Прилози

Српској православној цркви у државама бивше Југославије враћено је само зрно од вишемилионске имовине, која јој је одузета после Другог светског рата, пишу данашње "Вечерње новости".

На списку добара које потражују епархије СПЦ је више десетина резиденцијалних и стамбених објеката, земљишта на највреднијим локацијама, као и стотине хектара шума и њива, а процес обештећења одвија се споро и углавном на штету СПЦ.

У Патријаршији је овом листу речено да су бивше југословенске републике углавном "слепе и глуве" за молбе и захтеве СПЦ, иако је реституција одузете имовине једна од тековина ЕУ.

То је довело до тога да се велики део добара окрњи, оштети или заврши у приватним рукама, док на црквеном земљишту последњих година ничу државни објекти, спортске хале, стамбени блокови и путеви.

У Хрватској су, после пуно бирократских мука, враћена добра углавном мање вредности. СПЦ у тој земљи има тапије на 700 хектара земље, највише у Епархији осјечкопољској и барањској, 2.300 хектара шума у епархијама горњо-карловачкој и славонској, 17 згрда, 27 парохијских домова и црквишта и друго. У самом центру Загреба СПЦ потражује четири стамбено-пословне зграде са око 40 станова.

Најмање проблема са реституцијом било је у Словенији где су СПЦ одузете свега две парцеле у Цељу и Марибору, од чега јој је враћена само једна.

Враћање одузете имовине ништа боље се не одвија ни у БиХ у којој не постоји Закон о реституцији, па скоро да не постоји шанса да СПЦ поново газдује својим добрима.

- Највећи нам је проблем што већ годинама не можемо да вратимо власништво над зградом Богословије у Сарајеву - рекао је листу ђакон Митар Танасић из Сарајева.

СПЦ у БиХ потражује и око 60 станова који су у међувремену откупљени и чији корисници данас имају својину над њима.

Португалац Жозе Кутиљеро на суђењу ратку Младићу изјавио да су уочи рата у Босни међународну заједницу лагали сви, „али Срби најмање”

Да Алија Изетбеговић није накнадно повукао свој потпис на мировни документ који су у марту 1992. потписале све три завађене стране, рата у Босни и Херцеговини можда не би ни било. Била би избегнута трагедија и разарања и небројени животи били би сачувани. На суђењу Ратку Младићу у Хагу, бивши европски мировни посредник у БиХ, Португалац Жозе Кутиљеро поново је ове недеље подсетио на предратно пролеће 1992. године када је лидер босанских муслимана Алија Изетбеговић прво прихватио, а затим под утицајем Ворена Зимермана, тада америчког амбасадора у Југославији, повукао свој потпис испод принципа преуређења БиХ како су били предложени планом лорда Карингтона.

По једином мировном плану за БиХ, о коме је са све три стране у име Европске заједнице и лорда Карингтона преговарао португалски дипломата Жозе Кутиљеро, Босна и Херцеговина требало је да постане децентрализована, конфедерална држава и подељена на кантоне по националној основи. Ти кантони би се формирали на принципу већинске етничке припадности у општинама, а Босна и Херцеговина би личила на леопардову шару. Принципи унутрашње поделе Босне и Херцеговине на три етничке заједнице договорени су на конференцији о БиХ у Лисабону 23. фебруара 1992, а непун месец после тога (18. марта) Кутиљеров план су потписали  Радован Караџић, Алија Изетбеговић и Мате Бобан.    

Изетбеговић се неколико дана касније, после разговара са Вореном Зимерманом, предомислио и одбацио план. По тој прелиминарној карти, босанским муслиманима, њиховој конститутивној јединици, припало би 50 општина или 44 одсто територије, Србима је требало да припадне 37 општина и 44 одсто територије (исто колико и босанским муслиманима), а Хрвати су добијали 20 општина које су се простирале на 12 одсто територије. Српски део Босне не би чинио територијалну, повезану целину, то јест, српске општине унутар кантона не би биле територијално повезане.

Познати југословенски рок музичар Бранимир Штулић поднео је жалбу Уставном суду Србије због повреде права на правично суђење и суђење у разумном року, у поступку за заштиту ауторских права, јавила  је данас телевизија Н1. Основне примедбе односе се на то да је суд утврдио да Штулић није држављанин Србије, као и да је тужба одбачена три године после подношења тужбе, а после свега неколико рочишта. То је за Н1 изјавио Штулићев правни заступник, адвокат Стеван Јанковић, додајући да су прекршени и Устав Србије и члан 6. Европске конвенције о људским правима и основним слободама.

Сам Штулић је раније изјавио да никада није желео држављанство било које бивше југословенске републике, па га зато ни од једне никада није ни тражио. Он је у жалби навео да му суд није допустио да да исказ у поступку који је покренуо због заштите својих ауторских права.

Наиме, Штулић нема путна документа, па није могао да дође на суђење из Холандије у којој живи неколико деценија. Он је предлагао да свој исказ да путем видео линка, у складу са Законом о кривичном поступку, али му је суд такву могућност ускратио, каже Јанковић.

У жалби је наведено и да суд није поштовао чињеницу да су ауторска права заштићена Бернском и Париском конвенцијом у којима пише да ће аутори „у свакој земљи у којој дође до повреде ауторских права бити изједначени са ауторима држављанима те земље”. 
„Србија је сукцесор СФРЈ, а Југославија је потписница обе конвенције,” навео је Јанковић и додао да је игнорисањем тих конвенција, суд прекршио и њих, али и Закон о решавању сукоба закона са иностраним елементом. Сама тужба поднесена је 27. септембра 2012. године, а поступак је окончан 7. октобра 2015. године, подсећа Јанковић и каже да је тужба повучена јер Бранимир Штулић није желео да уплати кауцију, коју плаћају страни држављани.

Јелена Ђоковић, супруга најбољег тенисера света Новака Ђоковића, на свом Инстаграм профилу објавила је изузетно емотивну поруку. Она се на дирљив начин осврнула на избегличку кризу у свету.

"Да ли сте знали да тренутно има готово 60 милиона избеглица у Свету. Дакле, на сваке 122 особе једна је избеглица која тражи азил. Надам се да многи разумеју и да су свесни медијске и политичке манипулације има свуда. Уверавају нас да је бомбардовање Сирије, или неке друге државе једино исправно решење. Као неко ко је бомбардовање осетио на својој кожи, могу вам кажем да бомбе не падају увек тамо где кажу да ће да паднуи. Не убијају само "лоше људе". О, не. Болнице, школе, вртићи, домови, куће зграде... су "само" колатерална штета. Наравно, многи ће због тога побећи из својих домова. Немојте да их кривите, само траже сигурност.

Да ли сте знали да је америчка војска бомбардовала у Авганистану болницу "Лекари без граница!? Убијено је више од 25 људи (троје деце). Наредни дан у "Тајмсу" сам читала да су рекли да је у питању "људска грешка" и да су пилоти суспендовани. Ми људи у последње време правимо много грешака... Бомбардовање је увек погрешан избор. Осим што праве огромну штету и убијају људе, бомбе наносе дуготрајну штету због радијације... Људи који нису директно изгубили живот у бомбашким нападима добијају рак и друге тешке болести и умиру, генерације и генерације се боре са последицама бомбардовања...

Не окрећи главу зато што је тако лакше. Морамо да промовишемо праве вредности. Немојте осуђивати, завидети, мрзети. Делите љубав. Почните од себе: будите особа која је овом свету потребна. Желим вам свима мир и љубав", написала је Јелена.

Њену емотивну поруку поделио је на свом профилу и српски тенисер Новак Ђоковић.

Курир

Одлука Уставног суда БиХ да прогласи неуставним Дан Републике Српске - 9. јануара, осудила је Српска православна црква и патријарх Иринеј који је истакао да не разуме да се један историјски датум, кад је створена Република Српска, поставља као питање и жеља да се тај датум измени и замени.

Патријарх је, у изјави ТВ РС истакао и важност српског jединства, када је реч о политичком деловању у Босни и Херцеговини. Српска православна црква и патријарх Иринеј не крију разочарење одлуком Уставног суда БиХ и захтевом Бакира Изетбеговића, посебно што она долази у тренуцима кад црква чини све да успостави ближе односе са исламском заједницом.

"Не могу да схватим да се један историјски датум, кад је створена Република Српска, поставља као питање и некаква жеља да се тај датум измени и замени. То је догађај који се десио тог дана и ту престаје свака дискусија, а најмање нека законска одлука. Тај догађај се десио 9. јануара када црква слави Св. архиђакона и великомученика Стефана и да није било Св. Стефана, могао је да буде неко други. Тражити змену због тога је мало неразумљиво", истакао је патријарх.

Патријарх се осврнуо и на недавни састанак у Бијељини, на ком је имао конструктиван дијалог са највишим званичницима политичким представницима Републике Српске.

"Ми смо искрено разговарали о свим дешавањима у Републици Српској и Републици Србији и надам се да је тај разговор био од користи. Ја сам том приликом рекао да су три личности: Додик, Иванић и Босић, личности које је народ изабрао, које народ гледа и народ очекује да они буду прави представници тог народа, и да се баве и решавају проблеме, ако проблеми искрсну", нагласио је патријарх Иринеј. Он је рекао да је разговор прошао баш онако како то приличи онима који представљају народ и онима који представљају цркву, и да такав састанак треба да буде једна врста усмерења и за будуће дане.

ФоНет

Срби су деценијама тренирани да климају главама и кад другачије мисле

Нико се није тако бескопромисно, духовито и смело разрачунавао са српским медиокритетством, идолопоклонством и полтронизмом као Бранислав Нушић - у готово свим својим комедијама а поготову у „Госпођи министарки“, „Сумњивом лицу“и „Народном посланику“.

На себи својствен начин, био је хроничар наших нарави и бритка савест времена које су обележавали шестојануарска диктатура, сторнирање парламантарне демократије и крхка заједница јужнословенске браће под окриљем лабаве монархије. Какав морални интегритет, колику одважност и смелост је имао чувени комедиограф! У односу на њега – шта смо ми данас? Смемо ли да зуцнемо? Имамо ли храбрости да бекнемо?

Због чега су, као под команду, у двадесет првом веку представници културне и друштвене елите замукли? А у последње две – три године поготово... Одакле толики страх? Јесмо ли стварно толико склони сервилности?

Корени српског полотронизма пуштени су одавно. После апострофираног Нушићевог доба – запљуснула нас је ера комунизма или, боље речено, тоталиризма у којем полтрони доживљавају процват. Да би ефикасније држали масе под јармом једноумља, у миксу са перманентним страхом, вербалним деликтом и репресијом над другачијим мишљењем – комунисти су поспешивали култ полтронизма.

Разлог је био једноставан. Захваљујући њему – лакше и успешније су владали.
У полувековном периоду Брозове владавине развијана је доктрина полтронизма у спрези са паралелном едукацијом на десетина хиљада „војника партије“ по моделу Коминтерне - да денунцирају, шпијунирају, да сарађују са Удбом, да буду очи и уши комунистичког режима. 

„Пошта Србије” још једно издање посветила успеху наших спортиста на светским и европским првенствима

Марке у част освајања златних медаља наших ватерполиста на Светском првенству и одличја истог сјаја кошаркашица Србије на Европском првенству пуштене су у оптицај крајем новембра.

Имају исту номиналну вредност – 23 динара, и тираж им је по 25.000 комада. На шалтерима пошта могу да се нађу у табацима од по осам комада са вињетом у средини. Марке су штампане у Заводу за израду новчаница у Београду, а за графичку обраду био је задужен Јакша Влаховић, креатор марака „Поште Србије”.

На марки у част злата медаље ватерполиста приказан је победнички тим из Казања, са националном заставом, освојеним трофејом и одличијима у позадини. Пригодан коверат приказује детаљ из финалне утакмице, као и медаље, а на жигу првога дана, који носи датум 24. новембар 2015. и поштански број 11101, приказан је стилизован трофеј.

Марка посвећена златној медаљи кошаркашица такође приказује победнички тим након освајања медаље, заједно са члановима стручног штаба и освојеним пехаром, са заставом Србије у позадини. Пригодан коверат приказује детаљ са величанственог дочека кошаркашица у Београду, освојени пехар и кошаркашку лопту. Жиг првога дана носи датум 27. новембар, поштански број 11101 и графички приказ освојеног пехара.

Спорт је честа и радо скупљана тема међу филателистима и увек изазива велико интересовање. Издања са темом спорта углавном се објављују поводом значајних догађаја – олимпијских игара, европских и светских шампионата, престижних турнира. Међутим, није неуобичајено да поштанске управе света и врхунске резултате својих спортиста, значајне спортске успехе и освајање медаља на важним такмичења обележе објављивањем пригодне поштанске марке и на тај начин одају почаст својим успешним и заслужним спортистима.

Неслога Срба у Хрватској око тога коју политичку опцију, ХДЗ или СД, ће подржати за формирање будуће владе могла би довести до преокрета на хрватској политичкој сцени. 

Дан после неуспешних консултација о избору мандатара код председнице Колинде Грабар Китаровић, портал загребачког Јутарњег листа је објавио да у коалицији окупљеној око Хрватске демократске заједнице Томислава Карамарка тврде да се данас "догодио кључни преокрет", али засад нико не жели да открије са колико мандата та странка располаже.

Дан пошто су код председнице Колинде Грабар Китаровић одржане консултације са свим шефовима парламентарних странака у ХДЗ влада оптимизам, али и завет ћутања о каквом се кључном преокрету ради.

Позивајући се на неименованог саговорника из те коалиције, загребачки Јутарњи лист пише да су пропали планови лидера СДП-а и актуелног премијера Зорана Милановића да на своју страну задобије заступнике мањина.

"Вероватно је данас Милановић доживио шок кад је непосредно пре доласка код председнице чуо да СДС С-ов заступник Мирко Рашковић, за разлику од потпредседника те странке Милорада Пуповца, не жели да да подршку левој коалицији. А никако му не иде на руку ни ти то што су неки председници признали да се на њих врши притисак да се приклоне СДП-овој коалицији. Председница је и јавно рекла да су се неки пожалили на притиске. Милановића би то могло скупо коштати, јер је управо он тај који врши притисак", тврди извор листа.

Из ХДЗ-ове коалиције тврде да нису вршили притисак на заступицу албанске мањине која се јуче изјаснила да не жели да подржи Милановића за мандатара. Тврде, како се наводи, да немају везе ни с тиме што се један СДС С-овац одметнуо од одлуке странке да подрже Милановића.

Гласније него ранијих година, овог 25. новембра чуло се да би тај датум ваљало обележавати као национални празник, дан када су 1918. године Срби, Буњевци и други словенски народи одлучили да се тадашње аустроугарске области Бачка, Банат и Барања присаједине Краљевини Србији. Ту одлуку је у Новом Саду донела Велика народна скупштина, а исто је за Срем, дан раније, учинила румска скупштина народа, па се о 25. новембру говори и као дану присаједињења Војводине матици Србији.

Честитавши грађанима Војводине тај датум, СНС је саопштио да ће у наредном сазиву Скупштине АПВ покренути иницијативу за обележавање „дана Војводине” у знак сећања и поштовања на вишевековну политичку традицију борбе за присаједињење, слободу и равноправност.

ДСС и Двери траже да се тај датум прогласи државним празником, јер има „огроман значај за целу Србију и српски народ”. Он „не треба само да се слави у Војводини, већ и у Нишу, Пожаревцу, Чачку, Пријепољу, Косовској Митровици и свим градовима у Србији”, саопштили су јуче.

СРС подржава иницијативу. „Уколико до ње не дође у најближем наредном периоду, иницираће је СРС”, каже Ђурађ Јакшић, који је јуче са радикалима на Тргу слободе, испред некадашњег хотела „Гранд” где се одржала Велика народна скупштина, положио венац на спомен-плочу.

Венац је у одвојеној церемонији која је окупила велики број грађана на тргу положио и новосадски градоначелник Милош Вучевић (СНС). Он сматра да се 25. новембар не обележава на одговарајући начин, али да је то питање „пре свега за покрајинску администрацију”.

ЛСВ упозорава, баш на 25. новембар...

Уставни суд БиХ данас је прогласио неуставним Дан Републике Српске, који се обележава 9. јануара, када је православни поразник Свети Стефан. Судија Уставног суда БиХ Суада Паравлић изјавила је новинарима да је Уставни суд прихватио апелацију бошњачког члана Председништва БиХ Бакира Изетбеговића и прогласио неуставним одређене одредбе Закона о празницима Републике Српске.

„Уставни суд БиХ није оспорио право Републике Српске да слави Дан Републике, али то не може да буде 9. јануар. Разлог зашто не може да буде 9. јануар је управо онај разлог због кога је тај датум и одређен као Дан Републике, јер је суд оценио да тај датум није прихватљив за све грађане Републике Српске, односно да га сви грађани не доживљавају као Дан Републике”, навела је Палаврићева.

Оваква одлука донета је прегласавањем.

За одлуку су гласале три судије странци и двоје бошњачких судија, док је троје судија, двоје Срба и један Хрват, били против одлуке. Други судија Хрват због болести није био на гласању.

Према одлуци Суда БиХ, Народна скупштина РС треба да у року од шест месеци усагласи спорни члан Закона о празницима РС са Уставом БиХ.

Уставни суд БиХ је нагласио да се овом одлуком ни на који начин не доводи у питање право грађана БиХ православне вероисповести, као ни слично право грађана било које друге верске заједнице у Босни и Херцеговини, да слободно на традиционалан, односно други пригодан начин обележавају своје празике, укључујући и славу Светог Стефана.

Према мишљењу Уставнога суда, такве слободе и права, а посебно њихово слободно манифестовање, само потврђују мултиконфесионални и мултикултурални карактер Босне и Херцеговине као државе и друштва.