Прилози

Демократска странка Србије најавила је да ће у недељу, 12. јуна, у Београда организовани протесни скуп због одржавања такозване "НАТО конференције" у Србији. Митинг ће почети у 16 сати на платоу испред Филозофског факултета.
"ДСС је у више наврата осудила одржавање тог скупа чији је циљ приближавање Србије НАТО и више пута смо позвали власт да га откаже. Одржавање те конференције је велико понижење за Србију и зато позивамо људе да искажу своје незадовољство", рекао је потпредседник ДСС-а Милош Јовановић.
Јовановић сматра да организовањем НАТО конференције, почетком идуће недеље, "власт наставља да ради на учлањењу Србије у НАТО, а да су носиоци свих тих активности министар одбране Драган Шутановац, председник Србије Борис Тадић и Влада Србије".
Он је навео да нико у Србији не може да заборави шта је НАТО овде радио од 1994. до 1999. године и да је зато понижење бити домаћин тој организацији.
"Проблем су и теме скупа. Најављена је расправа о стратешким трансформацијама НАТО, што значи да се разрађује документ усвојен у Лисабону на јесен прошле године у ком се НАТО хвали да је учествовао у изградњи косовских безбедносних снага и између осталог подржава територијални интегритет Молдавије или Грузије, али не и Србије", казао је Јовановић.
Он је изразио очекивање и да ће се грађани придружити осуди организовања те конференције као и протресним акцијама ДСС-а.
Стратегијску војну конференцију за партнере, од 13. до 15. јуна организује Савезничка команда за трансформацију (Аллиед Цомманд Трансформатион) из Норфолка у САД. ДСС сматра да српска власт чини све да сакрије како се иза тога заправо крије НАТО. 

Човечанство је пред новом опасношћу која стиже из Индије, а од које бар за сада нема одбране - драматично је саопштила Светска здравствена организација (СЗО) јануара ове године.
Реч је о новој бактерији отпорној на све досадашње најсавременије и најјаче антибиотике. Због тога су је енглески истраживачи назвали супербактеријом.
Рапорт команданту
Од тог саопштења до појаве мутиране ешерихије коли, која узима животе по свету, прошла су само четири месеца.
Истина, није то та бактерија која је најављивана, али по карактеристикама има све особине супербактерије. Па и више од тога!
Она прва супербактерија откривена је у главном граду Индије Њу Делхију, а потом у Бангладешу и у Пакистану. Исти сој пре извесног времена откривен је и у Великој Британији. Због тога СЗО је упозорио владе свих држава, њихове лабораторије, стручњаке за заразне болести, све фармацеутске куће да одмах крену у проналажење новог лека за ову бактерију, у супротном популација ће се суочити са "кошмарним сценаријом".
- За 12 откривених бактерија сличне врсте не постоји лек. Чак ни за резистентну и најотпорнију бактерију туберкулозе, од које у Србији болује 36 људи, нисмо произвели ефикасан антибиотик. Ипак, код процена о опасностима ширих размера треба бити опрезан - каже за "Вести" инфектолог др Предраг Милановић.
Супербактерија је названа НДМ-1. То је и ознака за супер или непобедиву бактерију, где је НД скраћеница за Њу Делхи, а М за металобета-лактамазу чији ензим немилосрдно уништава важну групу антибиотика који се тренутно употребљавају широм света за лечење разних инфекција.

Све док преостали хашки бегунац Горан Хаџић не буде ухапшен, Холандија неће ратификовати Споразум о стабилизацији и придруживању Србије и Европске уније, сазнаје Данас у парламенту те земље.
На јучерашњој седници Одбора за европске послове Парламента Краљевине Холандије није усвојена иницијатива посланика опозиционе Хришћанско-демократске странке (ЦДА) да се ратификовање ССП Србије и ЕУ уврсти у скупштински дневни ред, с обзиром на то да су власти у Београду ухапсиле и изручиле најтраженијег хашког оптуженика Ратка Младића. Разлог - Горан Хаџић је још на слободи, рекли су нашем листу холандски парламентарци.
Ајрен Елфасед, посланик Партије Зелених, истиче за Данас да је једино његова странка подржала иницијативу ЦДА, док су остале партије, попут владајућих - Партије за слободу и демократију и Лабуристичке партије, али и Социјалистичке странке, биле против. "Није било веће дебате о потврђивању ССП. Противници идеје су навели да је још рано разматрати ово питање, јер је Горан Хаџић на слободи, иако је последњи извештај главног тужиоца Хашког трибунала Сержа Брамерца био позитиван за званични Београд због хапшења Ратка Младића", објашњава Елфасед.
Према његовим речима, на седници Одбора за европске послове није било речи о томе да ли Србија може или треба да добије статус кандидата и датум преговора за чланство у ЕУ до краја ове године, већ искључиво о ССП. Елфасед наводи да је већина партија у Холандији „евроскептична“, али да представници тих странака не би могли да стопирају даљи пут Србије у ЕУ уколико би се и Горан Хаџић ускоро нашао у Хагу.
Подсетимо, Краљевина Холандија је европски пут Србије условљавала „пуном сарадњом“ Београда с Хашким Трибуналом, а као главни елемент те сарадње наводило се хапшење и изручење Ратка Младића.

Посета папе Бенедикта XVI гробу Алојзија Степинца, током посете Хрватској протеклог викенда, покренула је данас у страним медијима полемику око улоге некадашњег хрватског кардинала у усташком режиму.
Америчка агенција АП наводи да је „Степинац подржавао усташе чија је окрутност била тако екстремна да су успели да шокирају и нацистичке газде”.
„Папа је у праву када проклиње злочиначке усташке војне снаге, али није у праву када одаје признање једном од њихових заговарача”, цитира АП Елана Стениберга из Америчког удружења жртава холокауста, који је уједно и почасни директор Светског јеврејског конгреса.
Стениберг је критиковао што је папа посетио гробницу Алојзија Степинца, где је одржао молитву, указујући да је проглашавање Степинца блаженим било контроверзно јер су остале оптужбе Срба и Јевреја да је симпатизирао усташки режим.
Аустријска новинска агенција АПА и швајцарски медији подсетили су, поводом посете папе, на масовна убиства усташког режима током Другог светског рата, посебно наводећи улогу заповедника Анте Павелића, који је владао, како истичу медији, уз асистенцију Ватикана.
Тако АПА подсећа да је Павелић, након Другог светског рата, побегао захваљујући помоћи Ватикана.
Швајцарски сајт „20мин.” истиче да су злочини усташа били једни од најгорих од вазалних држава нацистичке Немачке, а да је тадашња Независна држава Хрватска имала подршку католичког клера.
АПА указује да је Степинац у писму од 28. априла 1941. позвао вернике да „подрже нову државу, јер она заступа свету цркву”, а да је „кардинал наредио католицима да слушају поглавника Павелића и да се моле за 'његово велико дело', у 'којем се може спознати божја рука'“.

Бугарски десничари у Босилеграду окупљени око Културно-информативног центра не мирују. Недавно су се поново огласили тврдећи да је 20.000 Бугара који живе у Србији - обесправљено. Један од главних циљева је присаједињење Босилеграда и Димитровграда околним селима у Бугарској. Наравно, очи су им упрте у Софију и Брисел, а политички партнер је екстремна десничарска бугарска организација АТАКА.
Бугарски екстремисти су ове године отишли и корак даље и послали Београду, Софији и Бриселу меморандум, да би скренули пажњу на "лош" положај Бугара у Србији. Софија је прихватила разговор, Брисел је потврдио пријем документа, а Београд засад ћути.
Свађа графитима
Како данас изгледа Босилеград, место са једва десетак хиљада становника у близини границе са Бугарском. Мештани, кажу ударио Бугарин на Бугарина.
На неколико километара пре уласка у Босилеград, на стенама поред пута, српски радикали бугарске националности из Босилеграда на неколико места исписали су графите "Шешељ српски јунак". Колеге бугарске патриоте испод тог графита отпоздравиле другим "Тук нее Србија" ("Овде није Србија").
Група житеља Босилеграда окупљена у центру вароши тврде да је све то једна велика националистичка будалаштина.
- Овде нема посла као и у многим местима у Србији. Ови наши "велики" Бугари кажу да немамо права да се школујемо на свом језику, да смо маргинализовани у структурама власти, да нам се брани вероисповедање у нашим богомољама и још сијасет глупости.

Та историја нас никада није мазила, али смо ми увек нашли неки спас и из свих пораза излазили као победници. Једноставно, знали смо како треба са њом. А у резерви смо имали златних рибица које смо на кило купили од наших доказаних пријатеља и савезника. Јесу биле са малом фабричком грешком али су нам их продали у пола цене, као својој браћи. Није било жеље која нам се није, замало, остварила.
Овога пута, удариле на нас, са свих страна, удружене снаге најачих земаља, наравно, не рачунајући нас. Намерне да нас једном за свагда униште. Завидели су нам што смо јели говна златним прибором док су они кидали месо рукама, први имали самоуправљање, што смо имали друштвену својину док су они имали само своју. Што смо победили у оба светска рата и у безброј, што балканских, што локалних. Нису могли да нам опросте што нам је оволики, док је њихов само толики, и што можемо тако дуго и често. И што имамо за то времена на бацање. Што знамо лепо да живимо од немаштине. Наш велики народ, иако бројчано мали, заратио је са целим светом. У стара, добра времена, било је десет на једнога, а сада, милион на ниједнога. На земљи, тенкови бљују ватру, из ваздуха, невидљиви авиони бацају паметне бомбе. Акција нашег уништавања је строго хуманитарног карактера и зове се "Милосрдни анђео".
Тактички смо се повлачили пред непријатељем да не примети да га уништавамо. Тако смо стигли до обала Сињег мора, даље се није могло. Иза нас надире до ногу потучени непријатељ са својом мртвом силом, а испред нас, бескрајно морско плаветнило. Чамце, глисере и јахте смо још раније потопили, да заварамо непријатеља. Назад, да још једном прегазимо згаженог непријатеља, нама не доликује. Напред се није могло јер нам је море било преко главе. Влада националне победе окупила је народ да одлучи како до спаса од сигурног тријумфа који нам прети?

„Је ли Борис Тадић Србин или Србијанац?” Под овим насловом освануо је у „Вечерњем листу” коментар познатог хрватског новинара, а у протеклих петнаестак година и издавача Јосипа Павичића, који се дохватио занимљиве теме употребе назива Србијанац у хрватској свакодневици. На то га је, каже, подстакла „ругалица” која се ових дана појавила у „Јутарњем листу” на рачун новинара Хрватске телевизије који председника Србије називају србијанским председником, а Новака Ђоковића србијанским тенисером, уз коментар да су незналице.
Чињеница је да се у Хрватској сви Срби из Србије најчешће називају Србијанцима, па се такви називи могу наћи у свим медијима, а не само на ХТВ, док указивања на погрешну и нетачну примену тог назива не наилазе на плодно тло.
Павичић, који је иначе својевремено био и лектор хрватског језика у Аустрији, међутим, сада у том погледу иде и даље, па одбија да је „Србијанство регионална припадност”, односно да „србијански може бити кајмак, али председник Тадић је српски, као што је српска и нација”, како је то навео споменути критичар. Он тврди да је Србијанац – сваки човек из Србије.
„Србијанац је у хрватскоме језику (новом, старом и сваком) човек из Србије. Како је човек из Србије обично био Србин, Србијанац је најчешће означавао Србина из Србије. Откад је створена независна, суверена Република Србија (која се састоји од ’уже Србије’ и Војводине, а која је у своме саставу донедавно имала и Косово), Србијанац је и даље човек (грађанин, држављанин) из Србије”, објашњава Јосип Павичић.
Он додаје и да је „Србин, пак, припадник српскога народа, који може бити Србијанац ако живи у Србији, а може бити и Британац или Американац ако живи у Британији или Америци. Наравно и Словенац ако живи у Словенији”.

Колико је хапшење Ратка Младића, оптуженог за ратне злочине, у селу Лазарево код Зрењанина у четвртак ујутро било тајно говори чињеница да ни српски тужилац за ратне злочине Владимир Вукчевић, који је био на хрватским Брионима, није имао појма о тој акцији БИА и МУП Србије. Необавештени су били и српски медији, посебно новинари специјализовани за Хаг, ратне злочине и потернице за Србима, јер су прве информације о хапшењу бившег генерала РСК стигле у Србију из хрватских медија.
Наиме, негде пре подне у четвртак на хрватским порталима се појавила вест да је генерал Ратко Младић ухапшен под именом Милорад Комадић у кући свог стрица у Војводини. Неки Срби бесни због ове "хрватске провале" тврде да су Хрвати први стигли до ексклузивне вести захваљујући својим шпијунима у Србији.
Други су категорични да је српски минстар полиције Ивица Дачић о хапшењу генерала обавестио у Београду хрватског министра унутрашњих послова Томислава Карамарка, са којим је имао састанак. Сам Дачић је ову претпоставку одбацио када је после привођења генерала Младића јавно рекао да ће бити испитано како је информација о хапшењу Ратка Младића стигла из хрватских медија.
А трећи, заговорници теорија завера, кажу да је све то била смишљена игра Београда и Загреба, да би се вест пустила прво у Хрватској, не би ли се премерила реакција српских националиста и десница спречила да изађе на улице.
Ако кренемо редом можемо да приметимо да има превише случајности у чињеницама да је Младић ухваћен на дан посете посете хрватског шефа полиције и пред долазак европске изасланице у Београд. Отуда се може претпоставити да је сам Карамарко рекао Дачићу где је Младић, али је пре тога о томе хрватски министар полиције обавестио "своје медије". После тога је Дачић прецизирао и да су недавне организационе промене у МУП-у Србије и примена нових техника довеле до очигледних резулата и хапшења Младића у селу Лазареву.

Председник РС, Милорад Додик, рекао је да суђење Ратку Младићу не може да угрози опстанак Републике Српске, јер не постоји колективна кривица.
Председник РС је у интервјуу за РТС истакао да се у Сребреници није десио геноцид, већ ратни злочин, уз напомену да се ради о личној одговорности.
Нагласио је и да се лично залаже за то да се утврди кривица.
Додик је поново оптужио Хашки трибунал да спроводи "селективну правду", што, како је навео, показују казне на које су осуђени Срби у поређењу са казнама које су изречене оптуженицима бошњачке и хрватске националности.
"Чињеница је да је Насер Орић добио пресуду на неке две године затвора, па му је касније поништена, а није му суђено за командну одговорност мада је командовао муслиманским јединицама које су направиле масакр над српским становништвом око Братунца, где је побијено око три и по хиљаде људи, у периоду од две и по године, који је претходио злочину у Сребреници", каже Додик.
Указао је и да су на почетку рата у БиХ почињени злочини над Србима, наводећи као пример Добровољачку улицу у Сарајеву.
Говорећи о односу РС и Србије Додик је рекао да Српска жели што боље односе са Србијом и да једног дана буде са њом што више повезана политички и територијално. Додик је рекао да РС очекује помоћ од Србије, чак и онда кад Србија то не жели да учини.
Он је за РТС навео да Србија, као гарант и потписница Дејтонског споразума, има обавезу да се бави питањима БиХ, као и Хрватска.
Додик је оценио да званичи став Београда да поштује територијални интегритет и суверенитет БиХ, њено уређење од два ентитета и три народа и оно што се они договоре, даје Бањалуци велике маневарске могућности и снагу.

Видети некада моћног генерала Младића како се једва креће и читати какве му све бизарне идеје падају на памет многе је Србе погодило подједнако колико и његово хапшење. У разговору за "Вести" војни аналитичар Мирослав Лазански говори о томе ко је одговоран за урушавање једног од највећих митова последњег рата.
Шта замерате у чину хапшења Ратка Младића?
- Сада је врло тешко рећи јер не знамо у ком је психофизичком стању био генерал Младић. Ако је он овако почео да се губи, тражи јагоде, Славицу Ђукић Дејановић, сутра може да каже да хоће да види Новака Ђоковића, онда не знам колико је свестан својих апсурдних изјава. Ако није свестан, онда не могу ништа да му замерим јер не контролише себе. А ако није тако, онда му замерам што је дозволио да дође у ову ситуацију.
Прича се да се генерал заправо предао да би заштитио породицу коју нису остављали на миру.
- Али он није само супруг и отац, већ професионални војник који је под собом имао целу једну армију. Од 2002. године се скривао и морао је да зна да то скривање има свој крај и да тај крај неће бити блистав.
Замерате му што није извршио самоубиство?
- Нисам ја то први рекао, то је пре неколико година рекао његов пријатељ, министар Зоран Станковић. Али ја вас питам: какав ће његов живот бити даље? У Трибуналу ће га приказати као звер. Ако је смисао живота дај још коју годиницу, онда очито да Младић није био оно што је већина Срба о њему мислила, или бар већина у РС. При том не треба негирати његову заслугу за Републику Српску, али управо због тога није смео да дозволи ово што му се сада дешава.
Да ли у том рушењу мита медији играју кључну улогу?