"Једна ствар нас је обесхрабрила. Упркос нашим напорима да пружимо помоћ људима да се врате - а успели смо да обезбедимо куће за известан број повратника - открили смо да неки од њих те куће продају и враћају се овамо", објаснио је шеф канцеларије УНХЦР-а. Он је подсетио да је УНХЦР у протеклих 20 година за решавање избегличке кризе у Србији дао око 500 милиона америчких долара и да је ова помоћ од 2009. у просеку износила 12 милиона долара годишње.
Само прошле године УНХЦР је помогао да трајно буде збринуто око 2.000 избегличких и расељеничких породица.
УНХЦР неће више, како је казао, издвајати директна средства за трајна решења проблема избеглица, пошто је у складу с регионалним пројектом за затварање избегличке кризе, Србија тражила 335 милиона евра. То је око 60 одсто укупних средстава којима Србија у наредних пет година треба да трајно збрине 16.780 избегличких породица.
Арболеда је указао да је у току формирање Фонда за прикупљање 500 милиона евра за реализацију регионалног пројекта и да ће донаторска конференција, према информацијама УНХЦР-а, бити одржана крајем априла. Он је навео да су највећи потенцијални донатори ЕУ и САД, али и да ће УНХЦР-а замолити поједине чланице ЕУ, скандинавске земље и Јапанску агенције за развој да годишње дају мање суме од три и више милиона евра у наредних пет година.
"Рачунамо да тако прикупимо још 50 до 100 милиона евра за донаторски фонд", објаснио је Арболеда.
УНХЦР ће ове године, како је рекао, наставити сарадњу са државним органима Србије на решавању проблема људи који немају лична документа и који се налазе у ризику од апатридије, као и тражилаца азила. Процене засноване на истраживању УНХЦР указују да би у Србији могло бити око 30.000 особа без потребних личних докумената. Међу њима је неколико хиљада особа, претежно Рома из неформалних насеља, који не поседује извод из матичне књиге рођених, што их чини "правно невидљивима", навео је Арболеда. Он је испричао да је УНХЦР, у сарадњи са невладином организацијом "Праксис", у протекле четири године помогао прибављање између 15 и 20 хиљада докумената чиме је већем броју лица омогућен приступ основним правима. У исто време, стручњаци "Праксиса" су пружили правну помоћ за преко 2.000 особа.
Указавши да је реч о проблему "који није немогуће решити", Арболеда је додао да ће УНХЦР у сарадњи с државом наставити да помаже "правно невидљивима" јер "без обзира које је националности, свако људско биће има право на лична документа".
УНХЦР је свестан да се Србија, која граничи с ЕУ, суочава и с повећаним бројем тражилаца азила, рекао је он и навео да је лани око 3.000 људи из више од 30 земаља тражило азил у Србији, "која је учинила све што је могла да реши питање њиховог смештаја."
"Међутим, смештај не значи решење овог проблема, већ је потребно унапредити процес утврђивања ко је заиста избеглица међу тражиоцима азила", рекао је Арболеда. Указавши да сви мигранти који пролазе кроз Србију имају право да поднесу захтев за азил, он је упозорио да, у недостатку брзог и ефикасног процес утврђивања њиховог статуса, може доћи до злоупотреба. Према његовим речима, Србија великодушно прихвата тражиоце азила, а уколико већина зна да њихови захтеви неће бити узети у поступак, односно да нема опасности од присилне депортације, а имају привремени смештај, онда се потенцијално у питање доводи институт азила.
"Ефикасна и експедитивна процедура утврђивања избегличког статуса мора ићи руку под руку са обезбеђењем смештаја за тражиоце азила", закључио је Арболеда.
Танјуг