Суђења за ратне злочине годинама су центру пажње стручне и политичке јавности у Босни и Херцеговини, при чему постоје два основна разлога за жестоке расправе о овом питању. Први – несразмера у броју оптужених и осуђених Срба, са једне, и Бошњака и Хрвата са друге стране. Други – ретроактивна примена закона Суда БиХ приликом изрицања казни.
Према подацима Центра за истраживање ратних злочина Републике Српске, Суд БиХ је до сада Србе за ратне злочине осудио на укупно 1.170 година и девет месеци затвора, Хрвате на 161 годину, а Бошњаке на укупно 164 године затвора.
„За ратне злочине пред Судом БиХ оптужено је 136 Срба, три припадника Војске РС несрпске националности, 50 Бошњака и 29 Хрвата. Ови подаци су, заиста, забрињавајући. Тужилаштво и Суд БиХ се, заиста, понашају селективно. Један од примера јесте и злочин који се у мају 1992. године догодио у сарајевском Великом парку, у којем је стрељано осам припадника бивше Југословенске народне армије. До данас, иако се знају и имена починилаца злочина, ниједно тужилаштво ништа није учинило да они буду изведени пред лице правде”, рекао је „Политици” директор републичког Центра за истраживање ратних злочина Јанко Велимировић.
Он је подсетио и на случајеве „Добровољачка улица”, „Тузланска колона” и кривичне пријаве против команданта Петог корпуса Армије БиХ Атифа Дудаковића.
„Иако Тужилаштво БиХ годинама упорно понавља да води истрагу у овим предметима и најављује подизање оптужница, нисам претерани оптимиста да ће се то у догледно време догодити. Ипак, чињеница да су притворени осумњичени за злочине у логору ’Силос’ у Тарчину и Коњицу сугерише да се нешто мења у политици Тужилаштва и Суда БиХ. Сенку на ове случајеве баца чињеница да су ухапшени непосредни извршиоци злочина, а да су њихови надређени још на слободи”, истакао је Велимировић.