Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

При писању сценарија за филм "У земљи крви и меда" сарадници холивудске звезде Анђелине Џоли били су НАТО генерал Весли Кларк и један од креатора Дејтонског споразума и косовске независности Ричард Холбрук.
Анђелина Џоли није била само редитељ, већ и сценариста филма, а у настојању да разуме узроке сукоба на подручују бивше Југославије обратила се многим стручњацима међу којима су били, како је рекла за "Њујорк тајмс", Кларк, који је водио НАТО снаге у нападу на Југославију 1999. године, и Холбрук, један од креатора Дејтонског споразума и један од промотера косовске независности.
Џоли је Кларку послала део сценарија за филм "У земљи крви и меда" и тражила коментар. Кларк, који је упознао холивудску глумицу још раније док је радио у Савету за спољне послове, у одговору ју је упозорио да ће њен филм бити контроверзан и дао јој имена људи који ће моћи да јој отворе нове перспективе и дају јој потребне детаље.
"Филм је моћан. Он ми је вратио у сећање веома тешка времена - рат, насиље, политичке манипулације и преваре, бесмислене предрасуде и све мржње садржане у старом, неразрешеном конфликту", рекао је Кларк.
Џоли је рекла да је поздравила Кларково учешће као саветника на филму и рекла да је била импресионирана тиме што генерал није инсистирао да се нагласи америчка улога у мировном процесу. Редитељка је додала да Кларк такође није инсистирао на томе да су с једне стране сви хероји, а да су с друге сви лоши момци.
"Није било тога. Он је рекао да је то веома осетљив регион, да треба промислити и да на свим странама постоје велики људи", рекла је Џоли.
Они који су видели филм, а међу њима и амерички новинар српског порекла Вилијем Дорич који је написао шест књига о балканској историји, кажу да је тих великих људи на српској страни мало.

"Још једном је реч Србин постала синоним за зло. Изгледа да је 'Мед и крв' покушај вербалног геноцида Анђелине Џоли", закључио је Дорич. Он је у ауторском тексту написао да није спорно да је Џоли правила уметнички, а не документарни филм, али да је спорно све оно што том уметничком делу даје уверљивост, а то су стварни догађаји.
Тако у филму рат почиње (српским) бомбардовањем Сарајева, а одмах затим следе сцене у којима српски полицајци силују Бошњакиње на хауби аутомобила. Други полицајац покушава да силује Ајлу, главну јунакињу, али је спасава њена предратна љубав Данијел, који је закључава у собу.
Зашто ће млад човек провести цео рат бранећи жену с којом је имао само један љубавни састанак потпуно је нејасно, примећује амерички новинар. На крају, Данијел убија Ајлу из непосредне близине, пуцајући јој у главу.
Пресс