Трагови векова и пропадања забрињавајуће су видљиви последњих година и на фасади, а највише на импозантном и изузетно интересантном, данас закоровљеном звонику, високом преко 46 метара, са којег отпадају делови.

– Звоник је јединствена неоренесанса структура у овом архитектонском склопу, реперна тачка и заштитни знак Панчева. Цркве, описане куполом, обично га немају, но архитекта Светозар Ивачковић успео је да направи необичан храм, који има куполу са лантерном и звоник повезан са црквом такође јединственим решењем – пасарелом. Звоник је с временом постао опасан по вернике и зато планирамо његову ревитализацију за коју имамо готов пројекат, а Градска управа Панчева је показала вољу да финансијски помогне. Такође, успоставили смо контакте са „Жолнаи керамиком” из Печуја, у којој су потврдили да су византијски украси на цркви рађени од тамошњих материјала, па ћемо ићи тежим, али правим путем, па  ће оштећени елементи ће бити урађени од оригиналних материјала – наглашава Младеновић.

Преображенска црква у Панчеву подигнута је од 1874. до 1878. године, тридесетак година након револуција у Аустрији и тежњи за уједињавањем Срба са обе стране Саве и Дунава. Путописац Евлија Челебија, описујући Панчево у 17. веку помиње, да су на месту данашње цркве, још у 15. веку, Срби подигли цркву дашчару.

Београдски архитекта Светозар Ивачковић, школован у Бечу, градећи Преображенски храм занемарио је доминацију барока и класицизма, доминантну у црквеном градитељству оног времена, и окренуо се српској средњовековној архитектури, стварајући (са другим српским градитељима) нови, српско-византијски стил. Тако је ова панчевачка црква прва тог типа у Војводини, те је служила као пример за низ касније изграђених православних црквених објеката.

Олга Јанковић, Политика