Прилози

Републичко тужилаштво провериће наводе да ли постоје елементи за подношење кривичне пријаве против Бошњачке културне заједнице, која је Карађорђа прогласила злочинцем, одговорним за геноцид над Бошњацима, пише данашњи "Ало!".
Посланици у Скупштини Србије напомињу да држава мора хитно да реагује, јер се оваквим екстремистичким изјавама директно подрива безбедност земље!
"Упутили смо захтев службама у Новом Пазару да провере наводе и наредних дана када будемо имали комплетне информације, одлучићемо о даљим корацима", објашњава портпарол Тужилаштва Томо Зорић.
Међутим, захтев Бошњачке културне заједнице да се Карађорђевој улици у Сјеници промени назив због, како кажу, чињенице да је вођа Првог српског устанка извршио геноцид над Бошњацима 6. маја 1809. приликом ослободилачког похода на Турке у Сјеници, није узнемирила кабинет председника Србије. Наиме, сазнавши да се не ради о улици у Београду, одахнули су, напоменувши да то није њихова одговорност.
"Немамо ингеренцију за Сјеницу, тако да немамо ни коментар", речено је у кабинету председника Србије?!.
Генерал Божидар Делић, посланик СРС-а и члан одбора за безбедност у Скупштини Србије, огорчен је млаком реакцијом државе. Он је у разговору за "Ало!" објаснио да институције у Србији треба хитно да реагују јер овакве екстремистичке изјаве су опасне по сигурност и очување суверенитета Србије.
"Изјавама у којима ниподаштавају народног хероја управо вређају већински народ у Србији. Да смо права држава, неко од надлежних би већ реаговао и осудио блаћење целе нације", оцењује Делић. Распиривање мржње између Срба и Бошњака осудио је и напредњак Игор Бечић, члан одбора за локалну самоуправу:

После провала тајни Стејт департмента и Пентагона, све што каже Џулијан Асанж добија велики публицитет, па је разумљив и онај који је изазвала његова изјава да је Фејсбук, популарни интернет-сајт за виртуелно дружење, „најужаснија шпијунска машина која је икад измишљена”.
Тиме је воду натерао на воденицу заговорника једне од многих „теорија завере” које су у оптицају – у овом случају оне која тврди да је сајт који је као студент осмислио Марк Закерберг (првобитно само с намером да дође до девојака са колеџа) уствари ујдурма потекла из ЦИА. Али, ако се из онога што је рекао изузму епитети, његова констатација да је реч о „шпијунској машини” у суштини је тачна.
Али није нова, нити је реч о неком посебном открићу. Фејсбук може да буде велики рудник обавештајних података, али то је, уосталом, и цео Интернет.
Фејсбук тренутно има више од 600 милиона корисника из свих земаља света (изузев Кине где је блокиран), а већ идуће године ће их бити милијарду. То ће већ бити шестина људи на планети, који су на овом сајту оставили податке о себи: кад су рођени, које су школе завршили, шта раде, шта су им хобији, склоности, шта воле и шта не воле. Поврх тога и фотографије места на којима су били и оних са којима су се дружили – и списак својих пријатеља.
Онај ко не мисли да је то право благо за тајне службе (не само америчке), тај је наиван.
У овоме једино није тачно да је то добровољни прилог само ЦИА и другим америчким агенцијама за шпијунирање: то је поклон практично свима који могу да имају користи од пружене им прилике да нас без много мука (за то би некад агенти морали данима да се распитују код комшија, прегледају матичне књиге и слично) сасвим добро упознају и прате.

Писмо подршке бошњачког члана Председништва БиХ Бакира Изетбеговића извештају високог представника у БиХ Валентина Инцка о стању у БиХ пред УН "део је заједничког пројекта у вези са продужењем мандата ОХР-а", оцењено је из кабинета председавајућег Предсједништва БиХ Небојше Радмановића.
У саопштењу издатом поводом новонастале политичке ситуације у вези са заседањем Савета безбедности УН, на коме се расправљало о стању у БиХ, подсећа се да према Уставу БиХ, спољну политику БиХ креира и води Председништво БиХ, консензусом сва три члана Председништва БиХ.
"Сваки спољнополитички наступ Председништва, као колективног органа БиХ, мора да буде заснован на усаглашеном заједничком ставу. Ако тога нема, онда нема ни заједничког става о том питању", напомиње се из Радмановићевог кабинета.
У саопштењу се наводи да јуче није постигнута сагласност о заједничком наступању на седници, због непремостивих разлика и погледа чланова Председништва БиХ у вези са Инцковим извештајем и оценама о стању у БиХ.
Изјава бошњачког члана Председништва БиХ Бакира Изетбеговића, у којој се отворено каже да "све и да је председавајући Радмановић здрав, ми не бисмо постигли консензус у Председништву БиХ о излагању", говори о јасној намери друга два члана Председништва БиХ да у старту одбију било какав договор о заједничком наступу - наводи се у саопштењу.
"То доказује писмо које је бошњачки члан Председништва БиХ Бакир Изетбеговић, паралелно са одбијањем договора у Председништву, упутио генералном секретару УН Бан Ки Муну, у коме је подржао ставове високог представника у БиХ", напомиње се у саопштењу.

Амбасадор Русије у БиХ Александар Боцан Харченко изјавио је да је додатних седам дана које је високи представник у БиХ дао властима Републике Српске да повуку одлуку о референдуму изговор и да постоји намера да се добије подршка из Савета безбедности, али да такве подршке неће бити, јер је Русија против бонских овлашћења. Он је истакао да ће, уколико високи представник у БиХ поново посегне за њима у вези са одлуком о расписивању референдума у РС, то бити прекретница у руској политици, јер нам се не свиђа таква пракса", рекао је Боцан Харченко у емисији "Интервју" Радио-телевизије РС.
Он је истакао да је изненађен што уз редовни извештај, који ће у понедељак Инцко поднети Савету безбедности, постоји и посебан, који се односи на РС и референдум.
"Мислим да је ово покушај да се створи слика и једно мишљење у Савету безбедности да је у РС највећи проблем, са циљем дестабилизације БиХ. Моја оцена је да се покушава усмерити пажња само на РС, као да нема других проблема, а ми знамо да има озбиљнијих проблема у ФБиХ. Ми смо забринути због положаја хрватског народа и озбиљан је проблем што нема институција на нивоу БиХ. Ствара се слика да је све у реду, осим у РС", рекао је Боцан Харченко.
Руски амбасадор је истакао да од председника РС Милорада Додика никад није чуо неке изјаве против Дејтона нити за никакву намеру о цепању БиХ или сецесију, па да сматра да у БиХ постоји политичка криза, али да референдум није проблем.

Високи представник за БиХ Валентин Инцко никада не иде лифтом до свог кабинета на петом спрату зграде која се често описује као једино место у Босни где се заиста одлучује. Аустријски дипломата словеначког порекла је можда редак пример у галерији страних политичара који су често мешали ароганцију и незнање јер заиста добро познаје овдашње народе, културе, језике. Завршио је гимназију на словеначком језику у Целовцу, студирао је српско-хрватски језик и право у Грацу, а више од половине своје дипломатске каријере провео је на подручју бивше Југославије као културни аташе у Београду, шеф мисије ОЕБС за Санџак, први аустријски амбасадор у Сарајеву, амбасадор у Словенији, да би на крају постао високи представник за БИХ. Ожењен је оперском певачицом Бернардом Финк и пасионирани је љубитељ класичне и духовне музике. У његовој биографији пише да течно говори словеначки, руски и босански језик. Пре интервјуа се присећа београдских година, пријатеља, дружења у Клубу књижевника, обилазака манастира и наводи да је имао донаторску карту за изградњу Богословског факултета са редним бројем 4, са потписом патријарха Германа.
Ентузијазам на лицу се смањује са првим питањем о кризи и најављеном референдуму у РС. “Не осећам кризу, јер је Босна стално у кризи... Има неких недоумица о Закону о државном тужилаштву и судовима, који је 2001. и 2002. године на нивоу БиХ, на државном нивоу, био једногласно подржан, јер су за њега поред странака из Федерације гласали и посланици странке Милорада Додика, ПДП је био уздржан, док СДС није био присутан. Ми смо веома јасни да референдум на ентитетском нивоу не може да оспорава оно што је на државном нивоу и да се закон може мењати на исти начин, и на истом месту, на који је донет. Међународна заједница жели да РС повуче ту одлуку јер би то био најелегантнији начин да изађемо из кризе, а постоји потпуно јединство да, ако то РС не учини, то учини високи представник.

Хашки Трибунал данас је у потпуности одбио захтев за ослобађање оптуженог Војислава Шешеља, оценивши да је у недавно окончаном доказном поступку тужилаштво извело довољно доказа за свих девет тачака оптужнице за злочине у Хрватској, Војводини и БиХ 1991-93.
Према одлуци коју је прочитао председавајући судија Жан-Клод Антонети, претресном већу је представљено довољно доказа да су "добровољци Српске радикалне странке и Српског четничког покрета починили злочине наведене у оптужници".
Те злочине, Шешељ је, по досадашњим доказима, ширећи међунационалну мржњу и страх, те регрутујући и шаљући добровољце на ратишта, подстицао да се "свим средствима, злочинима и прогоном" боре за стварање Велике Србије, циља његове националистичке идеологије, утврдило је судско веће.
Одлука је донета већином гласова судија Фредерика Хархофа и Флавије Латанци, док је председавајући судија Жан-Клод Антонети имао "делимично супротно мишљење" које ће изнети у наставку данашњег заседања.
Шешељ је у девет тачака оптужен за убиства, мучење, окрутно поступање, безобзирно разарање села или пустошење које није оправдано војном нуждом, уништавање верских објеката и пљачкање јавне или приватне имовине. Та дела квалификована су као злочини против човечности и кршење закона и обичаја ратовања.
Суђење би, после одлуке већа, требало да буде настављено доказним поступком Шешељеве одбране, уколико он одлучи да га спроведе, као што је раније најављивао.

Премијерка Хрватске Јадранка Косор изјавила је данас у Борову да се не слаже с констатацијама о етничком чишћењу Срба у Хрватској током последњег рата.
"То нису историјске чињенице и то није истина", рекла је Косорова новинарима коментаришући јучерашњу изјаву Милорада Пуповца, потпредседника Самосталне демократске српске странке (СДСС) која је део владајуће коалиције.
Она је, како преносе хрватски медији, рекла да је "истина да је Хрватска била жртва агресије и жртва Милошевићеве политике којој је био циљ да уништи све што је хрватско".
Пуповац је у недељу у емисији Хрватске радиотелевизије "Недељом у два" рекао да је Хрватска имала легитимне основе за акцију "Олуја" у лето 1995. године, али да није смело да се догоди етничко чишћење.
Премијерка је рекла да ту емисију није гледала јер је била у Ватикану, али да ће је погледати како би видела у ком контексту је Пуповац то рекао.
На питање новинара о безбедносној ситуацији у Хрватској после убиства вође терористичке мреже Ал Каида Осаме бин Ладена, хрватска премијерка је рекла да је Хрватска чланица антитерористичке коалиције и НАТО-а и да има и одређене обавезе.
"Тероризам је глобална претња и једно од највећих зала света. Разговарали смо о новим чињеницама и предузимамо неке кораке који се од нас и очекују", додала је Косорова.
Министар полиције Томислав Карамарко рекао је новинарима да је безбедносна ситуација у земљи уобичајена. Премијерка и министар полиције су у Борову, некадашњем Боровом Селу, присуствовали обележавању 20. годишњице убиства 12 хрватских полицајаца који су спасавали двојицу колега које су у ноћи између 1. и 2. маја заробили припадници српских формација.

Погибија Сејфа ул-Араба, најмлађег сина пуковника Муамера Гадафија, једног од његово осморо деце из два брака, као и троје Гадафијеве унучади, у НАТО бомбардовању једне од Гадафијевих резиденција у Триполију током ноћи 30. априла/1. маја, осим што је дочекана циничним коментарима из НАТО-а, пошто није било изводљиво да буде прећутана, у глобалним медијима систематски је ,,меко” цензурисана, остављена наиме у сеници беспримерног, првомајског репризирања недавног принчевског венчања у Лондону и помног праћења беатификације папе Војтиле.
Због крајње штурог извештавања о ономе што се догодило у Триполију, а поготово због изостанка елементарних информација о погинулом Гадафијевом сину Сејфу ул-Арабу, исписујемо следеће редове.
За овог младића, рођеног 1982, шира јавност и у свету и код нас вероватно је први пут чула крајем фебруара ове године, када је на једном иранском телевизијском каналу репортер саопштио ексклузивну вест да се Сејф ул-Араб ставио на страну побуњеника из Бенгазија у тада већ узаврелој Либији.
Вест је емитована преко глобалних мрежа, али је изостао детаљ да та иранска телевизија делује из САД, те да следи налоге пропагандне кампање којом се утире пут бомбардовању Либије које ће уследити.
Што се Ул Араба тиче, он се крајем фебруара заиста налазио у Немачкој, где је припремао докторат, а пре неких месец дана вратио се у Либију.
Према информацијама којима располажемо, Гадафијев најмлађи син Сејф ул-Араб, чије име на арапском значи Сабља Арапа, био је од детињства изузетно миран, ћутљив и повучен, ван Либије о њему готово да нико ништа није ни знао, а у самој Либији био је омиљен у народу. О томе сведочи и његов надимак Руба, пошто је као мали био ситне грађе, а руба„” је назив за четвртину либијског ковног динара.

Десетине хиљада чланова турских синдиката окупило се данас да прослави 1. мај на тргу Таксим, у Истанбулу, где су пре 34 године десетине људи убијене током првомајских демонстрација.
Велике поворке хиљада људи су дошле на трг потпуно опкољен километрима металних ограда, а приступ тргу је дозвољен тек после безбедносне контроле, преноси агенција Франс прес.
Према званичним подацима, 38.000 полицајаца обезбеђује скуп који се другу годину узастопно одржава на Тргу Таксим.
До прошле године порвомајске демонстрације на Таксиму су биле забрањене од 1. маја 1977. када су „непознате особе” за које су сумња да су повезане с турском полицијом, отвориле ватру на масу изазивајући панику током које су погинуле 34 особе.
Хиљаде демонстраната у Атини
Хиљаде демонстраната окупиле су се поводом 1. маја у Атини на позив синдиката, у знак протеста због заоштравања државних мера штедње, док је премијер Јоргос Папандреу позвао на „подршку свих” напорима Владе за превазилажење економске кризе.
Под транспарентима „Неикакве жртве за плутократију” и „Снага народа збациће Владу”, демонстранти су дошли испред Парламента на позив комунистичког синдиката Паме.
Због поделе међу синдикалним организацијама, друга поворка је почела нешто касније неколико стотина метара даље, на позив великих синдиката запослених у приватном и државном сектору - ГСЕЕ и АДЕДИ, чија руководства су блиска владајућој социјалистичкој странки ПАСОК.

Јан Велендорф, некадашњи припадник данског батаљона УН, који је присуствовао ликвидацији хендикепираних српских цивила у августу 1995. године у Двору на Уни, изјавио је:
"Када бих могао да вратим време уназад, данас бих пуцао у униформисане војнике који су у Двору на Уни у августу 1995. године, послије операције `Олуја`, убили деветоро српских цивила. Свакако бих помогао жртвама", каже Велендорф за београдски лист "Данас".
Он је потврдио да је од команданта Јоргена Колда тражио дозволу да пуца, али да је од њега добио одговор да не ради ништа већ да искључиво посматра.
"Од нас је тражено да сачекамо и да се не мешамо. Уједињене нације не пуцају у сукобима. Ми смо били припадници мировних трупа", рекао је Велендорф и додао да не осећа кривицу, али да је тужан због свега што се догодило.
Он наводи да не очекује никакву реакцију јавности после обелодањивања овог случаја, као што никакве реакције није било ни 1995. године.
Српско и хрватско тужилаштво отворили су истрагу о овом ратном злочину, а Велендорф наглашава да је спреман да сведочи пред судом о овом догађају и да ће се одазвати сваком позиву правосудних органа.
Према његовим речима, постојала је комплетна истрага о овом случају у Данској 1995. године.
"Моји претпостављени били су обавештени о овом догађају. Писали смо извештаје о томе шта се догодило, али не знам шта је било после са тим. Испитивала су ме двојица истражилаца УН. Они су разговарали и са још неким мојим друговима, али не знам шта је било после. Нико ми никада није ништа рекао", додао је Велендорф.