Прилози

Холивудски продуцент, добитник Оскара Бранко Лустиг и глумац и продуцент Тихомир Станић најављују снимање филмова о Јасеновцу. Лустиг каже да га и данас држи обећање дато заточенима да ће пренети свету шта се догађало у логорима смрти.
У протеклих 70 година о злочинима у Јасеновцу снимљено је неколико документарних филмова, али само један играни - "Девети круг" Франца Штиглица. После пола века, и холивудски продуцент, добитник Оскара Бранко Лустиг, и глумац и продуцент Тихомир Станић, најављују снимање филма о Јасеновцу.
Добитник Оскара за филмове "Шиндлерова листа" и "Гладијатор" продуцент Бранко Лустиг је као дете из јеврејске породице одведен у Аушвиц, а неки чланови његове породице у Јасеновац. Показујући логорашки број А 3317 каже да га и данас држи обећање дато заточенима да ће преносити свету шта се догађало у логорима смрти.
"Држи ме то обећање да пренесем свету шта се догодило", каже Лустиг. Писање сценарија Лустиг је поверио историчару Славку Голдштајну и писцу Миљенку Јерговићу.
Голдштајн каже да ће то бити интимни филм, а да продуцент Бранко Лустиг већ обилази локације за снимање, које ће по свој прилици бити у Копачком риту.
Лустиг је ступио у контакт са потенцијалним редитељем, а почетак снимања очекује се следеће године.
Спас из пакла Јасеновца
Продуцент и глумац Тихомир Станић каже да ће он снимање свог филма почети 28. маја, а премијеру очекује 2015. године. Тихомир Станић каже да је у основи те приче, на којој ради већ пет година, Дијана Будисављевић, жена која је спасила 12.000 деце из пакла Јасеновца.

Изворни песник, који је продао милион књига, прича о свом еротском роману, школи које нема, женама и браковима, упорности и доследности, Титу кога није опевао, али можда ипак хоће...
Књижевник Добрица Ерић је и прошлог четвртка, на Сајму књига у Београду, потписивао нова издања својих опеваних дела: „Вашар у Тополи”, „Долина пролећних мириса”... Рођен је 22. августа 1936. у Доњој Црнићи, у Горњој Гружи, општина Горњи Милановац. Завршио је само четири разреда основне школе и опробао се у многим занатима, али свој живот је обележио писањем.
Он је, пре свега, како каже, „изворни песник”. Песме су му унете у читанке, а једну од њих, „Девојку из града” и данас пева Мирослав Илић.Прву збирку објавио је 1959, а од тада више од стотину књига поезије, прозе, антологија, сликовница... Дела су му продата у тиражу од преко милион примерака!
Зими живи у Београду, а лети у Гружи.
Женио се три пута, а сада је већ десет година у слободној вези с учитељицом Драгицом. Из бракова има двојицу синова и ћерку, а од њих седморо унучади.
Чиме Вам је обележено детињство?
Кад време пролети све у детињству изгледа лепо. Мени сад и Други светски рат изгледа лепо у односу на све што се после догађало. Али, посебно памтим живот у породици. Било нас је пуно, а увек је било весело, па чак и онда кад нас задеси нека несрећа.
А шта је то било са школом?
Мој брат покојни Добривоје се школовао. Био је просветни радник. А ја сам, по очевој жељи, требао да останем на имању. Ипак, покушавао сам да завршим и нешто више од четири разреда, али сам много више, после послова, волео да читам књиге и сањарим, да нешто бележим и сликам. Никако ми није лежало оно што се мора.
Како сте „пропевали”?

Доношењем првостепене пресуде Међународног кривичног трибунала, од 15. априла генералима хрватске војске уносе се нови моменти који се тичу даљег судског поступка у спору Хрватске против Србије
Другачије гледиште у односу на С. Штрпца изложио је председник Српског народног већа и заступник у Хрватском Сабору Милорад Пуповац. Коментаришући недавну изјаву председника И. Јосиповића да тужбу Хрватске против Србије треба ,,ставити по страни”, Пуповац је навео да су ,,тужбе реликт старих политика које спречавају истинско сагледавање оног што се у хрватско-српским односима догађало током 20. века. Тужбе су увреда за оне који су били жртве историјског геноцида почињеног од НДХ и усташа”. Он је изразио своје уверење да ће ,,Хрватска повући тужбу”, што се до сада није десило.
Приликом посете Вуковару, у јесен прошле године, председник Борис Тадић је изјавио да Србија не инсистира на повлачењу тужбе, већ само сматра да би то питање било најрационалније решавати другим билатералним разговорима и једним споразумом.
Међутим, одмах по објављивању вести да је Хрватска упутила ,,реплику”, координатор српског тима у овом судском спору Саша Обрадовић је изјавио да ће Србија ,,одговорити на реплику”. Члан српског тима проф. Тибор Варади се, међутим, заузима за међусобно повлачење тужбе и противтужбе. Ова могућност може да се искористи и до 4. новембра 2011, рока датог Србији за подношење ,,диплике”. Према Варадијевом мишљењу, уколико не дође до поравнања, Србија и Хрватска ће ићи у спору до краја.
Ја бих, пак, рекао да је целисходније да у овом тренутку и Србија искористи своје право на ,,диплику”, имајући у виду постојећу неправоснажну пресуду о удруженом злочиначком подухвату у операцији ,,Олуја”. Ово тим пре што је подношењем ,,реплике” исказана неспремност Хрватске да се проблем тужбе и контратужбе скине с дневног реда.

У Србији ступа на снагу потенцијално опасан закон.
Закон о рехабилитацији који ступа на снагу у Србији отприлике средином новембра изазвао је у земљи озбиљне дискусије. Јер документ значајно смањује круг лица чија дејства у време другог светског рата могу да буду квалификована као „сарадња са окупатором“. При томе за све рехабилитоване се отвара могућност да затраже повратак својине, конфисковане у другој половини 40-их година од стране комунистичких власти тадашње Југославије. Ситуацију анализира наш коментатор Петар Искендеров.
Тема сарадње са окупаторима и данас, после скоро 7 деценија од тренутка ослобођења земље, остаје болна за многе у Србији. Јер псоле окупације Југославије од стране фашистичке Немачке у априлу 1941. године такашња краљевина је била подељена на неколико окупационих зона и у свакој од њих су живели Срби. Хрватске и босанско-херцеговачке територије су ушле у састав фашистичке Независне државе Хрватске. Словенија је била подељена између Немачке, Италије и Мађарске. Хортистичка Мађарска као савезник земаља фашистичке осовине добила је такође Војводину. Македонија је припала Бугарској, а Косово Албанији. У Србији коју су окупирали Немци била је формирана марионетска влада, а Црна гора коју је окупирала Италиај била је краљевина под италијанским протекторатом. Ситуација је погоршана расколом у редовима национално-ослободилачког поректа, који је покренут у Југославији у јуну 1941. године. Ако су партизани на челу са будућим југословенским лидером Јосипом Брозом Титом заузели бескомпромисни став и имали подршку СССР, одреди четника Драже Михајловића оријентисали су се на Велику Британију и емигрантске краљевске кругове. На крају у земљи осим ослободилачке антифашистичке борбе, покренут је прави грађански рат. У њему су победили комунисти, који су на своје противнике ставили печат колаборациониста и издајника.

Србија не негира идентитет било које нације, а исти приступ очекује и од других, рекао у Паризу председник Борис Тадић, указујући да морају бити спречени покушаји да се српска културна баштина на Космету преименује у "косовску баштину".
Председник Србије Борис Тадић позвао је Унеско да учини све како би били спречени покушаји да се неспорни споменици српске културе на Косову и Метохији учине "косовским". Тадић је, обраћајући се у Паризу учесницима Форума лидера Генералне конференције Унеска, истакао да Србија, као мултиетничка, мултиконфесионална и демократска држава никоме не ускраћује право на идентитет, али да очекује да се и други понашају на исти начин. Он је подсетио да се на Косову и Метохији налазе најсветији објекти Српске православне цркве, и да су неки од њих на Унесковој листи угрожене светске баштине.
"Србија је као држава задужена за те споменике и остаће посвећена том задатку, али рачунамо и на подршку Унеска", поручио је Тадић на форуму, на којем се ове године учесници баве питањем изградње културе мира и одрживог развоја.
Тадић је подсетио да у Југоисточној Европи културно наслеђе једног народа често прелази међународно-признате границе између држава и објаснио да управо зато Србија настоји да буде лидер у јачању прекограничне културне сарадње, чиме доприноси и процесу регионалног помирења.
Брига о малим културама
Осврћући се на тему овогодишње дискусије, Тадић је рекао да је заједнички задатак спречавање да процес глобализације избрише мале културе, и да, управо супротно томе, глобализација треба да буде искоришћена за добробит читавог човечанства, развијање разумевања и сарадње.
"Ако успемо, имаћемо свет у којем ће се све културе међусобно више поштовати. Резултат ће бити то да ће неједнакости постати мање важне, дискриминација мање присутна, а нестабилност и насиље, не само мање екстензивни, већ протерани на маргине историје", рекао је Тадић.

Из ,, Присећања и записа“ проф. др Десанке Косановић - Ћетковић
„Може се рећи да је мало грађана који нијесу мање или више оптерећени данашњим односима Србије и Црне Горе. Међутим, овај однос није од јуче, а посебно је постао актуелан 1945-1946. године послије чланака Милована Ђиласа да је у Народноослободилачкој борби истовремено коначно ријешено и национално питање, те је тако призната и црногорска нација.
То се одразило не само на многе сегменте живота земље, него и на животе и односе многих породица и појединаца. Већ 1945. године почела је замјена личних карата у Београду, а на основу раније подијељених формулара, у којима је свако, поред осталог, требало да наведе и своју националну припадност. Управо тада настају велики проблеми у мојој породици.
Старији брат и ја смо били комунисти, учесници Народноослободилачке борбе и логораши. Било нам је 'јасно' да ми као чланови комунистичке партије можемо бити само Црногорци, Тако смо се и изјаснили у формуларима и без проблема брзо добили личне карте у Ознином одјељењу у Чика Љубиној улици.
Послије неколико дана на исто мјесто дошао је и наш отац Никола Ћетковић, стар 62 године и умјесто личне карте добио - 15 дана затвора!
Наиме, он се изјаснио да је Србин и надлежни официр му није дао личну карту, јер он не може бити Србин него Црногорац рођен у Подгорици. Отац није хтио да одступи од своје изјаве и тада је настало његово упорно доказивање историјских чињеница, али и страдање.
Тврдио је да је он од дјетињства знао да је Србин, да је зато децембра 1915. кренуо преко Албаније до Крфа и даље. Мој отац је 1909. године у Бечу завршно студије и могао је мирно да сачека аустријску окупацију Црне Горе и да као њихов студент и полиглота добије високо звање, као и личну сигурност, али он је, као патриота и Србин, кренуо са српском војском и њеном судбином. Говорио је официру Озне да се отац српске династије Немања родио као и он - у Подгорици, у Рибници на Зети, и да је Немањин син Свети Сава основао прву српску архиепископију…

Наводно, када је председник Србије Борис Тадић крајем августа, чувши од од немачке канцеларке Ангеле Меркел да је укидање српских установа на северу Косова један од услова за успешну кандидатуру Србије у ЕУ, рекао „изгубићу изборе ако то учиним“, она му је одговорила са „со, wхат?“ (па шта).
Када је прошле недеље Европска комисија условно потврдила српску кандидатуру, а премијер Мирко Цветковић то оценио „дипломом“ своје владе, док је Томислав Николић, вођа опозиционих напредњака упркос кризи на косовском северу, позвао коалиционе партнере Тадићевог ДС да ту владу сруше, а лидер либерала Чедомир Јовановић поручио да више неће по потреби чинити парламентарну већину, ишчекивање расписивања избора нарасло је до границе опипљивости.
Пад евроентузијазма
Мада је Тадић одговорио оно што званично изјављује најмање годину дана, а то је да ће избори бити у марту, јер, како је навео „превремени избори нису планирани, а они који намећу изборну атмосферу само удаљавају потенцијалне инвеститоре“, ипак би се мало ко изненадио и да већ колико ове недеље председник изборе распише. Тако се председница парламента Славица Ђукић Дејановић пре десетак дана поверила новинарима да се не би изненадила да се избори распишу у децембру. И теорија и искуство показују да тренутак расписивања одређује главну изборну тему, пресудну за резултат, али овде су се косовска и европска тема преклопиле, тако да за Тадићеве демократе више нису важне добре вести из Брисела, колико избегавање сценарија „народа на тракторима“, односно колективног сељење Срба са севера Косова, како то наговештава књижевник и вођа СПО Вук Драшковић („припрема се сценарио Олује... којим ће се подићи барикаде према демократском свету“).

Потпредседник Републике Српске из реда хрватског народа Емил Влајки тврди да Срби на северу Косова имају шансе за опстанак само ако упуте апел народу у Србији да дође и да им помогне и ако се њихова браћа одазову том позиву у великом броју.
- Кад би неколико десетина хиљада људи из Србије прешло административну границу и притекло у помоћ, трупе НАТО-а би два пута размислиле пре него што повуку следећи потез - каже у интервјуу за "Вести" Емил Влајки који је у уторак и среду посетио Србе на северу Косова.
Мислите да је то решење?
- Ти људи тамо немају шансе. Опкољени су са свих страна и немају оружје. А видели смо од Вијетнама, преко Авганистана до Југославије да НАТО може да убија и бомбардује без икаквог разлога и да их се жртве уопште не тичу. Они су без скрупула и они ће их средити. То сам и рекао на седници скупштине четири општине, да они сами не могу и да ће бити уништени. Остаје им могућност да упуте апел народу у Србију, пошто се он политичарима не може упутити, и да кажу да им је тај народ потребан јер их једино он може спасти. Рекао сам им да позову људе да мирољубиво пређу границу па ако окупационе трупе желе да побију 10.000-20.000 људи, нека то ураде.
Много реакција изазвала је Ваша посета Космету. Који су мотиви за тај потез?
- Ја сам потпредседник једне државе из реда хрватског народа. Ако сам из реда хрватског народа, то је само моје национално обележје, али остајем потпредседник ове државе и моја је функција да помогнем да се на један глобалан начин постигне мир међу народима у региону. У том својству се залажем за права хрватског народа, али сматрам и да се према Србима наставља неправда која траје 20 година. То значи да их се демонизује, да им се одузима територија и да их се морално и политички деградира. Као што се активно борим за права Хрвата, нема разлога да то исто не радим и за Србе где год се налазе.

„У разговорима које сам водио у Стејт департменту, Савету за националну безбедност и Конгресу, саговорници су с разумевањем примили нашу спремност за флексибилност у процесу формирања владе БиХ, као и нашу вољу да се отклоне препреке везане за европске интеграције. Мислим да смо овом приликом допринели да се схвате и уваже позиција и ставови РС.”
Овим речима је учинак своје управо завршене посете Вашингтону у изјави за „Политику” сажео председник Републике Српске Милорад Додик, који је од јуче у Чикагу, где ће имати сусрете са представницима српске дијаспоре, да би посету САД потом завршио у Њујорку, где ће на Универзитету Колумбија одржати предавање о политичкој ситуацији на Балкану и бити домаћин једној манифестацији прикупљања помоћи намењене тамошњој катедри за српски језик и културу. „Изнео сам да смо ми вољни да радимо на европским интеграцијама, али нисмо спремни да у том процесу додатно урушавамо нашу аутономију, без обзира на тај високи циљ који се зове ЕУ”, рекао нам је Додик, уз напомену да се „многи не слажу с тим, али ми желимо да се наша позиција разуме”. „БиХ има много проблема, њени народи различито виде своју будућност, па је кохезиони фактор још међународна заједница, у уверењу да ће се једног дана наћи неки компромис који би био одржив.”
Што се тиче формирања владе које нема ни годину дана после избора, Додик каже да је саговорницима предочио како су решења која се нуде из Бањалуке „прихватљива и за ЕУ”. „Моја главна порука је међутим да, без обзира на то што смо ми на међународном плану део БиХ, себе доживљавамо као државотворни ентитет, са свим потенцијалима које то подразумева.”
Са америчким функционерима Додик је разговарао и о палестинском проблему, с обзиром на то да је БиХ сада чланица Савета безбедности и њен глас о овом питању се сматра једним од одлучујућих.

Министар одбране Србије Драган Шутановац изјавио је данас да се Косово не може "бранити пушком" већ "главом" и упозорио да је "најгори могући сценарио" сукоб Срба са међународном заједницом.
"Ако кренемо балванима на начин на који смо то радили 90-их година завршиће се као што се тада завршило. Хајде да будемо довољно мудри да видимо како су Албанци дошли у ситуацију у којој су и да ли су то урадили балванима или уз помоћ неке стратегије", рекао је Шутановац телевизији Б92. Алудирајући на ситуацију уочи распада Југославије, Шутановац је рекао да је Томислав Николић, актуелни лидер Српске напредне странке, и тада обилазио Србе на барикадама.
Српски министар одбране је истакао да се проблем "Косова не решава пушком" већ да се "решава главом" и изразио наду да ће бити "довољно памети" да се то увиди.
Говорећи о убиству и рањавања два Србина јужно од Ибра и почетку акције Кфора на рушењу барикада на северу покрајине, Шутановац је упозорио да се "улази у спиралу насиља" која може да измакне контроли. Потребно је избегавати сваку врсту сукоба или у супротном може доћи до ескалације, упозорио је Шутановац говорећи о ситуацији на Косову и Метохији.
Он је позвао и Кфор да пре било какве активности добро процени евентуалне последице, али је затражио од Срба са севера Косова да избегавају сукобе.
"Најгори могући сценарио је сукоб Срба са севера Косова са међународном заједницом. То је интерес нашег противника и тога морамо да будемо свесни и да покушамо да то предупредимо", указао је министар одбране Србије. Он је рекао да не сматра да су на барикадама "све криминалци", али "мисли да има људи" који желе да испровоцирају сукобе ради стицања политичких поена.