Прилози

Док се Канада спрема за 25% америчких царина на челик и алуминијум , амерички председник Доналд Трамп каже да разматра додатну тарифу на аутомобиле из Канаде, која би могла бити између 50 и 100 посто.

У интервјуу за Fox News у понедељак, Трамп је рекао да је Канада “украла” аутомобилску индустрију од Сједињених Држава.

“Ако погледате Канаду, Канада има веома велику аутомобилску индустрију. Украли су нам је. Украли су је, јер су наши људи спавали за воланом”, рекао је Трамп. Додао је: „Ако се не договоримо са Канадом, ставићемо велике царине на аутомобиле. Може бити 50 или 100 посто јер не желимо њихове аутомобиле. Желимо да правимо аутомобиле у Детроиту.”

Сектор производње аутомобила и његов ланац доставе у Канади и Сједињеним Државама дубоко су интегрисани од 1960-их.

Године 1965. бивши премијер Лестер Б. Пирсон и бивши амерички председник Лyндон Б. Џонсон потписали су Уговор о аутомобилским производима Канаде и Сједињених Држава, познатији као Ауто Пакт. Споразумом су укинуте царине на аутомобиле и аутомобилске делове између две земље. То је било на снази до 1994. године, када је ступио на снагу Северноамерички споразум о слободној трговини (NAFTA), који је проширио слободну трговину на све секторе, не само на производњу аутомобила. Године 2018. NAFTA је замењена споразумом Канада-Сједињене Америчке Државе-Мексико (CUSMА), о којем ће се поновно преговарати 2026. године.

Гласови из индустрије упозоравају да би царина на аутомобиле канадске производње могла да доведе до гашења целе северноамеричке ауто индустрије.

“Прошле седмице, када смо мислили да добијамо 25% тарифа на све, укључујући аутомобиле и делове, рекао сам да ако те тарифе крену, у року од недељу дана, индустрија бити затворена”, рекао је Флавио Волпе, председник удружења произвођача аутомобилских делова. Он је рекао да ће тарифа усмерена на аутомобилску индустрију имати исти утицај.

Канадски премијер Џастин Трудо је иза затворених врата, на састанку сa пословним лидерима, рекао да је Трампова претња преузимањем Канаде стварна. Разлог за то је канадско рудно богатство, рекао је канадски премијер.

Амерички председник Доналд Трамп више пута је рекао да жели да припоји Канаду и учини је 51. савезном државом САД, подсећа The New York Times. У петак је Трудо први пут на то реаговао. Јасно је дао до знања да Трампове изјаве не сматра шалом и верује да их Канада треба третирати као озбиљну претњу.

Трудо је на скупу пословних лидера у Торонту рекао да верује да Трампова администрација зна којим кључним минералима Канада располаже и да би то можда могао бити разлог зашто стално говори да ће је учинити 51. савезном државом, пренели су учесници састанка.

- Врло су свесни наших ресурса, оног што имамо, и јако желе да имају користи од тога - истакао је канадски премијер. Иако је Трудо то говорио на затвореном делу скупа, најмање две новинске куће, The Toronto Star и CBC, успеле су да га чују и сниме.

Анексија Канаде

Трамп већ недељама говори о анексији Канаде. После претњи да ће увести 25 посто царине на увоз из Канаде и Мексика, обе земље договориле су 30-дневно одлагање увођења царина у замену за строжу контролу границе јер Трамп увођење царина оправдава кријумчарењем дроге фентанил.

Канада располаже великим рудним богатством:

- Литијум

- Кобалт

- Никл су међу 31 минералом који се сматрају кључнима за производњу батерија за електричне аутомобиле, соларних плоча.

Чини се сумњивом тишина сa којом лидери Европске уније реагују на студентске протесте у Србији, и кукавички делује то што Унија у случају настојања младих Срба не брани вредности за које тврди да их брани у Украјини, оцењује Тони Барбер, уредник европске рубрике Фајненшел тајмса у ауторском тексту "Европски нелиберални чврсторукаш седи на вулкану јавног незадовољства".

Барбер истиче да су међу онима који подржавају протест српских студената српски тенисер Новак Ђоковић и америчка певачица Мадона.

Овај уредник указује на још један контраст - онај између политичких кретања у Европи и студентских протеста у Србији које назива једним од највећих те врсте у Европи после оних који су 1968. године кренули из Француске.

„Док је претња тврде деснице либералним демократијама често фокус пажње у Европи, млади српски демонстранти показују да су и чврсторукашки режими - презрени као корумпирани, некомпетентни и репресивни - такође рањиви“, пише Барбер и подсећа да се слични протести сада захуктавају у Словачкој, и да је на њиховом удару нелиберални премијер Роберт Фицо.

Студентски револт у Србији Барбер упоређује са антикорпуцијским немирима који су 2013. године запљуснули Бугарску.

Према његовим речима, демонстранти у Србији сада се суочавају са непријатним опцијама уколико желе да одрже замајац свог притиска на власт: судећи по анкетама имају подршку јавног мњења, али не желе да имају ништа са званичном политичком опозицијом коју сматрају укаљаном услед учешћа у трулом политичком систему.

Барбер указује и на свесну одлуку студената да немају предводника, што значи да „нема српског Леха Валенсе, који је осамдесетих година прошлог века водио пољски покрет Солидарност, и нема српског Вацлава Хавела, чешког дисидентског интелектуалца из тога доба“.

Ако ћете људе из својих редова хапсити због криминала, а онда их узимати као сараднике и сведоке у које се кунете… Ако ћете све прагове прећи зарад моћи и власти… Не пристајем

Ја тако, а ви како хоћете - тим системом ви владате. Не пристајем на то. Ако ћете у Србији ви доживотно делити карте, а ми играти како ви кажете - не пристајем на то. Ако ћете свакодневно распиривати ватру на свим фронтовима, а нас оптуживати за паљење - не пристајем на то. Ако ћете на наша питања - ко, како, зашто - глумити да нас не чујете - не пристајем на то. Ако ћете - кад на улицама тражимо те одговоре, слати демоне у црном да нас туку - не пристајем на то. Ако ћете хапсити мирне демонстранте, зато што бране Стари савски мост, хотел Југославија, Генералштаб, Сајам, Ратно острво, Хиподром… све што је било обележје овог града, не пристајем на то. Ако ћете Нови Сад и надстрешницу игнорисати, ако ћете се пред Тужилаштвом бранити полицијом – уместо хапшењима одговорних, не пристајем на то. Ако ћете опозицију оптуживати за нереде које ви креирате, не пристајем на то.

Ви бисте још мрачније. Је л’ тако?

Ако ћете широм земље људима отимати дедовину и гасити им огњишта, не пристајем на то. Ако ће нови кинески Рио Тинто бити канадски Данди, не пристајем на то. Ако тај Данди намерава да копа и дандира где му се прохте, не пристајем на то. Ако ће Balkan Exploration and Mining то исто да ради у Зајечару, Љубовији, Осечини, Ваљеву, Бајиној Башти и Косјерићу, не пристајем на то. Ако ће канадска компанија Медголд роварити по Србији, а не у својој Канади, не пристајем на то. Ако су у плану и Прањани, Добриње, Косјерић, Рековац, Баљевац на Ибру, Врање, Пожега, Мокра гора, не пристајем на то. Ако Тара Голд, РАС Метал и Екомет, истражују код Рашке и Бруса, не би ли и тамо копали, не пристајем на то. Ако сте одобрења дали и Патина Минералсу, не би ли нас патинирали - ви се патинирајте и минералишите Ионако бисте, сваком ко вам нешто затражи, дали све зарад моћи и власти. И народ би затрли ако затреба, да вам не смета. Уништавате заштићене зоне и трујете нас. То вас радује, смејете се због наших страхова. Јер, ви бисте…

Најугроженијих локалитета културног наслеђа у Европи

Комплекс Генералштаба у центру Београда, на чијем је месту најављена изградња хотела и пословно-стамбеног простора, увршћен је у ужи избор овогодишње листе седам најугроженијих локалитета културног наслеђа у Европи, саопштила је данас организација 'Европа Ностра Србија'.

У образложењу одлуке којом је зграда 'Генералштаба' стављена на листу 14 најугроженијих споменика и локалитета културног наслеђа у Европи, оцењује се да "непосредна претња губитка" тог комплекса и његове замене новом грађевином "треба да буде спречена у интересу Србије и целе Европе".

"Данас је овај модернистички комплекс, оштећен НАТО бомбардовањем 1999. године, суочен са непосредном претњом рушења ради стварања простора за велики комерцијални пројекат некретнина. Предложени развој имао би огроман штетан утицај на градски пејзаж,

који је суштински обликован комплексом Генералштаба. Такав развој био би у супротности с правном заштитом овог архитектонског и урбанистичког ансамбла која је уведена 2005. године, а коју је недавно Влада Србије укинула, кршећи одредбе националног закона о културном наслеђу", стоји у образложењу.

Оцењује се да би Влада Србије "требало да започне опсежну консултацију са стручњацима и цивилним друштвом о будућем пројекту очувања и могућој адаптивној пренамени" комплекса 'Генералштаба'.

"Очувањем модернистичког комплекса Генералштаба у Београду, Србија би потврдила своју посвећеност очувању културног наслеђа, који представља важан ресурс за повезивање људи кроз праведан и хармоничан приступ атрибутима историје, идентитета и одрживе будућности", стоји у образложењу одлуке којом је тај комплекс уврштен на листу најугроженијих споменика културног наслеђа у Европи.

На списку 14 најугроженијих споменика и локалитета културног наслеђа у Европи, ког су данас објавиле организација Европа Ностра и Институт Европске инвестиционе банке, нашли су се и Аракелотс манастир и насеобина у Јерменији, Железничка станица Миксниц-Береншклам у Аустрији, Гвоздени дворац у Ату у Белгији, дворац Нуборг у Данској, дворац Монемвасиа у Грчкој, Народно позориште у Ослу.

Иако је идеја да се Свети Сава прославља као школски патрон потекла у Земуну 1812. године, иако је 1827. кнез Милош наређивао да сви у Србији празнују Светога Саву, којега је он још раније узео за заштитника школа, тек после признавања аутономног статуса Кнежевини Србији законско утемељење школске славе дошло је на предлог Атанасија Николића, професора математике, земљомерства и цртања, ректора Лицеја у Крагујевцу

И док се широм српства у школама и другим институцијама ори похвална песма „Ускликнимо с љубављу Светитељу Сави…”, која „разлива милине по душама присутних” и прославља школска слава, држе слова и приредбе, ваља подсетити да се званично установљење школскe славе то јест празновање и светковање Светог Саве као патрона школа у Срба везује за име Атанасија Николића, ректора Лицеја у Крагујевцу.

Атанасије Николић (1803-1882), „прави усталац у свакој корисној служби народу”, рођен је у Брестовцу у Бачкој, тада већински немачком месту. Основну школу учио је у Сомбору, гимназију у Сремским Карловцима и Новом Саду, а у Ђеру је студирао филозофију. Пошто му се није остварила жеља да студира математику и земљомерство на универзитету у Пешти, 1821. године ступио је у Артиљеријску школу аустријске војске. Године 1824. затражио је двогодишње одсуство из војске, прешао је у Нови Сад, где је у просторијама Српске гимназије отворио приватну школу цртања. На универзитет у Пешти полаже испите и добија диплому „потврђеног инџинира земљомерника”. Кратко време је био чиновник у Новом Саду и Сомбору, зарађивао премеравањем земље, био управник имања грофа Петра Чарнојевића (унука патријарха Арсенија Чарнојевића), одакле је отишао за главног мерника на добра грофа Шенборна.

У лето 1838. добио је писмо од Димитрија Исаиловића, високог службеника Попечитељства просвештења Кнежевине Србије, у коме га овај позива за професора математике у тек основаном Лицеју. Са породицом из Београда Николић је дошао у престони Крагујевац септембра 1839. доневши писмо из министарства просвете, којим се поставља за ректора и професора Лицеја.

Премијер Доуг Форд потврдио је да ће следеће седмице расписати превремене покрајинске изборе, отварајући пут Онтаријанцима да изађу на биралишта крајем фебруара.

“Видећу се са замеником гувернера у уторак”, рекао је Форд на конференцији за новинаре најављујући пројекат проширења транзита у Брамптону у петак ујутро.

Премијер је указао на претњу америчког председника Доналда Трампа да ће увести царине од 25 посто на сву канадску робу као оправдање за ванредне изборе у покрајини.

Форд тренутно има већинску владу, а следећи редовни датум избора у Онтарију одређен је за јун 2026.

„Потребан нам је мандат народа да се боримо против тарифа Доналда Трампа. То је против наших породица, наших предузећа, наших заједница”, рекао је Форд.

Трaмп је рекао да би те тарифе могле бити уведене већ од 1. фебруара.

Већ месецима круже гласине о ванредним изборима. У четвртак је високи извор из покрајинске владе рекао за CTV News да ће бирачи изаћи на биралишта 27. фебруара , више од годину дана пре следећих редовних покрајинских избора.

“Са снажним мандатом, моћи ћемо да се боримо сa Доналдом Трaмпом како бисмо били сигурни да ћемо зауставити царине и осигурати сигурност људима”, рекао је Форд у петак. Премијер је додао да је покрајина спремна да потроши “десетине милијарди долара” да заштити економију Онтарија.

“Није ништа другачије него током пандемије. Побринућемо се да обезбедимо живот људима. Урадићу све што је потребно да заштитим народ Онтарија”, рекао је.

Форд је такође сугерисао да је “недостатак вођства на савезном нивоу” утицао на његову одлуку да распише ванредне изборе у Онтарију.

Ускоро ће покрити више медицинских услуга

Ако сте плаћали из свог џепа одређене неопходне медицинске услуге, ново ажурирање плана здравствене заштите могло би то променити 2026 године.

У  изјави у петак, министар здравља Марк Холланд изнео је нову политику услуга канадског закона о здрављу (CHА). Ова политика усмерава провинцијске или територијалне планове здравствене заштите Канађана да покрију услуге које се сматрају медицински неопходним, било да их пружа лекар или еквивалент лекару, као што је медицинска сестра. Холанд каже да је здравствена заштита у земљи морала да се развија како би задовољила потребе Канађана. Ово укључује медицинске сестре које сада постављају дијагнозу, упућују и лече пацијенте, што су задаци којима се истроријски бавио лекар примарне здравствене заштите.

“На жалост, превише Канађана плаћа из свог џепа здравствене услуге које би иначе биле покривене њиховим државно финансираним покрајинским или територијалним планом здравствене заштите ако их пружа лекар”, објаснио је министар здравља. „Морамо да заштитмо наш јавно финансиран здравствени систем и осигурати да Канађани имају једнак приступ медицинско неопходној нези на основу њихових медицинских потреба, а не њихове платежне способности.

Холанд каже да ће ове промене ступити на снагу 1. априла 2026. како би се системима здравственог осигурања у покрајинама и територијама дало времена да се прилагоде.

Почевши од априла следеће године, све медицински неопходне услуге еквивалентне лекару које пружају регулисани здравствени радници, попут медицинских сестара, требало би да буду покривене покрајинским и територијалним плановима здравствене заштите.

Џастин Тридо, син некадашњег канадског премијера, и сâм је стао на чело владе пре десет година, у политичком успону без преседана. Међутим, деценија обележена аферама, али и скандалима који су "испливали" из младости, истопила је популарност лидера Либералне странке, који се данас, суочен са извесним поразом на предстојећим изборима, повукао са свих функција.

Џастин Тридо, који је поднео оставку на место премијера Канаде и председника Либералне партије, рођен је 1971. године у Отави, као син Пјера Тридоа, који је био премијер Канаде у четири мандата.

Одрастао је под лупом јавности, пратећи политичку каријеру свог оца.

Пошто је радио као наставник и новинар, Тридо је ушао у политику и 2008. године изабран је за посланика у Доњем дому канадског парламента, представљајући изборну јединицу Папино у Монтреалу.

Године 2013. постао је лидер Либералне партије Канаде.

Тридо је победио на изборима за лидера партије у време када је партија била на историјски ниском нивоу.

Либерали, који су били без власти више од седам година, спали су 2011. године по први пут на треће место у Доњем дому канадског парламента.

Тридоов преокрет 2015. године

Преокрет се догодио у октобру 2015. године, када су Тридоови либерали освојили већину места на федералним изборима, поразивши конзервативце. То је био први пут да је партија која је трећа у Доњем дому победила на изборима.

Скандали и сукоб интереса

Међутим, скок са трећег на прво место није био једини преседан који је обележио почетак Тридоове власти, пошто се ускоро суочио са случајем сукоба интереса.

Етички комесар Канаде пресудио је да је Тридо прекршио правила прихватањем поклона од стране Ага Кана 2016. године.

То је био први пут да је утврђена одговорност премијера за такав прекршај.

Одлазак жена из кабинета и премијерова репутација феминисте

У фебруару 2019. године, бивша министарка правде Џоди Вилсон-Рејболд оптужила је владине званичнике да су вришили притисак како би помогли једној грађевинској компанији да избегне суђење за корупцију. 

Полицијски стручњаци упозоравају да су предатори на медијским платформама којима су окренута деца све сналажљивији и да расте број полицијских случајева који се баве њима

Подаци показују да је тај проблем почео да поприма озбиљније размере током пандемије, када су деца почела да проводе више времена на интернету, али нажалост није престао, између осталог и због тога што је технологија све доступнија и што се све млађа деца укључују у њено коришћење.

Национални центар RCMP-а за злочине експлоатације деце RCMP показује да је само од априла прошле, до краја марта ове године, пријављено за 15 одсто више сумњи на кривична дела сексуалне експлоатације деце на мрежи него претходне године.

Ова дела обухватају сексуалну изнуду, намамљивање деце и стварање или дистрибуцију сексуално експлицитних слика малолетника. Најчешћи тип намамљивања деце је комуницирање са њима на мрежи, како би их поступно навели да произведу материјал за злостављање.

Онлајн експлоатација привукла је међународну пажњу 2015. године, када је петнаестогодишња Аманда Тод извршила самоубиство након трогодишњег уцењивања и узнемиравања које је трпела на мрежи. Месец дана пре своје смрти, она је поставила деветоминутни видео у коме је показала детаље злостављања и како је то утицало на њен живот. После овог трагичног случаја, било је још деце која су изабрала смрт као једини излаз из онлајн сексуалне експлоатације, што показује да се ради о изузетно комплексном проблему.

Полиција се константно обучава у области дигиталних технологија, али и свих других вештина, како би лакше могла да уђе у траг предаторима и прикупи доказе против њих. У истраге се укључује и вештачка интелигенција.

Сем тога, Канадски центар за заштиту деце залаже се да се усвоји закон о онлајн повређивању, који је влада представила у фебруару. Инсистира се да је и на интернету, као и у било ком другом сектору, неопходно да постоје правила.