Прилози

При писању сценарија за филм "У земљи крви и меда" сарадници холивудске звезде Анђелине Џоли били су НАТО генерал Весли Кларк и један од креатора Дејтонског споразума и косовске независности Ричард Холбрук.
Анђелина Џоли није била само редитељ, већ и сценариста филма, а у настојању да разуме узроке сукоба на подручују бивше Југославије обратила се многим стручњацима међу којима су били, како је рекла за "Њујорк тајмс", Кларк, који је водио НАТО снаге у нападу на Југославију 1999. године, и Холбрук, један од креатора Дејтонског споразума и један од промотера косовске независности.
Џоли је Кларку послала део сценарија за филм "У земљи крви и меда" и тражила коментар. Кларк, који је упознао холивудску глумицу још раније док је радио у Савету за спољне послове, у одговору ју је упозорио да ће њен филм бити контроверзан и дао јој имена људи који ће моћи да јој отворе нове перспективе и дају јој потребне детаље.
"Филм је моћан. Он ми је вратио у сећање веома тешка времена - рат, насиље, политичке манипулације и преваре, бесмислене предрасуде и све мржње садржане у старом, неразрешеном конфликту", рекао је Кларк.
Џоли је рекла да је поздравила Кларково учешће као саветника на филму и рекла да је била импресионирана тиме што генерал није инсистирао да се нагласи америчка улога у мировном процесу. Редитељка је додала да Кларк такође није инсистирао на томе да су с једне стране сви хероји, а да су с друге сви лоши момци.
"Није било тога. Он је рекао да је то веома осетљив регион, да треба промислити и да на свим странама постоје велики људи", рекла је Џоли.
Они који су видели филм, а међу њима и амерички новинар српског порекла Вилијем Дорич који је написао шест књига о балканској историји, кажу да је тих великих људи на српској страни мало.

Ево, заокружило се двадесет година како разни београдски кругови, грађанске иницијативе, самозвани независни новинари и интелектуалци, политичари чије су каријере врхунци бешчашћа а животи састављени од епизода разврата и аморала, групу српских новинара, међу којима и моју маленкост, гурају под одредницу "ратни хушкачи".
Као, ми смо закували рат, без нас би Југославија опстала, не би пала ни кап крви, у Ровињ би се, као до самог рата, интелектуална елита Београда селила већ у мају и тамо остајала до првих јесењих киша.
Југословени су, дакле, живели у братству, неоптерећени прошлошћу, без болних сећања и ожиљака, празних гробних парцела и неоткривених масовних гробница из Другог светског рата и првих месеци мира, а онда је група београдских новинара, ангажована од стране Слободана Милошевића, ту дивну југословенску грађевину разнела у парампарчад.
Ништа Декларација о називу и положају хрватског књижевног језика, ништа Маспок, Исламска декларација, Устав из 1974. године; ништа понижавајући положај Србије у бившој Југославији, устанак косовских Шиптара 1981. године; ништа повратак усташтва на чело самосталне Хрватске, избацивање Срба из Устава Хрватске... Све је то за оне са почетка текста ништавно, без икаквог значаја, неузрочно... Њима су криви Срби, сви други су невини.
Неколико пута тражио сам, чиним то и сада, да нађу текст, колумну, телевизијски коментар... којим сам хушкао на рат. Само један такав пример и ја ћу заувек ућутати. Нису га нашли. А тражили су, месецима. Ево, нека оно Вукчевићево и Векарићево тужилаштво, потпомогнуто веселницима из Независног удружења новинара Србије (НУНС), у истрази о кривици српских новинара крене од Ратка Дмитровића.

Званичници Републике Српске (РС), представници српских политичких партија и борачких удружења најоштрије су осудили одлуку Тужилаштва БиХ да обустави истрагу против некадашњих државних и војних функционера, осумњичених за ратни злочин над војницима ЈНА у Добровољачкој улици у Сарајеву. Они сматрају да је одлука Тужилаштва БиХ неприхватљива, а да је државно тужилаштво потврдило своју пристрасност и да процесуира само Србе, док се онемогућава утврђивање истине о страдању припадника српског народа.
Српски члан Председништва БиХ Небојша Радмановић изјавио је да одлука страног тужиоца Џуда Романа да обустави истрагу у случају "Добровољачка" има за циљ да заштити злочинце и да оправда злочин који су, како је навео, сви становници старији од 20 година у БиХ имали прилику уживо да виде на телевизијским екранима. Радмановић је рекао да злочин у Добровољачкој није споран ни за кога, осим за тог тужиоца и групу сарајевских политичара. Стално неповерење које Срби у БиХ имају у институције БиХ, посебно у Тужилаштво и стране тужиоце добило је најснажнији аргумент и последице свега тога су несагледиве, нагласио је Радмановић. Oн је оценио да је циљ тога покушај амнестије политичког и војног врха у Сарајеву за почетак рата и додао да је сигуран да то неће проћи, јер се истина не може сакрити.
Премијер РС Александар Џомбић оценио је да је Тужилаштво БиХ показало да „апсолутно нема кредибилитет да се бави овим питањима”, додајући да је и овај случај „потврдио чињеницу да оваквим радом заједничке институције ограничавају перспективу БиХ као државе”.
Председник Партије демократског прогреса (ПДП) Младен Иванић сматра да ће овај случај имати последице по стабилност БиХ, наводећи да би то требало да знају и међународни ментори Суда БиХ.

Оцена саветника председника Скупштине Црне Горе, писца Андреја Николаидиса поводом прославе 20. годишњице оснивања Републике Српске и даље је под лупом јавности у Црној Гори, о чему се износе различити ставови.
Председник Извршног одбора непарламентарне Народне странке Славиша Губеринић је рекао да је Николаидис "србомрзац" и да он није саветник председника црногорског парламента Ранка Кривокапића, него Кривокапић његов саветник. Губеренић је преко подгоричког листа "Дан" данас поручио да Кривокапић треба да оде са политичке сцене Црне Горе, јер је он, како је рекао, "шеф секте која одлучује о судбини Црне Горе", а Николаидис је "њен спикер".
Председник невладине организације Грађанска алијанса Борис Раонић је позвао Кривокапића да се изјасни о ставовима свог саветника Николаидиса.
У Скупштини Црне Горе, засад, није било никаквог разговора о спорној оцени Кривокапићевог саветника.
"Нема ништа ново", рекла је агенцији Бета саветница Кривокапића за односе са јавношћу Снежана Бурзан.
Николаидис је, међутим, у интервјуу Телевизији Црне Горе, рекао да се његове оцене које је прошле сердмице изнео у ауторском коментару интернет портала "Порталаналитика", "злонамерно тумаче" и да иза напада на њега стоји Контраобавестајна служба у Србији. Према речима Николаидиса, смисао напада на њега је покушај дискредитације председника Скупштине Црне Горе Ранка Кривокапића.
"Нисам позивао на убиства, већ сам оценио да би истинска цивилизацијска правда била да међународна заједница укине Републику Српску", објаснио је Николаидис своју оцену.

Председник општине Босилеград Владимир Захаријев тражи од Бугарске да помогне житељима ове вароши, јер је Србија глува и слепа за њихове вапаје да помогне у рашчишћавању огромних снежних наноса, који су одсекли од света бројна села не само око Босилеграда, већ и Владичиног Хана.
С друге стране у Београду новинар „Курира“ истражујући колико су престонички житељи спремни да прискоче у помоћ невољнику, четири сата је лежао на плочнику. Људи су га заобилазили или прескакали. Уместо помоћи доживео је да од пролазника чује коментаре у стилу: ''Пусти га нек цркне!“, ''Сигурно је дрогиран!“, ''Један мање. И онако нас има превише!“ Дакле, онај коме позли на улици има огромне шансе да ту и сконча, а да му нико не помогне. Јер, ако је судити према истраживачком искуству „Курировог“ новинара“, готово нико од Београђана неће се смиловати да позове хитну помоћ иако малтене сви носе мобилне телефоне, а камоли да ће се запитати да ли је несрећник пао због дијабетеса, инфаркта или можданог удара, а не само због пијанства или дрогирања.
Било је додуше малобројних који су пожелели да помогну, али су их други брзо одговорили, попут једног пролазника који је рекао: ''Е, брате, дај да позовемо Хитну помоћ“, на шта је други добацио: ''Ма заболе ме, сто посто је неки наркоман. Сликај га, па да га ставимо на Фејсбук“.
Зато не треба да чуди што последице које је прошле седмице донела снежна мећава и висок снежни прекривач у седам општина на југу Србије још нису саниране, иако их нове невоље сустижу, јер снег поново пада. Наноси су већи од метра, села су данима без струје а путеви непроходни.
- У овом тренутку трећина територије општине Босилеград одсечена је од света. Људи су затрпани снегом чија висина прелази више од једног метра, седам дана су без струје. Остављени смо од свих да се голим рукама боримо за те људе – рекао је медијима Владимир Захаријев председник општине Босилеград.

Суђења за ратне злочине годинама су центру пажње стручне и политичке јавности у Босни и Херцеговини, при чему постоје два основна разлога за жестоке расправе о овом питању. Први – несразмера у броју оптужених и осуђених Срба, са једне, и Бошњака и Хрвата са друге стране. Други – ретроактивна примена закона Суда БиХ приликом изрицања казни.
Према подацима Центра за истраживање ратних злочина Републике Српске, Суд БиХ је до сада Србе за ратне злочине осудио на укупно 1.170 година и девет месеци затвора, Хрвате на 161 годину, а Бошњаке на укупно 164 године затвора.
„За ратне злочине пред Судом БиХ оптужено је 136 Срба, три припадника Војске РС несрпске националности, 50 Бошњака и 29 Хрвата. Ови подаци су, заиста, забрињавајући. Тужилаштво и Суд БиХ се, заиста, понашају селективно. Један од примера јесте и злочин који се у мају 1992. године догодио у сарајевском Великом парку, у којем је стрељано осам припадника бивше Југословенске народне армије. До данас, иако се знају и имена починилаца злочина, ниједно тужилаштво ништа није учинило да они буду изведени пред лице правде”, рекао је „Политици” директор републичког Центра за истраживање ратних злочина Јанко Велимировић.
Он је подсетио и на случајеве „Добровољачка улица”, „Тузланска колона” и кривичне пријаве против команданта Петог корпуса Армије БиХ Атифа Дудаковића.
„Иако Тужилаштво БиХ годинама упорно понавља да води истрагу у овим предметима и најављује подизање оптужница, нисам претерани оптимиста да ће се то у догледно време догодити. Ипак, чињеница да су притворени осумњичени за злочине у логору ’Силос’ у Тарчину и Коњицу сугерише да се нешто мења у политици Тужилаштва и Суда БиХ. Сенку на ове случајеве баца чињеница да су ухапшени непосредни извршиоци злочина, а да су њихови надређени још на слободи”, истакао је Велимировић.

Високи комесаријат УН за избеглице усмериће ове године пажњу на трајно збрињавање више од 97.000 интерно расељених с Косова и Метохије у централној Србији, изјавио је данас шеф канцеларије УНХЦР-а у нашој земљи Едуардо Арболеда.
"Више нећемо издвајати значајна средства за помоћ избеглицама, јер очекујемо да ће ЕУ, САД и други донатори да обезбеде директну подршку владама у региону за трајно збрињавање преосталих угрожених избеглица", рекао је Арболеда у интервјуу Танјугу. Пажња УНХЦР-а, како је казао, биће усмерена на праћење регионалног процеса затварања избегличке кризе и помоћ расељенима.
"Према истраживањима, која смо спровели прошле године, у централној Србији има 97.242 интерно расељене особе којима је потребна помоћ", рекао је Арболеда и додао да је три милиона долара из буџета УНЋР-а намењено за подршку њиховом збрињавању.
То подразумева, као и за избеглице, откуп сеоских домаћинстава, доделу пакета грађевинског материјала за завршетак започетих кућа, финансијску подршку за куповину пољопривредних машина или започињање неке самосталне привредне делатности, објаснио је Арболеда. Нагласивши да људи имају право да се у своје домове врате, ако желе и када желе, и да ће им у томе УНХЦР и даље помагати, Арболеда је истакао да треба имати на уму да је повратак на КиМ "доста ограничен" и да због тога "већина интерно расељених лица не жели да се врати".
Према подацима УНХЦР-а, како је навео, 2011. године се на огњишта вратило 1.025 интерно расељених, од тога из места широм Србије 571 особа, међу којима је 419 Срба, од којих 326 из централне Србије.
"Нико не зна колики је стварно број повратника на КиМ, због тога што има и различитих самосталних повратака, али и секундарне миграције. Многи повратници, нажалост, поново одлазе јер нема посла, не осећају се безбедно, имају ограничену слободу кретања. Међу онима који изразе жељу да се врате на КиМ и који дођу код нас на разговор, има и оних који нису озбиљни у својим намерама", објаснио је Арболеда.

Часопис "National Geographic" објавио је алармантне податке о убрзаном нестајању осам великих светских река. Наиме, Колорадо, Сир Дарја, Аму Дарја, Хоангхо, Инд, Теста, Рио Гранде и Мари ускоро ће пресушити због превелике експлоатације. Последице нестајања река неће се одразити само на становништво већ и на многе екосистеме широм планете.
Превелико и необазриво коришћење вода осам светских река одразиће се на њихов потпуни нестанак, а суморна будућност чека не само околне становнике већ и читаве екосистеме.
Река Колорадо (2.333 km) водом снабдева око 30 милиона људи. Због великог искоришћавања у пољопривредне, индустријске и градске сврхе, вода тешко стиже до делте у Калифорнијском заливу. Само једна десетина њене воде допре до Мексика, где се углавном користи за пољопривреду и снабдевање градова јужно од границе.
Све већа коалиција адвоката, заједно са часописом National Geographic, ради на томе да поврати макар део воде реке Колорадо, у нади да ће регенерисати њену сада већ сушну делту и екосистем. Све више људи интересује се да помогне овој акцији, ширећи свест о важности и улози реке.
У Пакистану се великом брзином повећава број становника и тренутно их је 170 милиона. Вода реке Инд (3.200 km) намењена је за домаћинства, пољопривреду и наводњавање скоро 90 одсто сувог земљишта. Колико су последице превелике експлоатације ове велике реке озбиљне говори и чињеница да се вода Инда више уопште не улива у океан код луке у Карачију.
Часопис "National Geographic" објавио је алармантне податке о убрзаном нестајању осам великих светских река. Наиме, Колорадо, Сир Дарја, Аму Дарја, Хоангхо, Инд, Теста, Рио Гранде и Мари ускоро ће пресушити због превелике експлоатације. Последице нестајања река неће се одразити само на становништво већ и на многе екосистеме широм планете. Због великих проблема проузрокованих оваквим коришћењем, долази и до немира међу становништвом, те често избијају сукоби и свађе око воде. Лоше вести, али и тензија, проширили су се и на суседну Индију, дом глечера који хране реку, али која, нажалост, планира све већа скретања тока реке, преноси National Geographic.

Српска дијаспора је током 2011. године, упркос последицама економске кризе, у матицу послала скоро 5,5 милијарди долара. Иако је током 2011. године освтварен  рекордан  прлив девизних средстава  из дијаспоре ниво инвестиција износи  10 одсто, у производне активности уложено је око 550 милиона долара.
Према проценама Народне банке Србије и Светске банке, девизне дознаке из дијаспоре у 2011. години су достигле рекордни ниво у последњих десет година, већи и од оног у 2009. години. Овај новац је допринео побољшању стандарда грађана, посебно житеља у неразвијеним подручјима Србије.
Дијаспора у прошлој години није подбацила упркос кризи, и то је један од разлога што су и они са малим примањима успевали да „споје крај с крајем“. Сви показатељи упућују да је дијаспора у прошлој години била један од главних фактора макроекономске стабилности, рекао је министар вера и дијаспоре Срђан Срећковић, додајући да су  девизне дознаке узеле учешће од 15 одсто у укупном друштвеном производу. Учешће девизних дознака из дијаспоре у укупном друштвеном прозиводу, током последњих 10 година је два и по пута веће од директних страних инвестиција.
Од 2000. године до краја 2011. године по основу девизних дознака у Србију је ушло више од 40 милијарди долара, а то је важна финансијска инекција која је Србији омогућила да лакше преброди транзициони период.
Ресорно министарство и друге надлежне државне институције уложиће максималне напоре да се макар део тог новца убудуће улаже у привреду.  Председник Привредне коморе Србије Милош Бугарин је рекао да  је само 10 одсто новца, који је дошао из дијаспоре, уложено у привреду а захваљујући тим инвестицијама у Србији је запослено око 25.000 људи.

Захтев хрватског министарке спољних и европских послова Весне Пусић да Србија врати Хрватској "покрадено" културно благо представља невиђени цинизам и лицемјерје, јер је од српског културног наслеђа спашено само оно што је донешено у Србију, каже виши кустос Историјског музеја Србије Милојко Будимир.
"Оптужити нас, прогнане Србе, да смо покрали своје иконе и пренели у Србију представља невиђени цинизам и лицемјерје. Само оно што је донесено у Србију и спашено је. Део тога већ је враћен, а преостали део треба да се врати када се створе услови, у првом реду безбедносни", рекао је за Срну Будимир, који је пре рата у Хрватској био кустос Музеја Книнске крајине. Он је поставио отворено питање Министарству културе Србије зашто не покрене питање споменика културе српске провенијенције који су уништени у Хрватској?
"Највећи део уништен је после прогона Срба у акцији `Олуја`. Да је ово културно благо уништено и неком већем европском народу, тешко да би могао да се опорави", каже Будимир. Он наглашава да та чињеница не допире до Весне Пусић, која и даље тражи да се врати "покрадено" културно благо, иако је реч о "reliquiae reliquiarum" /остацима остатака/ једва неколико стотина икона.
Коментирашући то што је нова хрватска влада прихватила неке захтеве Самосталне демократске српске странке, од којих се један односи и на културну баштину и обнову порушених и девастираних српских православних цркава, Будимир закључује да није довољно обновити само објекте, него је важно "вратити живот".
"А то значи да ће Хрватска морати да промени свој однос према Србима који су њени држављани. Са обновом црквених објеката треба обновити и порушене и запаљене куће, од којих је највећи део уништен после `Олује` или на подручјима где рата није ни било", подсећа Будимир.