Прича се завртела пре неколико недеља када су у јавност процурела истраживања из седамдесетих година прошлог века из којих произлази да су у Ексон мобајлу прикупљали податке о климатским променама које нису разоткрили јавности или својим акционарима.

Проблем за Ексон мобајл представља чињеница да су током протеклих деценија и те како били свесни ризика везаних за климатске промене из интерних истраживања - па су податке користили при формирању пословне стратегије, као нпр. евентуално вађење нафте и гаса у подручју Арктика.

Међутим, истовремено су током деведесетих година и током прве половине новог миленијума финансирали групе које су негирале постојање ризика у вези са климатским променама. Ексону су та истраживања одговарала јер су их подржавала у настојању да САД не потпише протокол из Кyота о ограничењу емисија штетних гасова. Протокол је потписан 1997. године, на снагу је ступио 2006. године, а САД га још увек није ратификовао.

Финансирање научника и студија које поричу постојање глобалног загревања и климатских промена уопштено, Ексон и друге нафтне компаније у смањеном облику раде и данас. На пример, у фебруару ове године финансирали су истраживање Wei-Hock Soonн са института Смитхсониан који иде контра доктрине о великој опасности коју носе климатске промене. Ипак, током деценије Ексон је објављивао многа истраживања која су се углавном поклапала са закључцима "мејнстрима" климатских науке.

Кључно питање ћ́е у целој истрази да буде, да ли је Ексон мобајл поделио сазнања о ризицима повезаних са климатским променама чим су до њих дошли. Ако су за ризике знали још седамдесетих, а јавно их у потпуности признали тек у последњој деценији, њихови инвеститори сигурно нећ́е бити срећни.