Полицијски стручњаци упозоравају да су предатори на медијским платформама којима су окренута деца све сналажљивији и да расте број полицијских случајева који се баве њима

Подаци показују да је тај проблем почео да поприма озбиљније размере током пандемије, када су деца почела да проводе више времена на интернету, али нажалост није престао, између осталог и због тога што је технологија све доступнија и што се све млађа деца укључују у њено коришћење.

Национални центар RCMP-а за злочине експлоатације деце RCMP показује да је само од априла прошле, до краја марта ове године, пријављено за 15 одсто више сумњи на кривична дела сексуалне експлоатације деце на мрежи него претходне године.

Ова дела обухватају сексуалну изнуду, намамљивање деце и стварање или дистрибуцију сексуално експлицитних слика малолетника. Најчешћи тип намамљивања деце је комуницирање са њима на мрежи, како би их поступно навели да произведу материјал за злостављање.

Онлајн експлоатација привукла је међународну пажњу 2015. године, када је петнаестогодишња Аманда Тод извршила самоубиство након трогодишњег уцењивања и узнемиравања које је трпела на мрежи. Месец дана пре своје смрти, она је поставила деветоминутни видео у коме је показала детаље злостављања и како је то утицало на њен живот. После овог трагичног случаја, било је још деце која су изабрала смрт као једини излаз из онлајн сексуалне експлоатације, што показује да се ради о изузетно комплексном проблему.

Полиција се константно обучава у области дигиталних технологија, али и свих других вештина, како би лакше могла да уђе у траг предаторима и прикупи доказе против њих. У истраге се укључује и вештачка интелигенција.

Сем тога, Канадски центар за заштиту деце залаже се да се усвоји закон о онлајн повређивању, који је влада представила у фебруару. Инсистира се да је и на интернету, као и у било ком другом сектору, неопходно да постоје правила.