Прилози

Високи представник међународне заједнице у БиХ Валентин Инцко оценио је да би кинеско-тајвански модел могао бити решење косовског проблема и изразио уверење да ће са следећег Самита ЕУ Србији бити упућене позитивне вести, као и да се РС неће издвојити из БиХ.
Пут по узору на односе Кине и Тајвана био би могућ, а сада је потребан прагматизам, сматра Инцко, подсетивши да се српски политичари позивају на Резолуцију СБ УН 1244 из 1999. године, која је била основа за прелазну администрацију на Косову (УНМИК), а истовремено је тадашњој СРЈ осигурала територијални интегритет.
Од интензивне сарадње у свим областима највише користи би имали Срби у централном и јужном Косову и то без формалног признања независности, сматра он.
У интервјуу бечком дневнику „Курир” Инцко је изразио уверење да ће за Србију са идућег Самита ЕУ у марту 2012. бити добрих вести, као и за Црну Гору.
У ЕУ, како је додао, потребно је веома пуно времена за многе ствари, али на крају оне ипак функционишу. „Код Шпаније је трајало девет година, а код Аустрије, заједно са приступањем Шенгену, осам година. И Србија ће доћи на ред”, уверен је Инцко.
Он је констатовао да у ЕУ постоји умор од ширења и смањени интерес за Балкан и да се томе придружују и проблеми као што су Либија, Египат, Сирија.
Инцко је, говорећи о БиХ, истакао да Дејтонска Босна треба најпре да буде у потпуности функционална и да, кроз промену Устава, сви грађани треба да добију могућност да се кандидују за све функције у држави.
„Тренутно су мањине искључене из тога. Дугорочно је пуноправно чланство (БиХ) у ЕУ и НАТО једина перспектива”, рекао је аустријски дипломата.

Почело је! Политички дебакл и са Косовом и са ЕУ довео је до тога да се на агенду стављају којекакве теме, само да се сакрије болна стварност.   
Прљави веш и покоји костур куљају из ормара. Подметачине, у потпуности или делимично засноване на истини, очекивано се множе у медијима – кренуло је са открићима, која никога нису изненадила, да је Небојша Човић пунио џепове док је био надлежан за Косово, да се Ацо Томић виђао са Ратком Младићем, да овај или онај тајкун стоји иза овог или оног политичара, а политичар иза тајкуна...
Квалитет више у односу на претходне сезоне - на опањкавање, кога је било и раније, надограђују се бедастоће и глупости. Посланици су се посвађали око Анђелине Џоли – по утицају парламента у Србији, то и јесте њихов домет. Или, нека сумњива дружина из Луксембурга најављује да ће у Србији за две године изградити највећу соларну електрану на свету, у шта ће уложити три милијарде долара, што је око неколико десетина пута више од до сада највеће гринфилд инвестиције, и то баш у сунчану централу, на нашем осредње тмурном поднебљу. И све нешто тако. Нико више и не покушава да одржи привид смисла.
Самоостваривање бесмисла као владајућег принципа најуочљивије је на случају Курир. Остало је непотврђено да ли је, или није, овај лист најниже репутације, коју је задржао иако за њега важи да је у међувремену пао под контролу Демократске странке, заиста хтео да купи Политику, Новости и Дневник. Све и да није, сама идеја да је тако нешто уопште могуће звучи надреално. А осим основног бесмисла, та прича још говори и да власт, упркос обавезама да то учини, не намерава да се одрекне контроле над медијима, као и колико политичка елита полаже на сопствену медијску слику.
И у праву су – медији јесу важни јер стварају сопствену стварност, у којој таква елита једино може да постоји. Заборављају, међутим, да она друга стварност излази на изборе, а често, испровоцирана управо бесмисленошћу оне прве, посегне и за пословично умазаном мотком.
Небојша Спаић, НИН

Врховни поглавар Исламске заједнице у БиХ (ИЗ БиХ) Мустафа Церић упутио је писмо амбасадама исламских земаља у Сарајеву у којем предлаже да Милораду Додику, председнику РС и његовим заштитницима и менторима у Београду ускрате гостопримство и прогласе их персоном нон грата због, како наводи, ширења исламофобије, нетолеранције и мржње према муслиманима и вредностима ислама.
Служба за односе са јавношћу Ријасета ИЗ у БиХ, како преноси „Дневни аваз”, саопштила је да је писмо упућено амбасадама Египта, Турске, Индонезије, Ирана, Катара, Кувајта, Либије, Малезије, Пакистана, Палестине и Саудијске Арабије.
Церић у писму наводи, између осталог, да „изазивање верске нетрпељивости која долази од Милорада Додика према Бошњацима због њихове вере ислама може резултирати новим геноцидом”.
Врховни поглавар муслимана Бошњака у БиХ сматра да исламске земље, „имају обавезу” да заштите ислам и исламске вредности од „компромитације и вређања”, те „покажу” да протагонисти таквих поступака „нису” добродошли и прихватљиви партнери.
Из Ријасета ИЗ у БиХ раније је саопштено да Додик „континуирано” у својим јавним наступима у фокус пажње узима ислам и муслимане, те да су „неке” од његових изјава „шовинистичке, расистичке” и да „подстичу мржњу и искривљују чињенице”. У овој верској институцији очекују да „релевантни политички фактори препознају, осуде и зауставе опасну, деструктивну и античовечну политику Милорада Додика”.
„Посебно је важно да то схвате у Београду, јер њихово пријатељство и подршка Додику значи стајање иза његових шовинистичких и расистичких изјава и вређања ислама и муслимана. Смртоносни вирус деструкције и зла мора бити изолован”, наведено је у саопштењу у којем, као и у овом последњем, није прецизирано ко су Додикови „заштитници и ментори у Београду”.

Данашње окупљање Срба из региона у Београду, иако традиционално, и ове године изазива бурне реакције. Док једне узнемирава листа учесника, државни врх Црне Горе нервира чињеница што председник Србије Борис Тадић, у својству председникаСаветаза односе са Србима у региону, позива и њене министре. Прошле године су, подсетимо, састанак оценили „мешањем у унутрашње ствари других земаља”.
Седнице Савета за односе са Србима у региону одржавају се редовно већ неколико година, а како је потврђено у кабинету председника, овог пута ће присуствовати председник Републике Српске Милорад Додик, потпредседник Самосталне демократске српске странке из Хрватске Милорад Пуповац и председник Социјалистичке народне партије из Црне Горе Срђан Милић и бројни други гости, који ће разговарати о положају Срба, очувању њиховог националног идентитета и унапређењу добросуседске сарадње.
Директор Центра за безбедносне студије Александар Фатић сматра да је реч о природном потезу председника Србије, јер се српска дијаспора у региону налази пред озбиљним изазовима, али он разуме и зашто се јављају критике оваквог окупљања. „Регион је реално у проблему због тога што није превазишао етничку поделу. И сваки пут када се нека релативно велика етничка заједница, каква је српска, окупља то се са разлогом перципира у осталим државама региона, које су све слабе, као потенцијална претња стабилности тих држава”, рекао је Фатић за Радио Дојче веле.
Такав страх у суседним државама не би требало да постоји, казао је за „Политику” историчар Чедомир Антић, из Напредног клуба, и објашњава да од 1918. до доношења Закона о дијаспори и Србима у региону (2009. године) не постоји јаснаи демократски дефинисанатрајнаполитикапрема Србима на Балкану, што је само делимично било могуће оправдати постојањем југословенске државе.

Одлуку да се врати породичној традицији производње вина Драгослав Ивановић је донео вођен осећајем да су виногради саставни део породице, корен који се никад не сме покидати. О томе како је обновио подрум свог деде, цењеног предратног винара, пише у најновијем издању познати амерички часопис „Вајн спектејтор“.
У репортажи из александровачке Жупе овај специјализовани магазин подсећа да је традиција производње вина у Србији дуга два миленијума. У винима из овог краја уживали су келтски ратници, римски легионари, византијске дипломате, турски бегови и српски племићи.
Ивановићев деда, који се звао исто Драгослав, био је успешан произвођач који је у периоду између два рата продавао пола милиона литара вина годишње. Очекивало се да ће и отац Иван наставити традицију, али су им комунистичке власти после Другог светског рата одузеле већину винограда. Отац је наставио да сваке године прави мање количине вина за фамилију и пријатеље. Иако је породични бизнис пропао, сачувана је та чудесна веза са виноградима, која је била и главни „кривац“ за Драгослављеву одлуку да напусти посао у фабрици барута у Лучанима и озбиљно се посвети винарству.
– Отац је био веома срећан што сам решио да обновим традицију, али и пун стрепње због онога што је доживео као дечак. Сваки пут кад бих купио нешто од опреме говорио би ми да не улажем превише, јер неко сутра може да дође и све ми узме – испричао је Александровчанин за магазин посвећен винима и винској култури.
Обновити са застарелом опремом посао на неколико десетина ари винограда колико им је остало био је велики изазов за Драгослава, који се са супругом Нином и децом Надеждом и Иваном 1996. вратио у дедину кућу у центру Александровца.
Тренутно производи 2500 сандука годишње, а почео је да извози и у Сједињене Државе. Највећи изазов му је да поштује традицију, али да га она не ограничава.

Појац Драгослав Павле Аксентијевић вечерас је на концерту на Коларцу, бројној публици на крају концерта саопштио да је то његов последњи концерт, пошто више неће наступати јер има много година.
Аксентијевић (69) је сузе у очима имао и сат пре почетка концерта насловљеног "Каријатиде сна", на отварању своје изложбе у Музичкој галерији Коларца, али су многи од посетилаца мислили да је то због узбуђења двоструког уметничког ангажмана.
Изложбу слика из циклуса "Каријатиде сна", насталих од 2007. до 2010. године, отворио је глумац Небојша Миловановић који је по жељи Аксентијевића изложбу отворио казивањем стихова песме Владислава Петковића Диса "Можда спава".
Слика истоименог назива доминира у поставци инспирисаној женом, каријатидама.
О томе, зашто је назвао циклус и концертни програм "Каријатиде сна", Аксентијевић је рекао да су девојке из Карије са Пелопонеза, заробљене и одведене у ропство, у античкој архитектури представљале стубове храма, у преносном значењу носе његове снове, сећања, чак и онај период пре сећања, оно што је слушао и доживео лично, што је запамтио и што је остало у неким сновима.
Већ деценијама посвећен чувању од заборава древне српске музике, природни, самоникли тенорски глас, појац препознатљив по особеном начину извођења по транскрипцијама неумских записа од 12. до 18. века и по сопственим записима, на вечерашњем концерту "Каријатиде сна" извео је дела највећих византијских аутора од 13. до 15. века, познатих и непознатих.
Аксентијевић и мали шесточлани хор извели су Антифони и "Небеса казују славу Божију" непознатих аутора из 13. века, Кратиму Димитрија Докијана из 14. века, композиције Јована Кукузеља, Јована Гликиса, Мануила Газија и Никифора Етикоса.

"Европски парламент не располаже ни са каквом информацијом да би Европска комисија од Србије тражила признање Косова. Иза те изјаве стојим. Ни једна друга земља, чланица ЕУ, не може једнострано нешто тако тражити од Србије", изјавио је Јелко Кацин, известилац Европског парламента за Србију. Да од Србије није тражено признање независности Косова потврдио је и Венсан Дежер шеф делгације ЕУ у Србији, али и Ивица Дачић који је признао да формалног захтева заиста није било.
Одговарајући на тврдње српских званичника да им је ЕУ тражила да Србија призна независност Косова, Кацин је за Радио Слободна Европа рекао да Европска унија није тражила од Србије да призна Косово и додао да сматра да је изјава министра унутрашњих послова Ивице Дачића, а после ње и председника Србије Бориса Тадића да је признање Косова услов за добијање статуса кандидата, изречена за унутрашњополитичке потребе у предизборној кампањи.
"Ова изјава председника Тадића ме заиста непријатно изненадила и морам рећи да је не желим да разумем. Можда је био у нерасположењу па му се десило нешто у што ни сам не верује. ЕУ је дала Србији могућност да се у року од два месеца докаже и ојача свој кредибилитет којег је изгубила када је својом одлуком напустила дијалог са Косовом. Ову изјаву разумем у контексту предизборних потреба, али за мене који сам, ако смем тако рећи, задужен за ужу Србију, ова изјава вуче Србију од реалности у митологију.
Косово не може да добије статус кандидата у скорије време али Србија то може и мислим да Србија то и заслужује. Једино што се тражи од Србије јесте да омогући слободан проток људи, роба и услуга идеја и капитала што је основни принцип ЕУ. Барикаде и блокаде не могу бити одговор за изазове који стоје пред Србијом до марта када ће савет поново разматрати додељивање статуса кандидата Србији", рекао је Кацин.

Дводневна Међународна конференција о људским правима, у чијем раду је учествовало више од 20 угледних гостију из 15 земаља региона и Европе, завршена је данас у Бањалуци.

Овај скуп, који је организовала Народна скупштина Републике Српске обележила је оцена Дорис Пак, посланице у Европском парламенту, да је правосуђе у БиХ политизовано.
"Пред Европским судом за људска права у Стразбуру налази се 1.500 предмета из БиХ, што показује да у БиХ нешто не функционише", рекла је посланик у Европском парламенту, Дорис Пак. Она је оценила је да у БиХ постоји систематско кршење људских права кроз политизовано правосуђе, што се може и мора зауставити. Одлука у случају "Сејдић-Финци" историјска је јер је донесена због дискриминације према скоро 400 000 људи у БиХ, који су квалификовани као "остали", каже Пакова.
"То више није правосудно, већ је постало политичко питање, што показује да је много тога у овој земљи потпуно исполитизовано", оценила је Пакова, подсетивши да се у овом тренутку пред Европским судом за људска права у Стразбуру налази 1.500 предмета из БиХ, што показује да у БиХ нешто не функционише.
Говорећи о праву на рад, Пакова је рекла да у БиХ недостаје "фер-шер" принцип код запошљавања и да припадност одређеној нацији или другој групи још има значајан утицај у овој области. Она је оценила незамисливим постојање две школе под једним кровом у БиХ у 21. веку, јер се деца различитих националности у оваквим установама не могу школовати за заједнички живот.
Суд у Стразбуру је 90 одсто предмета из БиХ прогласио неприхватљивим што говори о чињеници да јавност не познаје конвенцију - критерије за обраћање, истакла је судија Европског суда за људска права, Љиљана Мијовић. Од сто одсто прихватљивих деведесет одсто предмета заврши установљавањем кршења права, навела је Мијовићева.

Непосредно уочи доношења одлуке Нобеловог комитета о лауреату из области књижевности за 1961. годину, водећа шведска издавачка кућа „Алберт Бонијерс” објављује Андрићев роман „На Дрини ћуприја”. Крајем октобра исте године Иво Андрић бива обавештен да је управо он добитник овог, за писце најпрестижнијег признања. У Стокхолм одлази 5. децембра у друштву супруге Милице, а награду добија 10. децембра, у раскошној дворани Концертне палате Шведске академије. Тачно 50 година касније, на исти дан, али у Београду, сутра у 18 сати, на платоу код споменика на Андрићевом венцу, Музеј града Београда, отварањем три изложбе у три оближња галеријска простора, обележава овај јубилеј. У Андрићевом Спомен-музеју отвара се „Мој прозор у књигу”, у галерији „Нова” биће представљен „Иво Андрић писац и/или дипломата”, док ће у галерији „Озон-3” посетиоци имати прилике да виде поставку „Задржани погледи – Андрић, свет слике и пријатељи”.
Човека који је Нобела заслужио у конкуренцији са величинама, као што су енглески писци Лоренс Дарел и Грејем Грин, Американац Џон Стајнбек и Италијан Алберто Моравија, који је сматрао да о највећим и најтежим стварима свог живота нико не воли да говори, а да уметност и воља за отпором побеђују свако зло, па и саму смрт („Аска и вук”), публика ће моћи да упозна на неколико начина.

Милорад Чавић, српски пливач који је пре три године узбуркао светску јавност носећи мајицу са натписом 'Косово је Србија' сада каже да је Косово изгубљено за Србију.
"Поносни смо на нашу историју на Косову, али мислим да је оно изгубљено. То никада не можемо признати али, у стварности, Косово је изгубљено, потпуно изгубљено. Међународна заједница не разуме шта се тамо догодило баш као ни Џорџ Буш који је поклонио нешто што није било његово“, истиче Милорад Чавић у интервјуу за амерички блог Wildrooster.
Поредећи ситуацију на Косову и у америчкој држави Тексас у којој је већина становништва пореклом из Мексика, а 70 одсто грађана говори искључиво шпански, Чавић наводи: "Замислите да они дођу и кажу: Хеј, овде је све шпанско, наше наслеђе је шпанско и желимо да ово узмемо за себе. Сигурно би Буш у том случају рекао 'не'“.
Чавић признаје да не верује да је ико ствари посматрао на такав начин јер су САД део НАТО савеза а Буш је имао обавезу да подржи савезнике Алијансе, и Албанију.
„Имам два пријатеља Албанца са универзитета и они су сјајни момци. Никада нисам имао ништа лоше да кажем о њима, заиста су велики људи и никад нисам потцењивао албански народ . Али, сматрам да је апсолутно смешно оно што се догодило Косову".
Према његовим речима, српска историја и даље утиче на садашње амбиције земље да буде део међународне заједнице: "Како да објасните људима на врху Европске уније да подрже Србију после свега што је Милошевић учинио? Наравно, било је лоших људи на свим странама у рату, али Милошевић је био шеф свега, барем за међународну заједницу“.
Чавић истиче да Срби нису лош народ, да никада нису били монструми.