Прилози

Светске агенције су данас известиле да је Томислав Николић и званично ступио на дужност председника Србије, при чему су западне агенције у први план истакле забринутост региона и то да за Србију почиње период неизвесности, док су руске нагласиле његову поруку - Србија ка ЕУ без одрицања од Косова.
„Бивши националистички лидер опозиције Томислав Николић инаугурисан је данас за новог председника Србије, чиме је почео период политичке и економске неизвесности за нестабилну балканску државу”, навео је АП. Америчка агенција је пренела да је Николић, „који тврди да се преоријентисао сa непопустљивог антизападног става на проевропски став”, победио свог претходника Бориса Тадића на председничким изборима, док је његова Српска напредна странка освојила на парламентарним изборима највећи број посланичких места. АП је јавио и да ће Николић можда бити приморан да предложи Тадића за премијера, што је, како је напоменуто у тексту, моћнији положај од оног председничког, пошто проевропски демократа има више савезника у парламенту за формирање владе.
Нови председник је у говору упозорио да политичка кохабитација сa Тадићем неће бити лака и оптужио је досадашњу владу за криминал, корупцију и лоше вођење економске политике, навео је АП.
Америчка агенција је пренела и да се испред скупштине окупило неколико хиљада Николићевих присталица, који су га поздрављали и аплаудирали му док је улазио у зграду, док су Тадићу непристојно добацивали.
Ројтерс је известио да је Николић, десничар и „бивши савезник покојног националистичког моћника Слободана Милошевића”, ступио на дужност шефа државе док његов либерални супарник Тадић маневрише да задржи власт као председник нове владе.

Како се само околности и ситуације у животу (и политици) мењају у тренутку, у једном дану, у, на пример, једној постизборној ноћи. Нема бољег примера за потврду ове непромењиве истине од Бориса Тадића. Из потпуно опуштеног стања, створеног на армираном убеђењу да му следује још пет година лагодног живота на челу Србије, путовања по свету, сликања, контроле над свим и свачим - и повремено непријатних одлука као што је хапшење Караџића и Младића, али то је већ обављено - Тадић се у секунди "отрезнио".
Све је срушено онога часа кад се на централном екрану у седишту Демократске странке, у београдској Крунској улици, појавио податак да Томислав Николић води са два процента разлике. Онима који нешто знају о изборној статистици било је јасно да је Тадић већ бивши председник Србије. Сат касније тај бивши излази пред новинаре, признаје пораз, честита противнику и одбацује сваку могућност да сада, кад није председник државе, постане председник владе исте те државе.
Осам дана касније Тадић опет излази пред новинаре и саопштава да прихвата предлог своје странке и коалиционих партнера, да буде кандидат за председника Владе Србије. Откуд та промена? Због чега је човек склон хедонизму и нераду (формулација Весне Пешић) одлучио да уђе у рудник са лопатом у рукама, већом од оне Алије Сиротановића?
Три су разлога. Први налазимо у притиску његових најближих сарадника (време ће показати да су му то и највећи противници) из Демократске странке, који знају да је свака будућа Влада Србије унапред жртвована, као и њен председник и зато су Тадића изгурали на врући лимени кров на којем ће сагорети или ће са њега побећи. И у једном и у другом случају отићи ће и са чела Демократске странке. Одатле "молбе" страначких колега Тадићу да буде нови председник Владе, као "снажна политичка личност". Из Демократске странке долазе информације да је већ почело ривалство, за сада ниског интензитета, између Драгана Ђиласа и Бојана Пајтића око тога ко ће на челу партије заменити Тадића.

Пре месец дана ромска породица под притиском општинског начелника истерана је са своје земље у Шкабрњи. Отприлике у исто време у Госпићу је основан Штаб за одбрану Лике од Рома.
Пре десетак дана нови председник ХДЗ-а Томислав Карамарко коалицију своје странке са странком Срба назвао је "понижавајућом", а споменик партизанског устанка у Србу прогласио "четничким".
Отприлике у исто време група људи која себе проглашава интелектуалцима јавно је поручила да је "Антонија Билић индиректна жртва лањске геј параде у Сплиту, јер су хиљаде полицајаца повучене из потраге за несталом девојком због обезбеђења параде на Риви". Да би на њихов захтев Град Сплит јуче забранио одржавање те исте параде на тој истој Риви.
Тако изгледа кад фашизам узима залет.
Власт је прећутала све ове случајеве расизма, национализма, ксенофобије, хомофобије, говора мржње. Премијер Зоран Милановић понаша се као да га се то не тиче. Као да се не налази на челу владајуће партије и као да не води Владу која би требала устати не само у одбрану својих грађана и мањина, него и у одбрану прокламованих и Уставом заштићених вредности.
Слање политичке подршке често је ефикасније од слања полицијског кордона. Ћутањем се само набацују кладе на фашистичку ломачу.
Нико из владајуће политике није устао у заштиту Рома у Шкабрњи. Општински начелник зарадио је кривичну пријаву, али ромска породица свеједно је побегла са своје земље, на свеопште одобравање свих Шкабрњана.
Нитко из власти није се огласио ни поводом формирања фамозног Штаба за одбрану Лике од Рома, иако су његови чланови преко медија слали поруке о томе да ће се "људи самоорганизовати, наоружати и физичком силом супротставити Ромима".

„Када сам одлучио да постанем тренер, један од разлога био је и да спречим играче да праве грешке које сам ја чинио", изјавио је Синиша Михајловић на првој конференцији за медије као селектор фудбалске репрезентације Србије.
Идеја да од играча захтева да потпишу „кодекс понашања" проистекла је из Михајловићевог личног искуства. Током тих година од 1991. до 2003. репрезентација је била растрзана колико и земља. Нису се знале ни границе државе ни границе понашања.
Играчима је понуђено да потпишу документ на који су потпис претходно ставили председник, генерални секретар Савеза и селектор, а који је садржао правилник о понашању. За прву ставку - да играчи морају да науче речи химне, сазнало се још 23. априла када је 'Спорт' објавио текст у којем наводи да су потенцијални кандидати обавештени о новој обавези. Ако желе да играју под тим условима.
Сви фудбалери су пристали на уговор а у јавности, иако се много причало, нико није приговорио тој одлуци.
Пет дана од када је јасно рекао „да ће они који не буду поштовали споразум бити удаљени из репрезентације, макар се радило и о председнику 'Савеза' Синиша Михајловић се суочио са кршењем договора. Адем Љајић је одбио да пева химну и изјавио да то неће чинити ни убудуће.
Селектор је позвао Љајића и саопштио му у недељу увече да нема избора. Рекао је и водећим људима Савеза да у вези са тим неће бити преговора. А онда су се огласили медији: Љајић избачен јер неће да пева химну!
Не само да није избачен, јер му је речено да може да конкурише за састав када прихвати договорени систем понашања, већ се не ради о химни - ради се о томе да је он прекршио договор. Прекршио је оно што је потписао.

Желео бих овом приликом да се извиним свима онима који су се нашли увређени чином мог сина Адема и да ме схвате као родитеља, рекао је отац Адема Љајића, Сахмир. Он је додао да његов син није певао химну зато што није знао речи и нагласио да се патриотизам Адема не доводи у питање.
Отац фудбалера Адема Љајића, Сахмир, чији је син одстрањен из репрезентације Србије јер уочи утакмице са Шпанијом није певао химну, рекао је да се извињава свима који су се због тога нашли увређени и додао да не жели да се преко леђа његовог сина воде политичка препуцавања.
"Желео бих да упознам све људе о детаљима који су претходили овом чину. Пола сата пред састанак за утакмицу са Шпанијом, Адем ме је уобичајено позвао да би ме питао шта да ради у вези певања химне. Питао сам га: 'Сине, је л' знаш да је певаш?', на шта је он одговорио да је проблем што не зна речи. Рекао сам му: 'Ако не знаш речи, покушај да се некако извучеш из ове ситуације, док не научиш. Сагни главу да се не види да ли певаш.' Резултат свега овога вам је познат", рекао је Љајић Танјугу.
Он је искористио прилику да се извини свима који су се због тога нашли увређени и замолио све родитеље, укључујући и селектора Синишу Михајловића, да га схвате.
"Желео бих овом приликом да извиним свима онима који су се нашли увређени чином мог сина Адема и да ме схвате као родитеља. Тиме бих желео да замолим све родитеље, па и Синишу Михајловића, а коме сам неизмерно захвалан за све што је учинио као тренер за мог сина. Адем од своје десете године игра за репрезентацију Србије. Одбио је понуде многих репрезентација и патриотизам је тиме сигурно показао", констатовао је Љајић.

Сваки десети матурант Математичке гимназије наставиће школовање на неком од престижних светских универзитета. За разлику од наших факултета који не показују интересовање за талентовану децу, Кембриџ, Оксфорд, Харвард се утркују ко ће им понудити боље услове.
Засад је десетак од сто ученика Математичке гимназије добило стипендије и примљени су на престижне америчке и европске универзитете. Срђан Огњановић, директор Математичке гимназије, каже да ће можда број оних који ће отићи из земље бити и већи, јер су неки примљени на факултете, али чекају стипендије.
- Незадовољан сам што наши факултети нису више заинтересовани за најталентованију децу. Не поклања им се довољно пажње, а они ће сутра бити успешни професори, научници. Једино могу да похвалим Институт за математику који је потписао уговор о сарадњи са нашим ученицима који су наставили школовање на Кембриџу. Понудили су им посао када заврше факултете, али и сваки вид сарадње на пројектима - каже Огњановић.
Најуспешнији математичар у Србији и свету Теодор фон Бург, који је до сада освојио 144 награде на математичким такмичењима, школовање ће наставити на Оксфорду.
- Студираће математику, а на том одсеку примају само осам студената и са њима раде три најбоља професора. У Србији мора много тога да се промени да би се ова деца вратила. Жеља им је само да воде нормалан живот и да се баве науком, те услове тешко да ће некада имати у нашој земљи - каже Теодорова мајка Магда Бузуровић фон Бург.
У Енглеској ће студирати и Невена Николић, и то на Кембриџу. Она се пријавила на пет универзитета и на сваком је примљена и добила стипендију.

Неколико хиљада људи поново је синоћ изашло на улице широм Квебека због повећања школарине на универзитетима и новог закона о демонстранцијама, упркос хапшењу око 1.000 демонстраната ове седмице.
Најновији протести одржани су пошто је влада ове канадске провинције позвала студентске организације на разговоре, у покушају да оконча демонстрације које трају већ више од три месеца.
У Монтреалу је синоћ на улице изашло више хиљада становника лупајући у лонце и тигање и узвикујући пароле против новог закона 78, по коме активисти морају да обавесте полицију пре одржавања протестних скупова. Студентима су се придружили пензионери и породице са децом и сви су шетали у слављеничкој атмосфери, наводи АФП.
Одржана су најмање три одвојена скупа, иако је градоначелник Монтреала апеловао на становнике да остану код куће и лупају у лонце на својим балконима.
Сличне демонстрације, којима је присуствовало око 500 људи, одржане су и у Квебек Ситију и другим местима широм Квебека.
Као и у претходним случајевима, полиција је прогласила протесте нелегалним, али је рекла да неће растеривати демонстранте ако не буде било насиља.
Влада Квебека је у четвртак позвала студентске организације на нову рудну разговора који би могли бити одржани почетком следеће недеље.
Студенти више од три месеца протестују због плана владе Квебека да повећа школарину на универзитетима, постепено током пет година за 82 одсто.
У Монтреалу је у среду увече ухапшено 518 демонстраната због насилног понашања, а 176 у Квебек Ситију. У недељу увече и понедељак ујутро ухапшено је 300, а повређено 10 људи, у сукобима између монтреалске полиције и демонстраната.
Како преноси француски дневник „Монд”, први студентски протести у Квебеку против повећања универзитетских трошкова, почели су пре четири месеца.

Сви су у чуду! Како то да пристојног и згодног Тадића, па још са знањем енглеског, на изборима у Србији победи Тома гробар, бивши Шешељовац што пече ракију и завршава мастерс по убрзаном курсу српског приватизованог високошколства.
Сви они бајни аналитичари што су уочи другог изборног круга велику предност давали академиковом сину, сада налазе бројне изговоре за његов пораз. Од тога да га је коштала негативна кампања његових маркетиншких магова из Идола, да је лења грађанска Србија тог поподневна радије остала код куће, ишчекујући Ђоковићев меч са Надалом, него да протегне ноге до бирачког места. Уосталом, зашто би(?), па наш ће ионако победити, писале новине.
Било је и теза да су му ногу саплитали коалициони партнери, али и мангупи из његових редова који би да га наследе, да су га нокаутирали бели листићи, а докусурио позив Весне Пешић да би зарад шамара неодговорној власти и равнотеже моћи требало гласати за Тадићевог противкандидата.
Незнатни су они који би о поразу говорили као последици великог незадовољства људи, гладних, без посла, што у "великим инвестицијама" попут Јуре раде по десет сати за 150 евра, што на сваком кораку срећу људе који су профитирали захваљујући чланству у странци, а не способностима, што их гледају како се богате на лоповлуку и корупцији, а упорно узвикују "држ'те лопова".
Није било ни оних да подсете да ни у једној земљи у кризи, а Србија је у дубиози, власт није добила подршку. Право питање је заправо зашто на парламентарним изборима гласачи нису казнили владајућу коалицију?
Шокантна чињеница да су у збиру владајуће странке добиле већину навела ме је да поверујем да на председничким изборима сигурно добија Тадић. Имао је медије, "истраживаче" јавног мњења, имао је договор са Дачићем, имао је онај импозантни митинг, чинило се да је имао победу у џепу поред гласача који су Дачићу и Динкићу поверовали да су опозиционари.

У Србији је одувек било много политичара и мало правих државника. Да би заслужили да се назову правом елитом већини политичара недостаје – све
Можете међу њима изабрати профиле типичних балканских лидера, али никада од њих нећете чути непријатне истине о неморалу, лажима, крађи у сопственим редовима. Неспремни да се супротставе и популистичкој већини и уској групи контрoверзних бизнисмена. Наоружани испразном политиком, без ризика, доказ су да Србија нема озбиљну елиту, неопходну за реформе. Они на политичкој сцени опстају захваљујући више сплеткама него конкретним потезима и резултатима којима ће надмудрити противника.
Силеџијски наступ, према оцени Весне Ракић Водинелић, професорке правног факултета Унион, мешамо са државничким и то није карактеристика само локалног менталитета. Али, Французи су, на пример, показали колико им је доста људи који праскају или говоре велике речи а никада их не спроводе у дело. Они су Франсоа Оланда препознали као неког ко би могао бити озбиљан државник, а саговорница НИН-а запамтила је његову реченицу: „Политичар не сме подилазити другима, већ мора да доноси самосталне непопуларне одлуке.“
На питање која су три фактора због којих Србија нема озбиљних државника Водинелићева одговара да је то, пре свега, недостатак храбрости да уведу економију у ред. „Политичари се плаше одлучних корака у економији, јер би их то коштало не само избора него и тренутног одласка са власти.“
БУМЕРАНГ Агресивност, неваспитање и популизам као бумеранг враћају нас на дно, јер се испоставило да још није прошло време у коме на успех могу да рачунају само политичари који су напрасити, агресивни и вулгарно брутални.

Победу Томислава Николића на председничким изборима у Србији западни медији виде као жељу грађана за променом, с обзиром на тешку економску ситуацију у земљи, у којој је незапосленост достигла 24 процента.
Пораз, како га називају, проевропског Бориса Тадића доводе у везу и са све нејаснијом представом о ЕУ која је и сама суочена са економском кризом, а при томе европски пут Србије условљава одређеним уступцима.
- Плач бола са Балкана. Проевропски председник Србије Борис Тадић претрпео је шок пораз од свог изазивача Томислава Николића - пише Фајненшел тајмс. Лист оцењује да резултати избора неће неопходно избацити Србију са курса европског пута, али би могли компликовати процес, не само зато што је Николић бивши савезник Слободана Милосевића, већ што више од Тадића и отворено износи противљене отцепљену Косова.
- Изборни резултат не одражава Тадићев напор ка ЕУ интеграцијама, које су стекле нови замах ове године када је Србија добила статус кандидата за чланство. Пре су га гласачи избацили из кабинета због нарастујућих економских проблема у земљи, који су компликовани економским немирима у ЕУ - пише ФТ.
Вол стрит журнал наводи да је Николић остварио изненађујућу победу над прозападно оријентисаним Борисом Тадићем, пошто су се гласачи определили за промене, суочени са високом незапосленошћу, застојем економског раста и корупцијом.
- Тријумф Николића, који се једном успротивио чланству у ЕУ, али последних година говори да је за ближе везе и са ЕУ и са Русијом, могао би значити мање срдачан загрљај са Западом и мање воље да чини компромисе неопходне за чланство у ЕУ - коментарише лист.