Прилози

Питање је да ли су ондашњи критичари Дејтона међу Србима били престроги, или је пак српска национална ствар у међувремену тако пропала да се чак и један болан и изнуђени компромис данас доживљава као врхунац (Милошевићеве) државничке стратегије

Нећемо се овај пут бавити српским политичко-таблоидним ријалитијима, ма колико да они, у суштини, далеко више него парламент, влада и институције, кроје и детерминишу нашу политичку сцену и судбину.

Нећемо се чак бавити ни хлебом и сољу којима је овдашња конвертитска власт прошле недеље дочекала генералног секретара НАТО алијансе. Нема се ту, уосталом, ни шта посебно рећи, довољно је само на то подсетити и скренути пажњу. А оном коме то није довољно и ко у том сувишном и удворичком чину није видео ништа спорно и срамотно, ионако не би помогла ни три текста.

Глобално гледано, претходне дане ипак је обележио крвави терористички пир у Паризу – за који нико разуман не може имати разумевања, али исто тако мало ко може не приметити да стоји у одређеној вези са политиком коју је Запад последњих година и деценија водио и води широм света. Чињеница је да Француска није главни и најагресивнији актер те политике (мада је, барем кад се радило о Либији, и те како стајала у првом реду), али није ни имала снаге или жеље да се том погубном тренду супротстави.

У локалним оквирима, тема дана била је двадесетогодишњица Дејтонског споразума, чему је у тзв. региону било посвећено неколико конференција и специјалних емисија са битно различитим порукама. Поред свега осталог, и само (не)обележавање овог догађаја показало је колико је БиХ далеко од праве и „нормалне“ земље. У једном делу (тј. у једном ентитету) тај догађај се обележава као државни празник и нерадни дан, док се у другом игнорише или третира малтене као „дан жалости“. А слично је – само обрнуто – и са другим историјским датумима и празницима у Босни и Херцеговини.

Чланови Асоцијације пољопривредника и удружења паора из Војводине, незадовољни предложеним изменама Закона о пољопривредном земљишту, покушали су јуче да стигну до Београда, али их је у томе спречила полиција. Већина трактора је заустављена на путевима, а неки нису успели ни да напусте територију своје општине и остали су блокирани у Зрењанину, Змајеву, Новој Црњи, Кикинди...

Пољопривредници који су тракторима из Зрењанина, Житишта и Нове Црње кренули за Београд пробили су полицијску блокаду на путу у Стајићеву, али су их полиција и жандармерија зауставиле на изласку из Ченте. И сељаци из Змајева и Нове Црње успели су накратко да пробију блокаду, која се налазила у селу, али ни они нису далеко одмакли, јер их је полиција брзо сустигла и зауставила.

Генерални секретар Лиге социјалдемократа Војводине Бојан Костреш изјавио је да разуме да не могу сви незадовољни сељаци тракторима да уђу у Београд јер би то довело до колапса саобраћаја у главном граду.

Он сматра да паори имају право да изнесу захтеве и незадовољство у Београду и да би можда било решење да полиција омогући да неколико њих дође и своје захтеве поднесе у Скупштину Србије.

Овај предлог, међутим, није прихватљив паорима из Војводине. Они инсистирају да у Београд дођу или сви или нико.

„Свако од нас ради свој посао. Ми се боримо против усвајања Предлога закона којим би наша деца остала без хлеба, а полиција извршава наређење и спречава нас да дођемо до Београда. Најважније је да се ми разумемо и да нема инцидената”, рекао је Милован из Зрењанина.

Теслина фондација у САД већ годинама ради на томе да се поглавље о Николи Тесли уведе у амерички школски програм, а њени представници истичу да Теслина популарност расте из дана у дан и да млађе генерације желе да знају како је тачно текао развој науке.

Већ годинама, у Филаделфији, оснивач и председник научне фондације Тесла, Никола Лончар, покушава да оствари замисао да поглавље о Тесли укључи у све школске уџбенике за децу свих узраста, да би се упознали са доприносима тог великог српског проналазача који је провео велики део жживота и бројне изуме остварио баш у овој земљи, преноси Глас Америке. 

У тим напорима му помажу директор Теслине фондације Семјуел Мејсон и председник студија Јецер Брајан. 

"Увођење Тесле у школски програм вероватно је највећи пројекат који можемо да урадимо за Теслу. Почели смо сарадњу са једном филаделфијском школом пре две године да експериментално направимо програм, прво за наставнике, а онда и за ђаке. Да бисмо заинтересовали наставнике и ђаке, организовали смо путујућу изложбу и држимо часове после школе", прича Никола Лончар. Он додаје да, на почетку, нису знали какво ће бити реаговање на увођење Тесле у школски програм. "Реакције су фантастичне и радимо много промоција, одлазимо на разна места, са изложбом, са разним Теслиним експериментима, доводимо разне говорнике“, наводи Лончар. 

"Зашто је Тесла склоњен из америчке историје? И Тесла и Вестингхаус треба да буду враћени назад као лидери Друге индустријске револуције која је изведена у Америци", каже он. 

Никола Лончар закључује да су се том програму прикључили многи стручњаци који су спојили технологију и уметност.

“Кроз музику, уметност, визуелне ефекте, нове игрице на мобилној телефонији, деца уче технологију, физику, електронику… уче све то и много је лакше да све то схвате“, наводи он.

Танјуг

Бањалука данас обележава 97 година од уласка српске војске у овај град. Онима који су поднели највећу жртву за то, свим погинулим и убијеним српским борцима у Првом светском рату, у Храму Христа Спаситеља служен је парастос.

Обележавање Дана уласка српске војске у Бањалуку 1918. године организовано је у духу саосећања са породицама двојице припадника Оружаних снага БиХ који су убијени у терористичком акту у Сарајеву. 

Једна реч – слобода. 21. новембар 1918. - датум који је за Српску Крајину био историјска прекретница. После пет векова туђинске власти, на њену територију крочила је српска чизма. Овај датум, два пута, био је од великог значаја за највећи град у Српској, када је ослобођен 1918. и 1995. када је потписан Дејтонски мировни споразум.

"У Дејтону је призната српска држава - Република Српска која су створила српска гробља и српске кости од Крфа до Јасеновца", рекао је председник Скупштине града Бањалука Будимир Балабан.

Оних који су живот положили у Првом свјетском рату, окупљени у храму Христа Спаситеља, присетили су се у молитви.

"До 2018. године требало би да у Бањалуци буде изграђено спомен обележје нашим прецима, погинулим Солунцима.", навео је Небојша Куштриновић из Удружења потомака и поштовалаца српских добровољаца 1912 - 1918. године.

Упућена је заједничка порука - Српска и Србија још једном су манифестовале заједништво обележавајући датум који је значио крај ропства и понижавања српског народа на овим просторима.

Париз у подне и „Марсељеза”. Буђење је врло болно и непријатно. Герника је у априлу 1937. била прави шок за све, први пут се становништво нашло на мети авиона, који су летели тако високо да су једва могли да се виде. До тада, у рату се једна војска борила против друге. Убијања је, наравно, било, али поштовало се основно правило да се цивили заштите. Ову војничку част заменила је бесрамност света у коме ће само војник бити заштићен и у коме ће једино цивили бити истовремено таоци и жртве.

Београд је 1999. бомбардован да би се, наводно, заштитила људска права на Косову. Колико знам, војници нису гинули код Валмија да би заштитили људска права, већ да би заштитили националне границе. А свако ко је изгубио осећај за одбрану граница изгубио је разум.

Оног дана када се Европа, у име надсуверенитета, одрекла граница између држава које је чине и када је хуманост заменила политиком, кад је пристала да се први пут после 1945. бомбардује један европски град – Београд, она је потонула у неред и безумље. Јер, рат у Европи 1999, рат против Србије, водио се у име наднационалне Европе. Крвави апсурд, на који би једино Свифтова иронија и Волтеров хумор могли адекватно да одговоре.

И сада су, гле чуда, сви у Европи изненађени трагедијом у Паризу. Канцеларка Меркел у црнини даје изјаву о солидарности, Обама изјављује да су сви солидарни у тузи са Француском. И треба да буду. Но, да ли је било солидарности са Русијом око Беслана, око позоришта у Москви или сада, око рушења цивилног авиона са туристима на Синају? Је ли неко од Европљана изашао у црнини да изрази жалост за погинулим руским туристима? Је ли нека зграда осветљена у бојама руске заставе? Није тога било, или барем не онолико колико сада сви жале са Француском. Не бих да мерим количину међународне туге, шкакљив је то посао, али сам очаран том атмосфером хипербезбедности која већ дуго влада на Западу. Нешто као култ вечно младог тела које не сме да остари, инфантилни сан о бесмртности или свемоћи, све испод лажног сјаја неподношљивог чистунства.

Пре озбиљнијих мразева жури се са препокривањем апсида Цркве Преображења Господњег у Панчеву бакарним лимом, чиме ће овај храм, који носи епитет споменика културе од изузетног значаја, бити заштићен од зиме и спреман да са пролећа дочека радове на фасади. Највећи посао под његовим сводовима је завршен: један од најлепших иконостаса у нас, ремек-дело великог Уроша Предића, после година рестаурације потпуно је обновљен.

– У ствари, довршен је посао прекинут 2013. године због недостатка средстава. Тада је очишћена јужна половина иконостаса, конзервиране и рестауриране све иконе, а сада је рађена његова северна половина. Оштећени делови дубореза су надограђени у оригиналном изгледу, са позлатом и бојеним деловима, дорађени су дуборези оба трона и две целиваонице. Средства је издвојило ресорно министарство, надзор је радио републички Завод за заштиту споменика културе, а ми смо дали логистичку подршку – каже за „Политику” Миодраг Младеновић, директор Завода за заштиту споменика културе Панчево.

Иконостас, драгуљ богомоље, осликао је Предић у периоду од 1905. до 1911. године у свом познатом, реалистичком стилу, али и потврдио да је народски сликар, јер је међу Горњанима, становницима панчевачке Горње вароши у којој се црква налази, проналазио моделе за ликове светитеља. А и црквена каса се тако добро пунила. Зидно фигурално сликарство урадио је Стеван Алексић. На централном месту, у куполи, са висине доминира Христос Пантократор, а између прозора су дванаест апостола. Нацрт за богату орнаментику, која прекрива сваки милиметар зидова, дао је архитекта Милорад Рувидић.

Почиње сезона слава, а то је време када окупљамо своје најмилије и са њима славимо заштитника своје куће.

Иако је у хришћанском духу да се слава обележи скромно, последњих деценија сведоци смо правих гозби које се праве у част овог породичног празника, а неретко се дешава да домаћини од тога направе прави спектакл, па често позову и трубаче како би обележили тај дан.

Ту су и незаобилазни поклони које гости доносе домаћинима, а који су из године у годину све луксузнији, а понекад и прилично чудни. Тако се догађају ситуације да жене из слављеничке куће добијају веш, козметику, есцајг или сличну ствар, а и на децу се не заборавља па су ту луксузне играчке и сличне ствари. Решили смо да због тога питамо свештено лице који су то прикладни и богоугодни поклони за славу.

"Прво треба појаснити да слава означава сећање на покојне. Такође, слава служи и духовном смирењу, и мирењу са ближњима. То је доба када, уколико и има неких размирица међу ближњима, све треба изгладити и за трпезу сести са духовним миром и без гневних осећања према најмилијима. Укратко, слава је састанак љубави", објашњава Лазар Војводић, отац параклиса Светог Стефана при КБЦ Бежанијска коса.

"Поред тога, према речима оца Лазара, људи, иако говоре да поштују своју славу, заборављају на најбитнију ствар у вези са њом. На дан славе, најбитније је отићи у цркву, причестити се и исповедити, како бисте у почетак године ушли духовно чисти", напомиње отац Лазар.

Већина људи, међутим, то занемари и сву пажњу усмери ка прослави, где се труде да гостима приуште што разноврснију и богатију гозбу. Ипак, ништа од тога није потребно.

Прича се завртела пре неколико недеља када су у јавност процурела истраживања из седамдесетих година прошлог века из којих произлази да су у Ексон мобајлу прикупљали податке о климатским променама које нису разоткрили јавности или својим акционарима.

Проблем за Ексон мобајл представља чињеница да су током протеклих деценија и те како били свесни ризика везаних за климатске промене из интерних истраживања - па су податке користили при формирању пословне стратегије, као нпр. евентуално вађење нафте и гаса у подручју Арктика.

Међутим, истовремено су током деведесетих година и током прве половине новог миленијума финансирали групе које су негирале постојање ризика у вези са климатским променама. Ексону су та истраживања одговарала јер су их подржавала у настојању да САД не потпише протокол из Кyота о ограничењу емисија штетних гасова. Протокол је потписан 1997. године, на снагу је ступио 2006. године, а САД га још увек није ратификовао.

Финансирање научника и студија које поричу постојање глобалног загревања и климатских промена уопштено, Ексон и друге нафтне компаније у смањеном облику раде и данас. На пример, у фебруару ове године финансирали су истраживање Wei-Hock Soonн са института Смитхсониан који иде контра доктрине о великој опасности коју носе климатске промене. Ипак, током деценије Ексон је објављивао многа истраживања која су се углавном поклапала са закључцима "мејнстрима" климатских науке.

Кључно питање ћ́е у целој истрази да буде, да ли је Ексон мобајл поделио сазнања о ризицима повезаних са климатским променама чим су до њих дошли. Ако су за ризике знали још седамдесетих, а јавно их у потпуности признали тек у последњој деценији, њихови инвеститори сигурно нећ́е бити срећни.

Ко ће профитирати у покушају врха Српске православне цркве да помири лидере Срба са леве стране Дрине и ко стоји иза овог сусрета

Било је и биће у политичком животу Србије да државни врх седне са патријархом и владикама СПЦ како би се разменила мишљења о горућим проблемима државе и нације, али није било да Свети архијерејски сабор СПЦ - са патријархом на челу - заседа у жељи да помири, памети приведе српске политичаре. Ето, догодило се и то. Место окупљања: Бијељина. Циљ: да се помире Милорад Додик са једне и сви остали њему опозициони српски лидери РС са друге стране. 

Судећи по ономе што је могло да се чује у заједничком обраћању после састанка, до помирења је дошло, тачније српске политичке поглавице са леве стране Дрине решаваће убудуће, ово су обећали патријарху, своје спорове једино и само иза затворених врата. Нисам сигуран. Претпоставимо да лидер СДС-а, Младен Босић, на пример, негде у Прњавору или Вишеграду каже (па макар и у кафани) да је Миле Додик лопов, ко ће овога (Додика) зауставити да се још исте вечери не обруши на Босића, репертоаром на какав смо код Додика одавно навикли. Нема тог владике који ће да га обузда.

Иначе, кад већ спомињем владике, један од њих, Хризостом, био је иницијатор окупљања у Бијељини. Хризостом је, ово ће вас вероватно изненадити, велики пријатељ са Валентином Инцком и Милорадом Додиком, често су обојица код њега у гостима, а Хризостом добро стоји и ван оквира Епархије зворничко-тузланске, све горе до Сарајева. Као такав, интересантан је многима. Зато прве, врло стидљиве оцене да је сусрет у Бијељини једино добро донео Додику. Наиме, Додик је велика и - кажу његови опоненти - лака мета коју, буде ли поштовања договора пред патријархом, од пре два дана Босић, Иванић, Чавић и остали, неће нишанити. Ни ту човек не треба да буде сигуран.

Једино правило којег би требало да се придржавате је да не претерујете, јер сврха славе није разметање материјалним богатством, већ скромно обележевање дана породичног светитеља

Сезона слава је почела, а са њом и размишљање шта поклонити домаћинима. Тешко је бити креативан, поготово ако у једном дану имате неколико слава. Једино правило којег би требало да се придржавате је да не претерујете, јер сврха славе није разметање материјалним богатством, већ скромно обележевање дана породичног светитеља. Зато ће прави домаћин највише да цени вашу пажњу и долазак, а поклони су у овој прилици најмање битни.

Пригодно је да домаћину дарујете вино, домаћици цвеће, деци чоколаду. Уобичајени су и поклони за кућу, као чаше, шоље, послужавник, чинија, столњак. Мало ко носи књиге, али оне су одличан избор за славу, нарочито православне теме, житије светитеља који се слави, а постоје и верске књиге прилагођене деци. 

Уколико сте креативни, можете и да направити нешто, као украсне кутије од дрвета на коју можете да изрезбарите презиме домаћина, колаж са фотографијама чланова породице или декоративни свећњак за славску свећу. 

Ж. П. В. Новости