Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Цео Интернет је обавештајни рудник

2011.05.10

После провала тајни Стејт департмента и Пентагона, све што каже Џулијан Асанж добија велики публицитет, па је разумљив и онај који је изазвала његова изјава да је Фејсбук, популарни интернет-сајт за виртуелно дружење, „најужаснија шпијунска машина која је икад измишљена”.
Тиме је воду натерао на воденицу заговорника једне од многих „теорија завере” које су у оптицају – у овом случају оне која тврди да је сајт који је као студент осмислио Марк Закерберг (првобитно само с намером да дође до девојака са колеџа) уствари ујдурма потекла из ЦИА. Али, ако се из онога што је рекао изузму епитети, његова констатација да је реч о „шпијунској машини” у суштини је тачна.
Али није нова, нити је реч о неком посебном открићу. Фејсбук може да буде велики рудник обавештајних података, али то је, уосталом, и цео Интернет.
Фејсбук тренутно има више од 600 милиона корисника из свих земаља света (изузев Кине где је блокиран), а већ идуће године ће их бити милијарду. То ће већ бити шестина људи на планети, који су на овом сајту оставили податке о себи: кад су рођени, које су школе завршили, шта раде, шта су им хобији, склоности, шта воле и шта не воле. Поврх тога и фотографије места на којима су били и оних са којима су се дружили – и списак својих пријатеља.
Онај ко не мисли да је то право благо за тајне службе (не само америчке), тај је наиван.
У овоме једино није тачно да је то добровољни прилог само ЦИА и другим америчким агенцијама за шпијунирање: то је поклон практично свима који могу да имају користи од пружене им прилике да нас без много мука (за то би некад агенти морали данима да се распитују код комшија, прегледају матичне књиге и слично) сасвим добро упознају и прате.

Пошто су се информатичке технологије које су омогућиле настанак Фејсбука, електронске поште и свега што нуди Интернет у целини развијале веома брзо, ситуација је свугде таква да законодавство које би уредило коришћење дигиталних података свугде касни. Па и у Америци, која се дичи грађанским слободама, интернет-приватност је регулисана законом донетим 1986 – кад је глобална рачунарска мрежа била тек у повоју, а мејл још само лабораторијски експеримент.
Не приступају, међутим, службе нашим подацима незаконито. Кад је избила афера Викиликс, која је донела највећу провалу државних тајни (у овом случају најмоћније државе) у историји, америчке службе, пре свих она задужена за домаћу шпијунажу – Еф-Би-Ај, увид у корисничке податке легално су тражиле од готово свих друштвених мрежа. Међу њима, једино је Твитер испословао да се то обелодани. Остали нису.
Али не шпијунира само држава. „Профилисање корисника” Интернета је и један од најбрже растућих бизниса. Све што радимо „онлајн” (док смо на мрежи): садржај наше електронске поште, сајтови које посећујемо, оно што тамо читамо, говори о томе ко смо. Све то при том остаје евидентирано, уз помоћ мини-програма који се, без нашег знања, инсталирају у нашим рачунарима кад год отворимо неки сајт. То су такозвани колачићи (coоkies), који су савршени шпијунски алати, овога пута у функцији маркетиншких компанија којима је итекако важно да поуздано знају коме се обраћају.
Кад се испод свега подвуче црта, онда је салдо – опроштај од приватности. Све „бесплатно” што добијамо од Интернета на неки начин плаћамо, с тим да нам нико није рекао колика је цена.
Милан Мишић
Чак 4.200 захтева за податке клијената
Током 2010. податке о клијентима интернет и телекомуникационих компанија безбедносне службе САД званично су затражиле 4.200 пута. САД имају и „Ешелон”, глобални систем за „усисавање” свих телекомуникација (интернет, телефонских, факс...) које се компјутерски филтрирају у „реалном времену”, да би се „црвене лампице” палиле кад год систем наиђе на нешто са списка сумњивих „кључних речи”.

Политика

Ауторска права Радио Оаза 2026