Премијерка Хрватске Јадранка Косор изјавила је данас у Борову да се не слаже с констатацијама о етничком чишћењу Срба у Хрватској током последњег рата.
"То нису историјске чињенице и то није истина", рекла је Косорова новинарима коментаришући јучерашњу изјаву Милорада Пуповца, потпредседника Самосталне демократске српске странке (СДСС) која је део владајуће коалиције.
Она је, како преносе хрватски медији, рекла да је "истина да је Хрватска била жртва агресије и жртва Милошевићеве политике којој је био циљ да уништи све што је хрватско".
Пуповац је у недељу у емисији Хрватске радиотелевизије "Недељом у два" рекао да је Хрватска имала легитимне основе за акцију "Олуја" у лето 1995. године, али да није смело да се догоди етничко чишћење.
Премијерка је рекла да ту емисију није гледала јер је била у Ватикану, али да ће је погледати како би видела у ком контексту је Пуповац то рекао.
На питање новинара о безбедносној ситуацији у Хрватској после убиства вође терористичке мреже Ал Каида Осаме бин Ладена, хрватска премијерка је рекла да је Хрватска чланица антитерористичке коалиције и НАТО-а и да има и одређене обавезе.
"Тероризам је глобална претња и једно од највећих зала света. Разговарали смо о новим чињеницама и предузимамо неке кораке који се од нас и очекују", додала је Косорова.
Министар полиције Томислав Карамарко рекао је новинарима да је безбедносна ситуација у земљи уобичајена. Премијерка и министар полиције су у Борову, некадашњем Боровом Селу, присуствовали обележавању 20. годишњице убиства 12 хрватских полицајаца који су спасавали двојицу колега које су у ноћи између 1. и 2. маја заробили припадници српских формација.
Одата почаст жртвама ракетног напада на Загреб 1995.
Одавањем почасти цивилним жртвама Загреб је данас обележио 16. годишњицу ракетног напада који је 2. и 3. маја 1995. након што су хрватске снаге извршиле операцију "Бљесак" наредио тадашњи председник Републике Српске Крајине Милан Мартић.
Први пројектили из ракетног система "Оркан" с касетним пуњењем на Загреб су пали 2. маја пре подне у центар града.
Напад је настављен и наредни дан, када су пројектили пали на Дечју болницу, Дом пензионера Центар и на дворану Хрватскога народног казалишта.
У ракетним нападима погинуло је шест људи, а 205 је рањено - 39 тешко и 136 лакше.
Опасност за Загрепчане представљало је и око 500 неексплодираних пуњења "звончића", које је деактивирала полиција, при чему је један полицајац погинуо.
Мартић је пред ТВ камерама изјавио да је напад наредио због злочина над Србима почињеног дан раније.
Због наређеног ракетног напада на Загреб, али и због других ратних злочина, Мартић је у Хагу осуђен на 35 година затвора.
Загребачки градоначелник Милан Бандић и председница Градске скупштине Татјана Хољевац положили су венце пред спомен-обележје на Тргу мајских жртава 1995. који је добио име у част погинулих и рањених у тим нападима.
Бандић и Хољевчева изразили су саучешће породицама жртава и наду да се "такви варварски напади више неће догодити".
За српске жртве ратних злочина у "Бљеску" нико није одговарао ни у Хагу ни пред хрватским судовима.
Вести
Ауторска права Радио Оаза 2026