Прилози

Мрзео је свој посао, обожавао своју жену, све што је имао и зарадио поклонио би, није излазио из кафане, а његове форе су вечне. Ни књига од 1000 страница не би успела да дочара лик и дело легендарног глумца Павла Вуисића

Студирао је права, али уместо адвоката постао је највећи глумац домаће кинематографије, за кога је чак и легендарни Орсон Велс тврдио да је талентованији од њега.

А мрзио је глуму, иако су га молили да се опроба на холивудском платну. Није подносио ни неке колеге, конкретно, Чкаљу, јер су за његов систем вредности били превртљиви. Био је тежак за сарадњу, није избијао из кафане и са Аде, а све што би зарадио – а зарађивао је много, поклонио је.

Међутим, његов тестамент (написан 6 година пре него што ће да умре) је као да је рола из његових улога и карактера, истовремено тужан и урнебесно смешан.

Тестамент Павла Вуисића, рођеног од мајке Радмиле и оца Миша, који дана првог новембра 1982. године, при чистој свести и здравога ума саставља ову поруку.

Мирјани, жени ми, све што имам за случај да одапнем, остављам, с тим да разумно распрода или отуђи имовину моју, односно своју, а ако не буде у стању да имовином располаже, да то само суд може урадити. 

Мирјана, ако после мене остане, има да ме сахрани са свим адетима и честима цркве православне, са шест попова да се пред мојим телом виде и чују. Сахранити ме има у гробницу нашу, говор посмртни или слично да се чуо није. Ових шест попова, које за инат хоћу, да се оно што се око гроба ради, раде и ћуте. Нека у себи певају. Пошто мислим мрети, што бих и онако све ово писао, још да вас замолим да ми нико никакав говора, нити једне речи не проговори, јер ћу се у гробу преврнути и не само преврнути, већ и устати из гроба да га ноћу морим и да му, њему и свима, колико их је на свету, је*ем матер.

Павле Вуисић, 1. новембра 1982. године

Тестамент преузет из из биографије Павла Вуисића „После фајронта”, аутора Александра Ђуричића

Догађај је планиран за среду, 4. новембар у Београду - Први канадско-српски бизнис форум наставак је активности на приближавању привреде две земље и реализацији великих потенцијала за сарадњу.

Домаћин скупа, који ће, како наглашавају организатори, бити посвећен градњи трговинских и инвестиционих веза између Канаде и Србије, је Привредна комора Србије. У организацији бизнис форума учествује и Амбасада Канаде у Београду.

На форуму ће бити анализирано стање економских веза између две земље, биће речи о начинима за унапређење постојећих пословних прилика, као и о могућностима развоја будућих потенцијала за већу билатералну економску сарадњу, саопштило је канадско–српско пословно удружење CANSEE.

Форум, који ће бити одржан под насловом „Разменом знања и искуства ка већој економској сарадњи“, послужиће као платформа за успостављање нових и јачање постојећих контаката између свих заинтересованих страна и представника пословних заједница, влада и владиних агенција, привредних комора, финансијских институција, експерата и невладиних организација, а све у циљу идентификовања најважнијих области за сарадњу, како би Канада и Србија могле да остваре још јаче економско партнерство, наведено је у саопштењу.

Форум ће свечано отворити Жељко Сертић, министар економије у Влади Републике Србије, затим ће се скупу обратити Марко Чадеж, председник Привредне коморе Србије, Њ.Е. Филип Пинингтон, амбасадор Канаде у Србији, Македонији и Црној Гори и Горан Обрадовић, председник ЦАНСЕЕ Канадско-српског пословног удружења.

На форуму ће излагати представници влада Канаде и Србије, владиних агенција задужених за промоцију инвестиција и економске сарадње, привредних комора, привредника, финансијских институција, стручњака и невладиног сектора.

Економски смак света је већ почео и инвеститори нису у стању да му се одупру, тврди Бил Бонер из "Бонер и партнерса" у ауторском тексту који је објавио "Бизнис инсајдер". Бонер као разлог за то наводи раст кредитирања и задуживања деценијама уназад у САД, позајмљивања и трошења новца који није зарађен, а које је уводило цели свијет у "лудачку трку" која је, оцјњује, при крају.

"После великог страха у августу, инвеститори су се вратили свом опуштеном лудилу. Закључили су да не треба ни о чему да брину. Можда су у праву. Никада се не зна, али наша процена је да је смак света већ почео... и они нису у стању да му се одупру", овако почиње ауторски Бонеров текст, чије је делове пренео "Блиц".

Бонер наводи да се од краја Другог светског рата, кредитирање ширило по САД и додаје да је то, на почетку, било здраво ширење. Младе породице из средње класе су узимале кредите под хипотеком и правиле рачуне на платним картицама, као што су "Дајнерс клаб" и "Американ експрес". Онда су, крајем 50-их година прошлог века, стигле прве кредитне картице. То је пратило повећање броја потрошачких кредита.

"До 70-их година све је било у реду пошто су и плате расле. Уз толико нових технологија које су се појављивале, људи су веровали да ће плате само наставити да расту. Дуг није био проблем - ни за нацију ни за домаћинства. Могли смо да га 'прерастемо", истиче Бонер. Према његовим речима, чудни, иако и даље не у потпуности схваћени, нови тренд започео је 70-их година - пошто је урачуната инфлација, приходи већине Американаца драстично су опали.

"Деценију за деценијом, тренд пада бруто домаћег производа био је низак. У највећем делу САД, БДП по главни становника достигао је врхунац 70-их или 80-их година", додаје Бонер. Он упозорава да је невероватно да просечни запослени Американац данас зарађује мање него што је зарађивао пре пола века - опет рачунајући промене у инфлацији потрошачких цена.

Последње две недеље амерички долар слаби у односу на готово све остале најтргованије валуте на свету. У односу на канадски, аустралијски и новозеландски долар изгубио је 4, 6 и 8% вредности. Слабљење у односу на европске валуте, евро, швајцарски франак и британску фунту, било је значајно мање и износило је приближно 1%.

Курс долара се одразио и на многа друга тржишта, као што што су тржишта енергената, акција и племенитих метала, на којима је дошло до наглог пораста цена.

Цена WTI нафте је од почетка месеца порасла 11% и сада се по први пут после јула налази на нивоу вишем од 50$ по барелу. Цена злата је у истом периоду порасла 4,5% а вредност најтргованијих америчких и европских индекса је порасла приближно 6%.

Разлози слабљења

Најважнији разлог наведених тржишних кретања је промена очекивања великог дела инвеститора на финансијским тржиштима о подизању каматних стопа у САД. Наиме, већина инвеститора и аналитичара је била уверена да ће ФЕД у септембру почети подизати каматне стопе, но због ниске стопе инфлације и успоравања глобалне економије централна банка се ипак није одлучила на такав потез.

Део инвеститора сада сматра да ће до подизања доћи тек у 2016. што значи да ће кредити још неко време бити изразито јефтини, што ће допринети потрошњи и инвестицијама. Таква ситуација је добра и за цене акција и остале имовине и управо због тога се последњих недеља велика количина новца улаже у акције племените метале, што им нагло диже цену.

У суботу сам на страницама Данаса написао да Србија има четири јахачице апокалипсе: Некомпетентност, корупцију, хипокризију и параноју. Увече, истог дана, сам гостовао у другом Дневнику РТС (јавног сервиса), замољен да анализирам Скупштину Српске напредне странке која је одржана у Сава центру истог дана.

На моје гостовање експресно је реаговала СНС саопштењем. Цитирам га у целости: "Српска напредна странка сматра да су оптужбе РТС-а и њиховог аналитичара Зорана Пановића да је председник Српске напредне странке и председник Владе Србије, Александар Вучић, режирао представу и политички напад на амбасадора Велике Британије у Београду, Дениса Кифа, скандалозне. Српска напредна странка указује јавности на чињеницу да Александар Вучић никада није, нити ће икада контролисати говоре својих пријатеља, сарадника и гостију, а режије и представе увек ћемо оставити РТС и разним Пановићима".

Господо напредњаци, јако сте тенденциозни и манипулативни. Заиста се, можда и наивно, дубоко надам да тон и стил саопштења нису Вучићеви већ да је неко претерао у ревносном извршењу наређења председника странке. Ваше саопштење је, а не оно што сам ја рекао на РТС, скандалозно. И од четири јахачице српске апокалипсе показује параноју највише. Хипокризију одмах после. О друге две јахачице не бих овим поводом.

Ви у мојим речима параноично тражите инсинуације. И на крају испаде да сам ја рекао да је "Вучић режирао представу и политички напад на амбасадора Велике Британије". То значи да сам ја рекао и мислио да су се Вучић и Кустурица унапред договорили, и да је обраћање Кустурице део некакве режије. Малтене као што ви, у вашим конструкцијама, мислите да смо се РТС и ја договорили. И стварно, ја нисам чуо да вас је РТС негде оптужио у том фамозном Дневнику. Било би претенциозно рећи да је само довођење мене у студио индикативно.

Председник Републике Српске (РС) Милорад Додик изјавио је да се не може наћи нико у РС ко се неће сложити са тезом да је неминовно да једног дана Република Српска и Србија на неки начин буду исто у државно правном и политичком смислу.

"Многи мисле на тај начин. А опет, историја и политике посљедњих 20 година учинили су то да није тако", рекао је Додик за агенцију Спутњик, и оценио да се "западњацима не свиђа што народ у РС и Србији живи као јединствен етнички

простор, малтене као јединствена држава, преноси агенција Срна.

Он је рекао да је Србија гарант Дејтонског споразума и да се показала као веома коректан и одан партнер РС, док с друге стране, РС "има унутрашњи капацитет да, користећи међународно право, брани своје право".

Наводећи да је према Србима у бившој Југославији учињена највећа неправда, од Словеније па до Косова, Додик је истакао да су једино Срби у БиХ имали капацитет да конституишу и артикулишу свој национални интерес, који све време оспоравају не само Бошњаци, него и они који су долазили и представљали се као пријатељи.

По његовим речима, ултиматуми са којима су Срби суочени, као што су нови услови ЕУ за Србију, представља типично понашање ароганције засноване на моћи која на овом простору жели подаништво, које мора бити мерено увиек новим подаништвом.

"Чињеница је да и у Србији и у Репулици Српској постоји везаност за православље, за Русију, што Запад посматра понекад са страхом, понекад са ароганцијом, сматрајући да Срби заслужују једино да перманентно буду кажњавани и да је то права мера према њима то", истакао је Додик.

На питање зашто се Србији испостављају стално нови захтеви када је риеч о Косову, Додик је рекао да Европска унија није више оно што је била некад и да покушава да одржи своју величину према Србима, а не може да реши ниједан свој унутрашњи проблем:

Само током предизборне кампање Србија постаје земља у којој може да се живи од сопственог рада. Шта су нам све обећавали, а шта ли ће тек да обећавају ако премијер не послуша председника

Заокупљен свакодневним проблемима нисам скоро ни приметио да је пре неколико дана, 10. октобра, Србија постала „нормална економска земља, у којој ће људи моћи да живе од сопственог рада“, баш као што је то две године раније, на завршној конвенцији СНС-а, уочи локалних избора у Врбасу обећао лидер напредњака, сада премијер Александар Вучић.  

Такву грешку сигурно нећу поновити када за две године седнем на воз у Београду и стигнем до Новог Сада већ за пола сата (да, за 30 минута, а не као сада 30 километара на сат), што је пре неколико дана обећала потпредседница Владе и министарка саобраћаја Зорана Михајловић. 

Само да вежем чвор, да случајно, кад кренем за Нови Сад, не заборавим да седнем у метро и тако избегнем саобраћајне гужве по Београду. Уосталом, метро би требало ових дана да буде готов, јер је Драган Ђилас ономад, 20. септембра 2013. обећао да би уз подршку Владе „за једно две године могли да реализујемо сан свих Београђана – да Београд добије метро“. 

Ни становници других градова немају разлога да се жале, јер је у августу 2014, као што је то две године раније и обећао тадашњи министар саобраћаја Милутин Мркоњић, комплетно завршен Коридор 10 кроз Србију. А кад Мрка нешто обећа, то буде готово бар три дана пре рока! 

Његов колега Велимир Илић не може да прежали што га је Мркоњић за прса претекао, јер ће до краја ове године бити завршен и ауто-пут од Београда до Пожеге. Ако сте заборавили, Илић је 2. децембра 2012. обећао да ће та деоница на Коридору 11 бити завршена за три године. А како и не би када су, по речима Илића, још онда радови „почели да се одвијају пуном паром на деоници Љиг-Прељина, а посебно између Горњег Милановца и Чачка“. И ту је, изгледа, била и највећа грешка. Од онолико паре изгледа да је и ауто-пут – испарио! А можда је он на свом месту, само га не видимо.

Митрополит црногорско-приморски Амфилохије недавно је био домаћин међународног научног скупа „Религија, политика, право”. Учесници из Србије, Русије, Италије и Аустрије имали су част да буду гости средњовековних манастира Подмаине и Режевићи, а затим и Митрополије на Цетињу. После литургије и пријема у Богословији, Амфилохије је испратио госте и увече дошао на протест Демократског фронта у Подгорици, где је грађанима рекао да се он не јеша у политику, већ да брине о души народа и о слободи.

Политика се, међутим, у Црној Гори и те како меша у цркву и веру.

Влада је припремила Нацрт закона о слободи вероисповијести, којим жели да подржави имовину свих верских објеката у Црној Гори саграђених до 1918. године. Митрополија црногорско-приморска написала је примедбе на тај нацрт, упозоривши да је реч о национализацији и конфискацији. О томе, али и о вези религије са политиком, правом и правдом, разговарали смо у манастиру Подмаине у Будви са митрополитом Амфилохијем.

Нацрт закона ни у једном члану не садржи појам „црква” и „свештеник”, већ их замењује називима „верска заједница” и „верски радник”. Шта власт хоће да постигне овим законом? 

Хришћанска црква већ 2000. година носи назив црква, а не верска заједница. Овај нацрт закона није формулисан на изворној политици, на бризи о истинском људском достојанству и слободи вере, него је дефинисан од стране људи који су оптерећени политиком и идеологијом, која није нова него је само наставак једне идеологије која је овде владала педесет година, и сада под другом капом наставља да влада, пише Политика.

Горан Сувара тврди да је тајно снимао Додиковог пријатеља бизнисмена Мила Радишића. Од СДС, наводно, добио 50.000 евра да би компромитовао председника РС

ТонскаА изјава Миле Радишића, објављена и на сајту СДС, где познати бизнисмен, за којим је расписана међународна потерница, прича о везама са актуелном влашћу у Републици Српској и председником Милорадом Додиком, изазвала је бурне реакције. Најпре је Радишић демантовао аутентичност аудио-материјала који су објавили поједини медији, а у којем је он, наводно, изнео низ оптужби на рачун министра финансија Републике Српске Зорана Тегелтије. 

- То што се појавило је чиста монтажа одређених кругова људи - рекао је он.

У међувремену се, међутим, јавности РС директно обратио Радишић са скривеног телефонског броја, потврдивши да га је неко снимао док је био у Новом Саду у једном ресторану и да зна ко га је снимио и да ће да му врати још жешћим ударцем. Снимак је, како је Радишић рекао, настао пре неких шест месеци.

На позив новинара да дође у Републику Српску и све то каже надлежним институцијама, Радишић је оштро и узнемирено реаговао, тврдећи да поседује "хрпу материјала" са којима ће у наредним данима изаћи у јавност, те ће након тога, како је нагласио, "горети небо и земља".

Уље на ватру око снимка додатно је зачинило још једно лице са потернице, Горан Сувара, који је дао изјаву за РТРС да је СДС наручила снимак и да су му за то платили 100.000 марака! Он је навео да је разговор снимљен пре шест-седам месеци, а да је део који је на свом сајту објавио СДС, премонтиран.

Сувара је рекао да је с њим о снимању Радишића прво преговарао Небојша Вукановић, саветник председника СДС Младена Босића, а потом и СДС начелник општине Источни Стари Град Бојо Гашановић.

Прво рочиште у процесу за рехабилитацију Милана Недића, председника српске Владе у време немачке окупације у Другом светском рату, заказано је за 7. децембар пред Вишим судом у Београду.

Захтев зе рехабилитацију у име потомака поднео је праунук Милана Недића - Александар Недић, који је најавио да ће у процесу учествовати бројни сведоци, међу којима има и јавних личности.

"То су људи које је Милан Недић својим одлукама спасао сигурне смрти стрељањем или депортацијом у логоре. Међу њима су неки истакнути комунисти, као и велики број припадника покрета Драже Михајловића", навео је Александар Недић. Он је истакао да ће се током процеса "показати да Недићева влада није имала везе са прогоном и уништавањем Јевреја у Србији и Београду", преноси "Политика".

"То ће даскине љагу са Милана Недића, али и са Србије и Београда. Наш правни тим припремио је 1.389 докумената који поткрепљују ово тврђење", нагласио је Александар Недић, који је генерални секретар Српског либералног савета /СЛС/.

Према његовим речима, Милан Недић је од истребљења спасио више од 350.000 Срба у злогласној НДХ и захваљујући њему нико из Србије није био мобилисан на источни фронт.

Недићев праунук додаје да његов прадеда није био оснивач Бањичког логора, већ је то била "Комесарска управа под Миланом Аћимовићем", као и да тадашња влада нема везе са оснивањем логора Сајмиште.

Милан Недић био је начелник Генералштаба Војске Краљевине Југославије, а од 1939. министар војске и морнарице. Због залагања за сврставање уз Адолфа Хитлера, услед неспремности Југославије за рат, смењен је 1940. године, а реактивиран годину дана касније.

Прихватио је место председника квислиншке владе, а у октобру 1944. бежи у Аустрију, да би га британске снаге испоручиле Београду 1946. године.