Прилози

На Конференцији "Положај и перспективе српског народа у земљама региона" учествовала је делегација Срба из Словеније, коју је предводио Златомир Бодирожа, председник Савеза српских друштава Словеније. Он је, у изјави за Међународни радио Србија истакао, да Срби у Словенији и даље имају најугроженија колективна права у региону, као и да је то већ годинама највећа сметња да на прави начин негују свој национални идентитет.
Познато је да Република Словенија, након распада СФРЈ, признала само две националне мањине на својој територији, италијанску и мађарску. Иако су Срби у некадашњој заједничкој држави били конститутиван народ, у новоформираној словеначкој држави, могућност да остваре своја национална права била су годинама потпуно маргинализована. Данас у Словенији, како је показао попис из 2002. године, живи 38 964 припадника српског народа, мада се претпоставља да их има више од 60 хиљада, јер многи, нажалост, још увек немају храбрости да се изјасне као Срби.
Када је реч о признавању мањинских национална права Србима власти у Словенији још увек не показује вољу да се на том плану нешто промени. Већ неколико година Срби се за свој статус боре путем Савеза српских друштава Словеније, али нажалост, та организација нема никакву политичку моћ. Представници Срба су укључени и у сличну организацију, која окупља друштва других националних мањина, такође непризнатих, како би заједнички постигли исти циљ, али ни то није дало неке конкретне резултате. Да је Словенија само декларативно заинтересована да реши проблем мањинских народа који живе на њеној територији показало је усвајање Декларације о правцу словеначке политике у односу на непризнате националне заједнице, 1. фебруара 2011. године, што није много утицало на политику, коју словеначка држава већ годинама води.

Ако је тачно, а до сада то још није демантовано, турски премијер Тајип Ердоган најављује војно цртање нових граница на Балкану. Изјавио је како Турска подржава самоодређење Албанаца и формирање веће албанске државе, да је спремна да у томе и војно помогне Албанце, да ОВК није била побуњеничко-терористичка организација и да је могућ распад Македоније уколико се не поштују права Албанаца у тој држави.
После серије изјава о БиХ, које долазе из Анкаре, а у којима Турска напросто утерује БиХ у НАТО, имамо сада и претњу војном интервенцијом свима онима који се не слажу са пројектом „Велике Албаније”. Ако је и од Турске, мало је много.
Дакле, многи су у Србији „заборавили“ да историјат турско-албанских односа показује дужу константу турског опредељења ка интересима Албанаца са Косова и саме државе Албаније. Турска је била једна од првих земаља које су признале независност Косова, што све није сметало Београду да са Турском потписујемо разне декларације које у пракси не значе ништа.
Због извоза неколико стотина тона меса из Србије у Турску и због турске донације за конверзију аеродрома „Морава“ пристали смо да нам Анкара буде арбитар у проблемима верских заједница у Санџаку, а игнорисали смо све примедбе које су нам тим поводом стизале из Бањалуке.
Наши политичари објашњавају „како је боље да у Србију са својим интересима уђе секуларна Турска него верски много ригиднија Саудијска Арабија. Нити је Турска данас онако секуларна каква је била пре 20 година, нити је лакше сузбијати те прикривене „секуларне“ интересе од транспарентних верско-дипломатских интереса Саудијске Арабије.
Када ће на овом подручју најважнији бити српски интереси?

Исход другог круга председничких избора зависиће од тога коме ће подршку дати лидер коалиције окупљене око СПС Ивица Дачић, који је, према прелиминарним резултатима, трећи по броју освојених гласова, сложили су се вечерас учесници панел дискусије у Танјугу.
Професор ФПН и бивши амбасадор Србије у Паризу Предраг Симић оценио је да је, премда је остало доста неизвесности до другог круга председничких избора, јасно да ће у наредне четири године доминантну улогу имати три партије и три личности и да ће вероватно у том троуглу преговори усмерити политички живот у Србији.
Председница Београдског фонда за политичку изузетност Соња Лихт истакла је да је неоспорно значајно питање ко ће од председницкцих кандидата пружити подршку Борису Тадићу и Томиславу Николићу који улазе у други круг, али да то зависи и од грађана.
Директор Форума за етничке односе Душан Јањић је на питање да ли могућа кохабитација председника из једне и владе из друге коалиције, рекао да је таква варијанта искључена.
"Јасно је да ће одлука бити донета у преговорима са Дачићем али и са малим странкама на локалу. Ту се налази око 300.000 гласова а ту предност има ДС јер је она све време, барем у Војводини, водила темељне припреме за други круг", објаснио је Јањић.
Председник Социјалистичке партије Србије Ивица Дачић изјавио је данас да је подршка кандидату Демократске странке Борису Тадићу у другом кругу председничких избора "логични наставак" досадашње сарадње, али и да се председнички избори не могу раздвојити од формирања нове Владе Србије.

Грађани Србије у иностранству незадовољни организацијом избора 6. маја
Последњих дана се у медијима, али и на друштвеним мрежама на интернету, могу чути критике многих Срба из иностранства на рачун организације гласања за предстојеће парламентарне и председничке изборе.
Жалбе долазе, на пример, из Шпаније где због мале заинтересованости српска амбасада у Мадриду неће отворити бирачко место, па већина оних који су желели да гласају то неће моћи да учини - сем ако специјално због избора не дође у Србију.
Критике стижу и из Француске, јер је процедура за упис у бирачки списак била компликована. У Немачкој неки од наших грађана нису добили позив за гласање, иако су се се уписали у бирачки списак. Због величине територије, у Канади је проблем удаљеност од изборних јединица, док из Аустрије поручују да велики број људи у расејању није био упознат с начином уписа у јединствени списак бирача.
Иначе, они који се нису пријавили, своје бирачко право ће моћи да остваре само у Србији, и то у месту пребивалишта. У дијаспори ће за предстојеће изборе бити отворено 38 бирачких места у 22 земље, што је готово упола мање него што је то био случај за парламентарне изборе пре четири године, када је било обезбеђено 75 биралишта, и то у 42 земље.
Министар дијаспоре и вера Срђан Срећковић истиче за Данас да је добро што за разлику од 1945. па до 2004. Срби у иностранству имају право гласа и могућност да се изјасне о политичким приликама у матици, „иако поступак из објективних разлога није једноставан”. Како указује, процедура за гласање је иста као пре четири године и, иако је технички захтевна, унапред је била позната.

Ђаци Математичке гимназије, који донели су Србији 150 медаља, траже помоћ државе и спонзора како би отишли на Математичку олимпијаду, пишу "Новости".
За последњих пет година ђаци Математичке гимназије донели су Србији 150 медаља са светских такмичења. Само једно злато дели једног од њих, Теодора Фон Бурга (на слици), да постане најбољи математичар свих времена на свету. А и поред оваквих успеха, одлазак на свако такмичење неизвестан је до последњег тренутка, јер не знају да ли ће да скупе паре за пут.
Од учешћа на Математичкој олимпијади, која ће средином јула бити одржана у Аргентини, шесточлани тим дели 8.000 евра, потребних за куповину авионских карата.
"Сваке године је иста прича. Држави годишње донесу око 30 медаља, а када треба да путују, морамо да молимо на све стране и тражимо спонзоре. Министарство просвете је за Аргентину обећало део новца, али недовољно за трошкове пута. Ова деца никада не добијају џепарац, то сносе њихови родитељи, а смештај и храну домаћини такмичења", каже за "Новости" директор школе Срђан Огњановић.
Огњановић каже да су његови ученици највеће благо које ова земља има, али да се овде мало ко за њих интересује. Четворица најтрофејнијих већ су, каже, добили понуде за студије и стипендије десет најпрестижнијих светских универзитета.
Они се већ сада изјашњавају да ће да иду, без много изгледа да ће се икада вратити да раде и живе у Србији. Понуде из целог света, додаје, ђацима Математичке стижу свакодневно. Али Универзитет у Београда никада није ни питао за њих.
"Хоћемо да УБ уђе на Шангајску листу 500 најбољих универзитета света, а не трудимо се да најбоље ђаке задржимо. Разумем да и држава нема пара, али мора да одреди приоритете и каже да ли је важно да на неко такмичење идемо, па онда тај одлазак и подржи", коментарише Огњановић.

Председник Републике Српске Милорад Додик изјавио је да жртве које су пале током хрватске агресије у акцији "Бљесак" 1995. године треба да буду опомена свима да односе на овим просторима граде на принципима мира и уважавања суживота.

Додик је у Градишци, на обележавању 17. годишњице егзодуса Срба током "Бљеска", рекао да за убиства српских цивила из Западне Славоније до сада нико није одговарао и позвао све надлежне институције да због мира и толеранције нађу и процесуирају одговорне и налогодавце убијања цивила.
"Онима који су у хаосу морали да напусте своје куће и крену у неизвесно избеглиштво није дозвољено ни да оду, већ су убијени на путу и због тога ово мора да има свој правни епилог", поручио је Додик. Он је изразио очекивање да ће се то једног дана десити, али да то остаје као тешка мора свима који се сваке године на овом месту окупљају и констатују исту ствар да за злочин још нико није одговарао.
Директор Републичког центра за истраживање ратних злочина Јанко Велимировић оценио је да је за Хрватску завршена прича о злочинима у акцији "Бљесак" и повратку Срба у Западну Славонију. Он је рекао да, иако су прикупљени сви докази о злочинима, нико није процесуиран за тај злочин, јер је Хашки трибунал избегао да се бави овом операцијом, док је хрватско правосуђе само симболично извело пред суд неке маргиналне личности, а главни наредбодавци су изостали.
Он је додао да су, према подацима Документационо-информационог центра "Веритас", у акцији "Бљесак" на подручју Западне Славоније смртно страдала 283 лица, али да се хрватски подаци знатно разликују, јер Хрватска умањује број цивилних жртава. Према његовим ријечима, та бројка је за ово подручје велика, посебно због начина страдања и због тога што је акција била изведена изненадно - на празник, и у ситуацији када је Западна Славонија била под заштитом УН.

Пребројавање бирачких гласова са Космета у Рашкој значи да се изборни процес одвија као да није у питању део територије државе Србије, већ да је реч о дијаспори и другој држави. Овакви избори су неприхватљиви јер, осим тога, на изборни процес утицаће и смањивање бирачких места и броја чланова бирачких одбора. Другим речима, грађани на Косову и Метохији неће моћи да остваре своја уставна и законска права, сматра Милан Ивановић, председник Српског националног већа северног Косова и Метохије.
У разговору за "Вести" он додаје да СНВ "неће спречавати изборни процес, чак и када је овакав".
Због чега су избори вама неприхватљиви?
- Од самог почетка је било јасно да се избори на Космету да расписују само због јавног мњења у Београду, а да се у ствари не одрже. Ова власт је до пре две-три недеље калкулисала са изборима, јер је јасно да ће гласови одавде доћи против власти, а за опозиционе странке. И смањивањем броја тих гласова садашња власт би добила предност. Овим потезима доводи се у питање регуларност, нарочито противљењем да Срби на локалним изборима изаберу легитимне представнике наших институција у оквиру уставноправног система Србије. Тако је став власти у Београду изједначен са ставом у Приштини, и онима који су признали независно Косово. Београд жели да захтеве Брисела и Вашингтона испуни због евроинтеграција и датума почетка преговора, не либећи се да крши Устав.
Ако људи гласају по својој вољи, због чега је проблем да се кутије отворе у Рашкој?

Ако Република Српска не заштити Србе у Федерацији БиХ, они ће у идућој деценији постати прошлост у овом делу БиХ
Податак да су од 2.014 службеника у Федерацији БиХ само 84 Срби говори да је српски народ у овом делу Босне и Херцеговине конститутиван само на папиру. Ово је био повод за разговор са делегатом Савеза независних социјалдемократа у Дому народа Парламента Федерације БиХ Славишом Михајловићем.
„Положај Срба у Федерацији БиХ најтежи је у последњих 20 година и ако не успемо да анимирамо релевантне институције, бојим се да ће Срби нестати са подручја овог ентитета. Покушавам у последње време да подстакнем Републику Српску да се укључи у решавање проблема Срба у ФБиХ јер се не можемо ослонити на званичну политику у Федерацији БиХ, која води перфидну политику нестанка Срба у овом делу БиХ”, рекао је Михајловић.
Он је рекао да су Срби у последњих 20 година прошли кроз три фазе које су довеле до њиховог незавидног положаја. „Прва фаза је била рат у којем су Срби војном силом протерани са својих вековних огњишта. Друга фаза је послератна, у којој је Србима максимално онемогућен повратак, разним малтретирањима, убиствима и паљењима. Затим је уследила трећа, најопаснија и најперфиднија фаза, која је управо на снази, где се Срби административно финансијски протерују из повратничких општина гашењем привреде и завртањем финансијских славина по вертикали кроз све нивое власти у Федерацији БиХ”, објашњава Славиша Михајловић. Он је додао да се Срби који живе у Федерацији БиХ систематски и кроз институције урушавају као народ, да су одавно сведени на националну мањину, јер су им укинута сва уставна права конститутивног народа.

Тек после седам дана надлежни сазнали да је петоро запослених у ЈП „Нуклеарни објекти Србије” озрачено у току мерења у реактору РА који је ван употребе
Да ли је Србију задесио „Чернобиљ у малом”, за који је јавност сазнала седам дана касније?
Петоро запослених је озрачено у реактору РА Института за нуклеарне науке „Винча” у току мерења 19. априла, а надлежни су обавештени тек 25. априла. Оба реактора се одавно не користе, а у базену с водом и нарочитом хeмикалијом која спречава истицање зрачења и даље стоје шипке.
Реактори су у надлежности Јавног предузећа „Нуклеарни објекти Србије” (НОС), основаног одлуком владе 2009. године, а с „Винчом” имају толико везе што су јој некада припадали. Ко је покушао да затаји немили догађај?
Пре отприлике месец дана „Политика” је обелоданила да је прећутана поплава у једном подруму с радиоактивним материјалом средином фебруара, која је изазвала разумљиво узнемирење истраживача. Сада се десио удес у којем су запослени неопрезно и неодговорно изложени зрачењу.
Истина, доза није непосредно опасна по живот – креће се у опсегу од 40 до 100 микросиверта, а то премашује дозвољених 20 микросиверта дневно. Сви су се у кратком времену, дакле, нашли у пољу које је од 20 до 75 пута јаче од границе – 2 до 7,5 микросиверта на сат. Укупна доза у реактору тог дана износила је један сиверт, што је изискивало додатно планирање и анализирање могућих неповољних околности.

Велико узнемирење на северу Космета изазвали су војници немачког контигента Кфора који су се, "пре него што се очекивало" појавили на алтернативном правцу Рашка - Тресава - Лешак - Лепосавић и скоро 20 сати држали ову деоницу у блокади, пропуштајући само путничка возила и пешаке. Јуче пре подне Немци су се, без објашњења, повукли.
Упућени истичу да је ово била само проба и да се Немци, сад кад су им стигле нове снаге, спремају да затворе овај и још два преостала алтернативна правца: Нови Пазар - Рогозна - Звечан и Рибарићи - Зубин Поток.
По неким српским верзијама, Немци су се повукли на инсистирање Београда да владајућој коалицији не би отежавали стање пред изборе.
- Превозио сам робу из Рашке за продавницу у Лешку, нису ми дозволили да прођем и упућивали су ме на Брњак, а потом у јужну Косовску Митровицу да ми Албанци прегледају робу и наплате царину. Прошао сам једним сеоским путем, мало поломио комби, али у Митровицу нисам хтео, нити имам намеру да плаћам царину Тачију. Ако покушају да нас херметички затворе и одвоје од Србије, бранићемо се као што смо се летос бранили свим мирним и расположивим средствима - истиче Горан Марковић из околине Лешка.
У Зубином Потоку је одржан састанак између челника српских општина и представника Кфора, Еулекса, Умника, Оебса и КПС-а. Председник ове општине Славиша Ристић изјавио је да је од Кфора тражено да појача безбедност на критичним местима на северу, као што су Бошњачка махала, Три солитера и Микронасеље у Косовској Митровици, подножје Бајгоре, околина села Чабра и друга села где су Срби и Албанци "у контакту", као и да омогући безбедно одржавање избора а да не затвара алтернативне правце према Србији.
- Немамо ништа против контрола, али Срби на северу неће дозволити да их било ко, па ни Кфор, затвара у гето и жицу - истакао је Ристић.