Прилози

Пет година од како Србија и Црна Гора нису у заједници, политички односи заостају за економским и посебно за односима између грађана две земље. Европа је заједнички циљ, али је много више онога што две државе раздваја.
Химну Ој свијетла мајска зоро на централној прослави Дана државности на Цетињу чуо је тек понеки гост из Србије.
После идеје о једној, православној цркви у Црној Гори, коју је ових дана обелоданила тамошња власт, није било представника Митрополије црногорско-приморске. Из опозиције били су присутни само представници Покрета за промјене.
Премијер Црне Горе Игор Лукшић каже да нема сличног примера државе која је за пет година постигла више од Црне Горе. "Данас је Црна Гора угледни члан међународне заједнице, пример суживота и мултикултуралности", оцењује Лукшић.
Пет година касније, и Србији и Црној Гори циљ је Европа - Србија чека статус кандидата, Црна Гора датум почетка преговора. Црна Гора је на корак од уласка у НАТО, Србија, неутрална. Грађани обе земље могу да путују без виза, не и с довољно пара.
Аналитичар Милан Николић сматра да Европа, у случају Црне Горе, на одређени начин помаже. "Они могу да користе неке судске списе из Италије, када им је потребно да Црна Гора пожури у неком правцу", каже Николић али додаје да су те наводно велике разлике између Србије и Црне Горе врло мале и да нису од неког значаја.
На унутрашњем плану, проблеми као пре 2006. године, у обе земље. У Србији, КиМ и Хаг, у Црној Гори, статус Срба, језик и црква. Заједничко је лоше економско стање, посебно висока незапосленост. С том разликом што за већину својих проблема, од цркве до извоза пшенице, Подгорица криви Београд.

Бивше Министарство трговине на чијем је челу био Слободан Милосављевић платило је 28.818 евра за израду веб портала Национални бренд Србије, који ни после више од годину дана није у функцији. То је само последњи у низу примера како министри арче новац из буџета, каже у разговору за "Вести" Драган Добрашиновић из Топличког центра за демократију и људска права, који је члан Коалиције за надзор јавних финансија.
На делу је тешка злоупотреба новца из буџета?
- Наравно, Министарство трговине је 21. априла прошле године закључило уговор са предузећем Соко груп, а близу 29.000 евра је исплаћено у две рате 7. маја и 17. септембра, а до данас сајт није могуће пронаћи на интернету. Наша Коалиција за надзор јавних набавки бави се праћењем трошења буџетских пара, највише смо усмерени на јавне набавке, јер је ту корупција највећа.
На који начин се проводи корупција?
- Видите, у овом случају као и њему сличним, одабере се фирма која ће радити тај посао (друге две фирме су ту само да стварају привид и не узимају у обзир) - у конкретном примеру израда сајта, за највећу предвиђену своту, у овом случају 29.000 евра. Израда сајта није јефтина, али оваквог сајта какав су они наручили кошта вишеструко мање. Дакле "случајно" изабрана фирма уради или не уради посао за рецимо 1.000 евра, а остатак задржи наручилац посла. Дакле прави се нагодба са одабраном фирмом.
Коме иде остатак пара?
- Појединцу или странци, које од тих пара финансирају разне кампање. Тако се на најгори и најпростији начин исисавају паре пореских обвезника. Па, зар би министар у својој фирми за израду овакве врсте сајта платио 29.000 евра?! То не би ни у лудилу урадио.
Има ли још случајева преплаћених послова?

Потпредседник Владе Србије Ивица Дачић изјавио је данас да није реално да Косово и Метохија остан у саставу Србије и да је подела једно од могућих решења проблема његовог статуса.
Дачић је за РТВ Б92 казао да су међународни односи такви да није могуће да Косово остане у саставу Србије и позвао странке које критикују предлог о подели Косова да изнесу своје предлоге за решавање тог питања.
"Тешко је очекивати да ће неки српски политичар да говори о признању Космета јер је циљ државе да га сачува. Сигуран сам да и грађани Србије знају да је подела Косова и Метохије реално решење које ће морати да кажу и власти у Приштини. За столом у влади се, међутим, није о томе расправљало", казао је Дачић.
Зашто баш за приштински лист?
Он је недавно за приштински лист "Зери" као лични став изнео да је подела КиМ реално решење и, како сам каже, очекивао је много реакција на ту изјаву.
"Рачунао сам на велики ефекат управо јер сам дао интервју листу који излази у Приштини. То је реалност коју ће морати да кажу и власти у Приштини. Они уопште неће о томе да разговарају, јер сматрају да је питање Космета решено", појаснио је Дачић, који је и председник Социјалистичке партије Србије (СПС).
Он је истакао да о питању Косова и Метохије никад није разговарао са председником Србије и Демократске странке, са којом је СПС у коалицији, Борисом Тадићем.
О чему су причали Тадић и Николић?
Одговарајући на критике председника Српске напредне странке (СНС) Томислава Николића о томе што СПС у јавности заговара политику која се не реализује у влади чији је део, Дачић је позвао Николића да обавести јавност о чему је разговарао са Тадићем на четири састанка пре него што је ступио у штрајк глађу.

Црна Гора је и даље мета „великосрпског државног пројекта”, оценио је бивши црногорски премијер и председник Демократске партије социјалиста (ДПС) Мило Ђукановић, поручивши да због тога државни органи треба „снажније да раде на духовном утемељењу Црне Горе”.
„ДПС мора да ради на обједињавању православне цркве у Црној Гори у самосталну организациону целину”, рекао је Ђукановић у интервјуу за ТВ Црне Горе.
„Митрополија је, колико год аутономна, део Српске православне цркве чија је централа у држави Србији. Дакле, у оној држави која не гледа благонаклоно на црногорску независност. Она делује са становишта усаглашених интереса са српским државним интересом. Доста је логично да, ако желимо православну цркву, она буде у хармоничним односима са црногорским државним органима.”
Председник ДПС-а је о свом даљем политичком, односно државном ангажману рекао:
„Повукао сам се из извршне власти, али сам остао политички човек. Својом вољом, а и вољом чланова ДПС-а, остао сам на челу партије. Верујем да ћу остати у политичком животу још неко време и у овом тренутку не размишљам о државној функцији, али никад не реци никад.”
Савет за односе са јавношћу православне Митрополије црногорско-приморске оценио је јуче да је залагање Демократске партије социјалиста за јединствену православну цркву у Црној Гори непримерено према принципима секуларног и грађанског друштва и не доприноси стабилности, преноси Танјуг. У саопштењу Митрополије наводи се да је потпуно депласирано и политички штетно да једна политичка партија која себе декларише као грађанску и социјалистичку сада на почетку 21. века у свој програм уписује отворене ставове о канонском устројству цркве.

Јуче је почело пролећно заседање Светог архијерејског сабора, а то је било јасно свима који су прошли поред зграде Патријаршије на чијем се паркингу нашло неколико љутих машина.
"Аудији А6" са босанским и италијанским таблицама испред споредног улаза у Патријаршију и две нове "шкоде суперб", једна ваљевске, а друга крагујевачке регистрације, као и "мерцедес 280" нишких таблица, привлачили су пажњу радозналих пролазника и новинара. Цена овог модела "аудија" у ауто-салонима креће се од 40.000 евра до фамозних 100.000, а основни модел "шкоде" кошта око 20.000 евра.
Сарадници појединих владика који су повремено свраћали да из аутомобила узму понешто што би им затребало нису нимало благонаклоно гледали на новинарске екипе које су фотографисале њихове четвороточкаше. Сарадник владике рашко-призренског Теодосија вербално је чак и напао фоторепортера "Алоа".
"Зашто фотографишеш без питања? Не може то тако! Да си питао дали бисмо ти да сликаш аутомобил", љутито је одбрусио, а затим сео у "пасат караван", који је био један од најјефтинијих модела испред Патријаршије.
О сјају на епархијском двору владике зворничко-тузланског Василија у Бијељини, који је познат као "српски Версај", више пута је писано, а сам владика га је крстио "парчетом неба на земљи". У медијима су више пута помињани и велелепни дворови владике милешевског Филарета, шумадијског Јована и жичког Хризостома, а ентеријер владичанских дворова врло често красе вредне уметничке колекције, ђакузи, мини теретане, скупоцени намештај, подови од мермера…

Одлука императора Теодосија да подели Римско царство на Источно и Западно, судбински је касније поделила српски народ. Та линија, познатија као Хадријанова, иде реком Дрином. Мало северније иде реком Лајтом, делећи део Европе на Цислајтанију и Транслајтанију. Осећајући да је неопходно спојити исти народ, велики везир Мехмед-паша Соколовић убедио је турског султана да је важно због продора на Запад саградити на Дрини ћуприју. Омогућио је, између осталог, рођеном брату, српском патријарху Макарију, јурисдикцију над верницима с обе стране реке.
Вековима после, Дрина се опирала премошћењу, све до прошлог века, када ју је, као један од ретких,савладао још један визионар пореклом са ових простора – Слободан, који је стекао афирмацију у једној другој светској империји – Америци. Из даљине Стамбола и Чикага боље се уочавају стратешке потребе него кад се са скеле гледа у вирове хировите реке.
Запад је сматрао да је боље прошао у подели остатака Римског царства до те мере да је на Берлинском конгресу, приликом добијања дозволе за самосталност, српски преговарач Ристић морао да потпише тајни анекс да се одриче претензија на западне Србе, преко Дрине. Знајући то, један нововеки председник је рекао да су Срби криви ,,за два светска рата”, јер се нису држали закључака Берлинског конгреса. Запад функционише по правилу „Pаcta sunt servanta” (уговори се морају поштовати и испуњавати), а ми по: ,,може да бидне,не мора да значи”. У том светлу може се сагледати величина одлуке Павловића да сагради на Дрини ћуприју и тако споји свој народ. А кад је већ саградио мост преко судбинске реке, саградио је и универзитет, прави амерички кампус. Ето шта значи послати нашег човека у велики свет –пренесе најбоље из њега и још из те даљине уочи ,,све што ђаку треба”. Везе међу људима граде и брачни саветници, али градитељи мостова су прваци у тој дисциплини. Редак је пример да се на то одлучи један човек и зато се ћуприја с правом зове по њему.

Не могу баш да се закунем да ли је то било пре три, или четири године, тек једна реченица ми се после режиране бруке у финалу фудбалског купа, оштро вратила у сећање. - Није нама Звезда проблем, бољи смо и ове сезоне. Војводине, Војводине се ја плашим, јер је неко у покрајинском врху решио да "суверенитет" ојача титулом. Већ замишљају како пехар путује из "омраженог" Београда у вољени Нови Сад - рече ми тада функционер Партизана.
Зато су само наивни разлоге бруке на Звездином стадиону потражили у несрећном судији Веселиновићу. Да је судио као слепац, тачно је. Да је оштетио Војводину - није спорно.
Али, да су новосадски црвено-бели једва чекали такав повод да демонстративно напусте терен као жртве великосрпско/београдске хегемоније, е то је такође јасно као бели дан. Као што је и Пајтићев дочек пораженима и осрамоћенима више личио на Алијин дернек са шехидима него на потез љубитеља спорта и правдољупца.
Заиста је било гадно гледати ту хистерију играча Војводине после сваког судијиног звиждука који им није био по вољи. Као да им је неко обећао тај куп, без да је обавестио другу страну. Трагично је било посматрати и пословично мирног и коректног тренера Милинковића како га је бела пена попанула док се уноси у лице судијама, делегату, противничким играчима...
Из сазвежђа Шкорпије могло се голим оком видети да је цела експедиција из Новог Сада кренула са директивом: победа или прекид. И јавност је припремана за "очекивани" тријумф: у пратњи полиције под ротацијом дан пре меча Новим Садом су кружили навијачки аутобуси и аутомобили позивајући преко мегафона: Сви за Београд!
Боже ме опрости, подсетило ме то на оне прекодринске покличе 1914. и 1941. године, кад је сваки лешинар хтео своје парче ове напаћене уже Србије, зване УЖАС.

У Њујорку је синоћ одржана седница Савета безбедности Уједињених нација о Косову, на којој је ставове Србије заступао шеф дипломатије Вук Јеремић, који је покренуо званичну иницијативу за спровођење независне истраге под окриљем УН о нелегалној трговини људским органима на Косову и Метохији.
На редовној седници размотрен је најновији тромесечни извештај генералног секретара УН Бан Ки-Mуна, а затим је било речи и о иницијативи Србије да се под покровитељством УН спроведе независна истрага о илегалној трговини људским органима у покрајини.
Подносећи тромесечни извештај генералног секретара УН, шеф УНМИК-а Лаберто Занијер је подсетио на захтев Србије да се формира независни механизам под окриљем УН који би испитао наводе из извештаја известиоца Савета Европе Дика Мартија.
„УНМИК је, ако се донесе таква одлука, у потпуности спреман да сарађује у таквој истрази”, додао је он.
Занијер је, такође, подржао процес дијалога Београда и Приштине, истичући да је за дугорочни мир И стабилност у региону значајно да му обе стране приђу конструктивно.
„Надам се да ће Приштина и Београд показати решеност да у конструктивном духу нађу решења за сва релевантна питања и за проблеме свих заједница, као и да створе боље услове за помирење, које ће помоћи напредак региона ка европским интеграцијама”, рекао је шеф УНМИК-а, а одмах после њега реч је имао шеф српске дипломатије.
„Ниједна постојећа институција не би била у стању да спроведе свеобухватну истрагу или да обезбеди сарадњу свих потребних страна. Само механизам који би створио Савет безбедности би то могао да изведе. Без тога они за које се сумња да су учесници илегалне трговине органима могли би да остану изван домашаја”, поручио је Јеремић на Ист риверу.

Навијач Црвене звезде Урош Мишић за линч и брутални напад на жандарма Небојшу Трајковића награђен је са пет и по година затвора. Епилог - Трајковић је у инвалидској пензији с тешким здравственим тегобама. Нападачи на сниматеља Б92 Бошка Бранковића добили су десет, шест и четири месеца затвора. Епилог - Бранковић више не може да се бави својим послом камермана.
Очигледно суду више није довољно ни да постоји видео-снимак кривичног дела. Шта би било са овим случајем да хулиган није снимљен? Одговор је једноставан. Не би било ни поступка, а хулиган никада не би био пронађен и процесуиран. Овако, постоји снимак напада, али не постоји санкција коју је држава прописала.
Кривични закон каже да се нереализована претња новинару кажњава затвором до осам година, а за реализовану претњу, у случају да је нанета лакша телесна повреда и да живот није угрожен, до пет година затвора.
Убијени су новинари Славко Ћурувија, Дада Вујасиновић и Милан Пантић. На прозору стана новинара Дејана Анастасијевића експлодирала је ручна бомба - кашикара. Заједничко за све ове случајеве јесте то што убице и нападачи никада нису пронађени. Оно што их обједињује јесте да су били новинари, односно службена лица.
Шта држава, преко оваквих судских пресуда, поручује грађанима Србије?
Прво, да је потпуно немоћна у сузбијању хулиганизма у српском друштву.
Друго, да ни најмање не верује у законе које је сама донела.
И треће, и најважније, поручује грађанима да се „наоружају“ шлемовима и штитницима како би избегли нападе хулигана јер сама није у стању да их заштити.
Довољно је прошетати Београдом пре фудбалске утакмице, како на стадиону Звезде тако и на стадиону Партизана. У граду влада опсадно стање. Свуда су посебне јединице Жандармерије, у пуној опреми за разбијање демонстрација, на раскрсницама су патроле, а зграда Владе Србије „опкољена“ је јединицама Жандармерије.

У нешто мање од месец дана, тачније од пресуде Хашког суда хрватским генералима Анти Готовини и Младену Маркачу, у Хрватској је започела истрага или оптужено на десетине Срба из готово свих крајева ове државе.
Представници Срба из Хрватске тврде да није реч о случајности већ о оркестрираној акцији хрватских власти како би јавном мњењу умањила значај хашке пресуде у којој је утврђен удружени злочиначки подухват против српског живља.
Последња из низа оптужница подигнута је у уторак касно увече у Осијеку против петорице држављана Хрватске због ратног злочина у Борову Селу 1991. године.
У саопштењу Жупанијског државног тужилаштво у Осијеку наводи се да је оптужница подигнута против М. М. (64), Ј. Ј. (56), Д. Р. (47) и М. М. (48) због кривичног дела ратног злочина против рањеника и болесника и кривичног дела ратног злочина против ратних заробљеника, као и против Ј. В. (42) због кривичног дела ратног злочина против ратних заробљеника.
Да подсетимо, у Борову Селу почетком маја 1991. убијено је 12 припадника винковачке Специјалне једнице полиције који су дошли да спасу двојицу колега, које су претходно, у ноћи између 1. и 2. маја, заробили припадници српских формација. Тада су рањена 22 хрватска полицајца.
Директор Документационо-информативног центра Веритас Саво Штрбац нема нимало сумње да су пресуде хрватским генералима резултирале повећаним бројем истрага и оптужница против Срба.
- Почела је нова хајка на Србе која је посебно уочљива на хрватској државној телевизији. Сваки дан се детаљно извештава о сваком новом или старом случају.
Очигледно хрватске власти на овај начин покушавају да смире ситуацију, а Срби су увек били погодни као бенседин - каже Штрбац и додаје да је и поред размене спискова осумњичених или оптужених између Србије и Хрватске, хрватска страна почела да манипулише истрагама које води.