Сличну меру, засад само „приватно”, инвеститорима наговештава и агенција „Стандард и Пурс”, која је прошлог априла званичну прогнозу о солидности америчког дуга променила из „позитивне” у „негативну”.
За доказ растуће нервозе и међу преговарачима узима се то што је Обама напустио прексиноћне преговоре у Белој кући са конгресменима из обе партије, републиканске и демократске, поручивши политичим противницима „сада је доста”.
Преговарачи су се међутим састали и синоћ, а Обама је поставио рок да се напредак постигне до почетка викенда.
На дневном реду је не само повећавање лимита за задуживање – без чега влада не може да функционише, јер од сваког буџетског долара око 40 центи мора да се позајми – него и мере за фискално уравнотежење. Републиканци траже да сваки долар који буде одобрен за ново задуживање буде уштеђен буџетским стезањем каиша, али при томе ни по коју цену не желе да прихвате Обамин захтев да се додатним опорезивањем најбогатијих Американаца и корпорација повећају буџетски приходи.
По садашњим пореским прописима, приходи најбогатијег Американца, инвеститора Ворена Бафета, опорезовани су по нижој стопи него плата његовог портира, што и сам Бафет сматра аномалијом.
О томе у којој мери су преговори између Обаме и републиканаца постали једна цинична политичка игра са великим економским улогом, говори и нови предлог за превазилажење проблема, који је на сто ставио републикански сенатор Мич Меконел.
По њему, републикански конгресмени би прво председника овластили да границу лимита за задуживање подигне сопственим одлукама у три рате до 2012. О сваком том Обамином потезу би се потом гласало, са очекиваним резултатом: у Представничком дому, где републиканци имају већину, то би било одбачено. Али Обама би онда искористио право вета на ту одлуку и нето резултат био би нова граница задуживања.
Док ово многима на први поглед изгледа бесмислено, има и оних који мисле да је ово прагматичан излаз, па и „поклон на тацни” за Обаму, јер скида са дневног реда кресање буџетских ставки, укључујући и социјалне програме, чиме му се побољшавају изгледи да стекне други мандат на председничким изборима 2012.
Лимит за задуживање је кроз историју у Конгресу рутински изгласаван око 90 пута. Као и у већини земаља света, и амерички политичари, из обе партије, нису баш били узор кад је требало трошити и оно што се нема.
То је, у свом другом мандату, променио демократа Бил Клинтон, који је свом наследнику, републиканцу Џорџу Бушу, оставио буџет у чијем салду су приходи били већи од расхода. Буш је све то проћердао, започевши два рата „на кредит”, озаконивши пореске олакшице и нове буџетске обавезе.
Милан Мишић, Политика