Прилози

Председник Коалиције удружења избеглица у Србији Миодраг Линта огорчен је због одлуке српских власти да потпишу Декларацију о проналажењу решења за избегла и расељена лица.
Он је убеђен да се тим документом који су потписали шефови дипломатија четири земље у региону не решава проблем пола милиона избеглих и прогнаних Срба и 100.000 грађана Србије оштећених у имовинским и другим правима.
Огорчени сте усвајањем овог документа, зашто?
- Зато што се потписом српског министра иностраних послова Вука Јеремића на декларацији Влада Србије званично одрекла борбе за поврат наших насилно одузетих имовинских и стечених права. Ми смо тражили да се декларација допуни одредбом којом се Хрватска, БиХ, Црна Гора и Србија обавезују на хитан дијалог и постизање договора о повратку незаконито одузетих имовинских и стечених права избеглих и прогнаних.
Да ли сте на то указивали српској влади и другим највишим институцијама?
- Наравно. Тражили смо да нас подрже у остварењу наших неотуђивих права, али нисмо добили одговор. Обраћали смо се премијеру Мирку Цветковићу, ишли пет пута код председника Србије Бориса Тадића и остајали испред зграде Председништва, јер није хтео да нас прими нико из његовог кабинета. Ми, међутим, нећемо одустати у тражењу одговора на питања која смо им поставили.
Која су то питања?
- Зашто Влада одбија да упозна ЕУ и међународне организације да Хрватска годинама не пристаје на дијалог о спровођењу Анекса Г Бечког споразума о сукцесији где је јасно наведено да ће свим грађанима бити заштићена и враћена права која су имали на дан 31. децембра 1990. Предлог тог билатералног споразума је Загребу упућен још 2009, а званични Београд неће јавно да каже да га Загреб игнорише. Зашто Влада води политику помирења жртвујући имовинска и стечена права избеглих и прогнаних Срба. Јачање сарадње и помирење у региону снажно подржава и наша коалиција, али без компромиса на рачун људских права. То не сме да буде лажно помирење.

Драган Васиљковић није радио ништа друго, него "веома успешно организовао и обучавао локалне цивиле у војнике", како би се супротставили удруженом злочиначком подухвату против више стотина хиљада Срба Републике Српске крајине.
Наводећи да је овакву класификацију деловања хрватских генерала Готовине, Маркача и Чермака, а под директним надзором хрватске владе, у априлу ове године дао Хашки трибунал, доктор Војислав Илић из Сиднеја писао је федералном министру унутрашњих послова Брендану О'Конору.
Писмо господина Илића један је осам докумената додатих личном писму Драгана Васиљковића, које је прошле недеље упућено на адресу аустралијског министра. Он би, ускоро, требало да донесе одлуку о томе да ли ће или не прихватити захтев за изручење Васиљковића Хрватској, која га тражи због испитивања о ратном злочину.
Господин Илић упућује на пресуду Хашког трибунала од 15. априла ове године и пише да су тројица поменутих генерала "у операцији 'Олуја' помагали да се организује и изведе геноцидни подухват против више стотина хиљада Срба". Он наводи да таква пресуда јасно упућује да је скинута "фасада поштовања којом су се они представљали свету о себи и својој земљи".
"Међународни суд за ратне злочине назвао је целокупан војни напад против становништва Републике Српске крајине 'удруженим злочиначким подухватом' у коме је од почетка учествовала и цела хрватска ХДЗ влада", наводи др Илић, подсећајући да данас у САД постоји " тужба преживелих из холокауста" против учесника у овоме.
Доктор Илић помиње и Весну Шкаре Ожболт, која је била министарка правосуђа у време када је захтев за Васиљковићевом екстрадицијом издат. "Она је била такође и део данас осрамоћеног ХДЗ тима предвођеног Фрањом Туђманом, коме се приписује овај удружени злочиначки подухват. Тужилац Хашког трибунала Карла Дел Понте назвала ју је 'правим лажовом са којим не жели ништа да има'.

После више од месец и по дана шпанска телевизијска мрежа РТВ извинила се Србима јер у водећој емисији информативног програма “Недељни извештај”, приказаној 17. септембра, у којој је тема усташки логор у Јасеновцу, међу жртвама није поменут српски народ, иако је чак 600.000 људи током Другог светског рата убијено тамо само из разлога што су били Срби.
Прво извињење једне светске медијске куће Србима уследило је тек после бурних негодовања и петиције више од 600 људи, махом Срба, али и Јевреја, као и Ефраима Зурофа, директора Центра „Симон Визентал“.
- Грешка је направљена у 15-минутној репортажи посвећеној убиству усташког злочинца Макса Лубурића, који се под именом Висенте Перес скривао у Шпанији. У репортажи је говорено о НДХ и усташким злочинима, не поменувши ниједном Србе, чак ни при набрајању пострадалих у Јасеновцу: “партизана, опозиционара, Јевреја и Цигана”. Прилог је био скандалозан, ако се зна да су Срби били преовлађујуће жртве Јасеновца и усташких злочина уопште - каже за “Блиц” др Андреј Фајгељ, професор француског језика и романиста, један од покретача иницијативе да се шпанска телевизија извини Србима.
После приказивања скандалозне емисије на међународном каналу, чије гледалиште достиже 450 милиона људи на пет континената, Фајгељ и још неколико наших људи које је упознао посредством интернета, одлучили су да од ауторке емисије Анхеле Родисио, која иначе важи за доброг познаваоца дешавања на Балкану, затраже јавно извињење.
- На прву жалбу одговорила је да се “с обзиром на природу репортаже која захтева сажетост, помињање ‘партизана, опозиционара, Јевреја и Цигана’ односи уопштено на све становнике бивше Југославије. Били смо изнервирани и упутили смо захтев шпанској заштитници гледалаца. Наш захтев и петицију подржали су и Одбор за Јасеновац Светог синода СПЦ, Институт за истраживање Јасеновца из Њујорка, српска амбасада у Шпанији и Центар „Симон Визентал“ из Јерусалима - каже Фајгељ.

Кажу да јеХемингвеј увек читао бајате новине. Из њих, уз временску дистанцу, најбоље можеш да схватиш о чему се ради, шта се заправо догађа, ко шта ради и ко шта хоће...
У последњих месец дана неколико пута сам својим непромишљеним делима директно угрозио српски процес стабилизације, крајње неопрезно сам довео у питање тешко стечени статус кандидата, и уколико се не поправим тешко да ћемо ускоро добити датум за почетак преговора. Страховао сам али срећом нико се није огласио из Европске комисије – хвала Богу, јер нам је ионако доста да се из Брисела издиру и прете нам увек кад нешто забрљамо. Шта сам то заправо урадио?
Прво сам са Ђодом налагао казан у својој Медвеђи, и да злочин буде већи – не само што смо пекли ракију него смо и мезили суво месо које није ни омирисало европски стандард Хасап – већ шљивово грање за потпалу и букове цепанке да се ватра одржи. При том смо гласно хвалили препек и позивали сељаке да сврате у авлију, да се угреју поред веселе машине и да дегустирају пиће које нама Србима од памтивека значи исто колико и мајчино млеко, што се сходно перманентном мониторингу и надзору међународних инструктора може протумачити као директна опструкција и манифестација против европских интеграција. Због тога апелујем на нашу власт да на време објави сељацима да ће бити најстроже забрањено да пеку ракију када наша држава постане равноправни члан европских народа. Да моја неопрезност буде већа, приликом потпале ватре згужвали смо страницу старих новина на којој је био велики интервју једног високог европског званичника у коме је писало да „Србију нико из Европе неће условљавати да призна државу Косово у процесу европских интеграција”. На полеђини истих новина био је чланак о мучком убиству неког сељака Србина кога је неки Албанац прекратио за главу чим се овај несрећник осмелио да уђе у своју њиву.

Удружење расељених лица и Партија ратних ветерана Србије из Лепосавића поднели су кривичну пријаву Основном јавном тужилаштву у Београду против Вука Драшковића и Чедомира Јовановића због изношења неистина о догађајима на Јарињу 27. септембра и против ТВ Б92, због емитовања неистина без икакве ограде. По речима адвоката Нина Рајевић, правног заступника у овом случају, београдски суд је прихватио тужбу и сада је све у рукама тужилаштва.
У кривичној пријави је наведено да је лидер СПО-а 4. октобра у емисији „Између две ватре“ на ТВ Б92 изнео неистините оптужбе на рачун појединаца и окупљених Срба на мирном протесту на барикадама у селу Јариње, који су, како је рекао, изазвали сукоб са војницима Кфора бацивши бомбу, при чему су повређени припадници ове војне мисије.
У кривичној пријави се даље наводи да је Чедомир Јовановић, лидер ЛДП-а, изнео неистините тврдње да је до инцидента дошло зато што су Срби пуцали на војнике Кфора и оклеветао Звонка Веселиновића као предводника групе екстремиста у нападу на војнике Кфора, „што је ноторна лаж и неистина“, коју је ТВ Б92 у вестима више пута емитовала. ТВ Б92 је емитовањем неистинитих тврдњи наведених лидера узнемирила јавност, посебно на КиМ а и шире, износећи тврдње без икаквих доказа, што је у супротности са Законом о информисању РС.
Потписници ове кривичне пријаве упућене Основном јавном тужилаштву у Београду су Златибор Ђорђевић, председник Удружења расељених лица општина Лепосавић и Рашко Миленковић, председник ОО Партије ратних ветерана Србије, а као доказ су навели „велики број присутних Срба на барикадама“.
Ђорђевић и Миленковић сумњају да ће тужилаштво предузети потребне радње за процесуирање пријаве из политичких разлога.

Поштовани из "Блица",
Недавно сте господину Драшковићу омогућили веома велики медијски простор у вашим дневним новинама, а заузврат сте грађанима ограничили могућност да са само 1500 слова одреагују на његове реторичке манипулације.
Стога вам пишем писмо, а ви сами одлучите шта ће те са њим.
Господин Драшковић већ по ко зна који пут користи вешто своје реторичко умеће да кроз метафоре и перфидно освртање на сегменте историје, криви слику реалности, на срећу само код обичног света.
Хајдемо прво на историју...
Милица Хребељановић јесте после смрти свога мужа послала своју 15-о годишњу кћер Оливеру, њиховом душману Бајазиту у харем. Уништила јој је материцу и јајнике да не би могла да добије турски пород. Направила је од свог тек стасалог сина Стефана Лазаревића, отоманског вазала, са све преосталом српском војском...
Прославио се тај Стефан Високи, Бог да му душу прости, као велики борац, предводећи помоћну српску војску у биткама на Ровинама, код Никопоља и Ангоре. После битке код Ангоре добија титулу Деспота (1402), а пошто наставља вазални однос и са мађарским краљем Зигмундом, добија од истог на поклон Мачву и Београд, од којег 1405 прави својом престоницом. Важио је за једног од најбољих витезова и војсковођа.
Прича о Стефану и Оливери је веома тужна и болна. Само је он, Стефан познавао тежину његове историјске улоге, чији су протагонисти били његова прагматична мајка и тренутни политички услови. Вероватно је бол свој и тужну улогу која му је наметнута у очају и патњи однео у гроб.
Када су наступила времена мира, искористио је затишије да ојача Србију на свим пољима. Деспот Стефан Лазаревић је саградио Манастир Манасију и манастир Копорин. Посветио је свој живот ширењу православља, цркви, књижевности. Давао је уточиште избеглицама које су бежале пред Отоманским хордама. Постао је један од највећих српских књижевника средњег века.

Не можемо више да слушамо лажи и уцене бриселске бирократије, која је, неспособна и корумпирана, потпуно обесмислила европску идеју уједињавања држава и која је довела до банкрота еврозоне. Према последњим проценама угледних европских економиста, оних који нису поткупљени прљавим новцем мултинационалних компанија и који нису на буџету вавилонске бриселске бирократије, до краха еврозоне остало је свега неколико недеља, тачно тако прогнозирају, па је ненормално да нам такве политичке протуве држе предавања и условљавају нас и понижавају.
Факат је да су државе ЕУ у банкроту. Грчка је банкротирала и налази се пред новим војним пучем. Нобеловац Мандел, самохвалисавац који се поноси што је створио евро, боравећи ту у нашој малограђанској средини, окружен тржишним фундаменталистима без радног искуства и тајкунима који сопственој држави не плаћају порезе, наговестио је да је за Грчку најбоље да се успостави војна диктатура. Тако се потврђују моје прогнозе да неолиберални скотови, пљачкајући и уништавајући националне државе, човечанство воде у нови тоталитаризам. Португалија је банкротирала. Шпанија не може да врати 1.300 милијарди евра дугова, нити може да пронађе лек за 25-постотну незапосленост која разара друштво. Следећа је Италија која ће морати за неколико месеци да прогласи банкрот. Италијанским банкама већ је снижен кредитни рејтинг, јер дуг од 1.800 милијарди евра не може да врати италијанска држава, без обзира што сексуално потентни циркусант Берлускони покушава да се врати у своју рану младост и што лечи своје фрустриране комплексе егзибиционизмом на највулгарнији начин. О Белгији не вреди ништа говорити. То је држава која се распала, само то нико јавно не сме да објави. Онда је на реду Француска са процењеним губицима од преко 2.100 милијарди евра, па аустријске банке које су, упркос томе што су опељешиле источноевропске државе, након силних афера што се сада тек откривају, ипак, довеле земљу до банкротства. Затим Велика Британија са губицима од 2.300 милијарди евра и Немачка са минусом од 2.500 милијарди евра.

Ексклузивно: Кристијан Каш, бивши официр Кфора, напустио мисију и прешао на барикаде. Скривали смо етничко чишћење 250.000 Срба и других
Барикаду у Зупчу од четвртка брани један необичан гост. Бивши мајор Кфора из норвешког контингента Кристијан Каш, уз речи извињења косовским Србима због онога што је радио као официр у информативној служби међународних снага на Космету, стао је уз њих. Он сада признаје да је био наиван кад је 2000. дошао на ове просторе уверен да је НАТО напао Србију и довео своје војнике на Космет да би штитио људска права.
- Наша обавеза по Резолуцији 1244 и Војно-техничком споразуму била је да заштимо Србе од одмазде Албанаца, али смо у томе потпуно оманули - каже Каш за "Новости". - За време док смо били одговорни за сигурност на Косову, одавде је етнички очишћено око 250.000 Срба и других неалбанаца. Зато, као бивши официр Кфора осећам обавезу да се извиним.
Наш саговорник признаје "да је захваљујући фризираној медијској еуфорији око Косова решио да се пријави у норвешку војску и постане припадник Кфора". Каже да је захваљујући новинарском образовању и искуству добио чин мајора, а да је пре доласка на терен провео много времена учећи о Космету на Норвешком институту за међународне послове:
- Мој ментор ми је још тада говорио да је бомбардовање Југославије била катастрофална грешка и да албанска мафија води највеће послове с наркотицима у Европи - сећа се Каш. - Ипак, показало се да нисам био довољно спреман за реалност на терену. Нисам био свестан да Кфор у ствари не ради свој посао. Ми смо били кукавице јер смо дозволили да се ОВК претвори у Заштитни корпус Косова и касније у Косовску полицију. На тај начин су криминални елементи добили легитимни статус у косовским институцијама.

Неколико година пре Швајцарца Дика Мартија, о убијању Срба и Рома на Косову и Метохији – ради узимања њихових органа за клинике на Западу, упозоравала је италијанска књижевница, новинарка и хуманиста, Мариа Лина Века. Она је, за ово нечувено зло, те за тровање животне средине у Србији, убијање и прогон Срба и Рома с Косова и Метохије, оптужила чланице Европске уније и НАТО-а. Надала се да ће објављивање истине о злочину геноцида над Србима и Ромима на Косову и Метохији мотивсати УН, друге међународне организације и државнике у Европи - да се прогнаном становништву на Косову и Метохији врате сва права и имовина и да се оконча НАТО окупација ове српске етничке и историјске земље. Но, ништа од тога се није десило. Творци зла су умешно овладали људским умом и то овладавање је изражено у старој српској пословици – „Свако чудо траје три дана“. У складу с њом су и ове најављиване мере против организатора и извршилаца узимања органа за лечење болесника у Западној Европи – остале су неспроведене, јер је чудо трајало три дана.
Књижевница Мариа Лина Века је изненадила посетиоце недавног Београдског сајма књига кад је представила свој роман „Вучје срце“. У њему су непобитне чињенице о свим врстама злочина над Србима и Ромима на Косову и Метохији. Говорећи о њима, ауторка је рекла да су услови под којима Срби тамо живе истоветни онима у Концентрационом логору смрти у Аушвицу - у Другом светском рату. Истакла је, поред осталог, да се на Косову и Метохији ваде Србима и Ромима унутрашњи органи – како је то чинио и немачки лекар Менгеле у Аушвицу. Критиковала је медије што места где Срби станују зову „енклавама“ и залаже се да се зову „концентрационим логорима смрти“, јер је Србима забрањена слобода кретања, а у њима је већ убијен велики број Срба. Препоручила је државницима Србије, да ни под којим условима се не учлањују у ЕУ, која је Србима нанела толика зла – све док ЕУ не отклони последице свог злочина према Србиме и не оконча окупацију српских земаља – Косова и Метохије и Републике Српске Крајине.

За разлику од директора Републичког завода за статистику Драгана Вукмировића, који на основу првих података о испуњеним пописним обрасцима, процењује да ће Србија после овогодишњег пописа становништва имати између 250.000 и 350.000 хиљада становника мање, демограф Горан Пенев има још неповољније прогнозе. Према његовим проценама, Србија ће, за разлику од пописа пре девет година, имати чак – пола милиона становника мање.
Овај аналитичар из Центра за демографска истраживања Института друштвених наука прецизира да је директор РСЗ рачунао само на негативан природни прираштај, који износи око 300.000 људи од последњег пописа, а не и негативан миграциони салдо. Србија је, иначе, 2002. године имала 7.498.001 становника.
– Видимо да је на попису 2002. године испуњено 8.099.689 попуњених образаца, а ове године 7.524.164 – каже Пенев, указујући да за њега овакав негативан популациони тренд није никакво изненађење. Када се од укупног броја пописаних лица одузму лица која су дупло пописана, као и број лица која су у иностранству дуже од годину дана, или краће од године, али имају намеру да остану дуже од годину, уз привремено присутна лица због рада и школовања, показаће се, тврди Пенев уз извесне ограде, да ће нас бити за око 500.000 мање.
– Оваква неповољна кретања трају од пописа 1991. године, када се у Србији бележи негативан природни прираштај. У попису 2002. године је било мање становника него 1991 – указује Пенев и подсећа:
– Према садашњој статистичкој методологији, Србија је 1991. године имала 7.577.000 становника без Косова и Метохије, док је 11 година касније имала – 7.498.001 становника. Дакле, 79.000 мање. И тада је то био резултат негативног природног прираштаја, јер смо имали позитиван миграциони салдо, због прилива избеглица. Сада такође имамо негативан природни прираштај, а демографи процењују да се све више људи исељава из Србије – напомиње Пенев.