Статистички подаци говоре да дете нема свака трећа жена рођена осамдесетих година прошлог века, а свака друга тридесетогодишњакиња која није постала мајка живи у Београду

Свака четврта жена у Италији, Шпанији и Грчкој која је рођена седамдесетих година прошлог века највероватније неће имати децу, песимистичке су прогнозе француских стручњака из Националног института за демографске студије, који упозоравају да се Европа ближи рекордно ниској стопи материнства. Иако се удео жена без деце повећава у целој Европи, они скрећу пажњу на чињеницу да је стопа неплодности најбрже порасла у земљама на југу континента, које су погођене економским проблемима.

Ова статистика, нажалост, важи и за нашу земљу. Подаци изведени из последњег пописа становништва сведоче да дете нема чак свака трећа жена која је рођена осамдесетих година, а свака друга тридесетогодишњакиња која није постала мајка живи у Београду.

Ту није крај, већ само почетак бриге демографа који упозоравају да је просечна старост прворотке у нашој земљи 29 година. С обзиром на то да су рупе у законима биологије веома ретке, статистика говори да рађање првог детета у тридесетој години смањује шансу за поновни одлазак у породилиште.

Цела западна Европа има више стопе рађања од јужне Европе већ 30 година. Разлог због којег бабице постају технолошки вишак у великом броју медитеранских земаља јесу масовне миграције младих у земље западне Европе, а други разлог је касно осамостаљивање младих и одвајање од примарне породице. Просечан Француз, Немац и Британац осамостаљују се у двадесетим годинама, док Италијани, Грци и Шпанци напуштају родитељски дом у касним тридесетим. Због тога су  стопе рађања ниске – жене у јужној Европи у просеку рађају једно, а у великом броју држава на западу континента двоје деце. Занимљиво је да највиши природни прираштај имају државе у којима се највећи број деце рађа ван брака, а то су скандинавске земље.