан раст реалног сектора'', навео је Маловић.
Подсетивши да је на крају 2010. спољни дуг Србије достигао 23,78 милијарди евра, он је оценио и да је наставак раста спољног дуга неминован имајући у виду да једино прерађивачка индустрија бележи осетно смањење спољне задужености у корпоративном сектору Србије, а да се на кратак рок не могу очекивати озбиљнији приливи новца из дијаспоре, нити од донаторских конференција.
Маловић је напоменуо и да је влада у прошлој години очекивала више од две милијарде евра страних директних инвестиција, а остварено је само 762 милиона, што је скоро дупло мање него у 2009. години.