Прилози

На једно од Вучићевих претеривања насмејао се само његов саветник, Немац. Други нису смели да се смеју, или верују да ће Србија заиста ускоро стићи Италију и Француску. И коме је сад до смеха

Ни две недеље нису прошле откако је јавност обавештена о најбољим резултатима у новијој српској историји, које је у првих 100 дана постигла друга влада премијера Александра Вучића, а грађанима је из Куће великог брата поручено да зашиље оловке и наоштре се за 9. април, за нове председничке, а богами и ванредне парламентарне изборе. Како је кренуло, Србија би ускоро могла да бира парламент и владу за свако годишње доба. 

И да се зна, не мислим да су ванредни парламентарни избори потпуно бесмислени, да нема ниједног разлога да грађани за само пет година чак четири пута излазе на биралишта. Па, људи, ако је друга Вучићева влада била неупоредиво боља од прве, мора бити да ће трећа бити још боља. А тек четврта, пета... Има, бре, да нам се заврти у глави од изборног рингишпила. А када им се много заврти у глави, људи губе оријентацију и више нису сигурни да ли су скренули на погрешан пут, или иду у добром правцу, само не могу баш потпуно да се контролишу. 

Додатни разлог за треће ванредне изборе за само 36 месеци је што ће нова влада још неко време за све проблеме, а није да их нема, моћи да оптужи бившу власт. А и већина више воли да мери реп мртвом вуку -мање их боли глава ако за проблеме оптужују бившу власт, а не актуелну. 

Узалудни су и покушаји да ми се објасни да се у свим нормалним државама парламент бира на четири године. То би, као, требало да буде некакав крунски доказ против избора. У реду, повероваћу у то, али тек кад ми неко докаже да живимо у нормалној држави. До тада, тај аргумент не пије воду, већ ракију, а од ње уме да се побрљави.

Стандарди заштите људских права широм света су под незабележеним притиском, саопштиле су данас Уједињене нације упозоривши да "фашистичка реторика" постаје опште место у деловима Европе и Сједињеним Америчким Државама.

Уочи Међународног дана људских права који се обележава сутра 10. децембра, комесар УН за људска права Зеид Раад ал Хусеин позвао је људе широм света да се успротиве опасној ерозији заштите људских права. Он је навео да је "2016. била катастрофална година за људска права широм света" и упозорио да ће "ако растућа ерозија пажљиво изграђеног система људских права и владавине права настави да добија на замаху, на крају сви бити погођени патњом".

Комесар УН за људска права је рекао да многи лидери нису ефикасно и искрено реаговали на такве проблеме што је подстакло злоупотребу страхова људи, ширење дезинформација и подјела.

- У неким деловима Европе, као и у САД, реторика против странаца пуна је необуздане критике и мржње, шири се до застрашујућих размера и све се мање оспорава - указао је Зеид.

Према његовим речима, "фашистичка реторика није више ограничена на тајно подземље фашиста, већ је постала део нормалног дневног дискурса".

Зеид, који би сутра требало да покрене кампању под називом "Устани данас за нечија права", позвао је све да одбаце мржњу и насиље који прете данашњем свету.

- У време огромних немира и брзих промена, вредност које подржавају мир широм света су исувише важне да би биле остављене само међународним институцијама и владама - закључио је комесар УН за људска права.

Танјуг

Председник Савеза Срба из региона Миодраг Линта позвао је Министарство спољних послова Србије да хитно упути најоштрији протест хрватском Министарству иностраних и европских послова, али и европским званичницима и институцијама због постављања спомен-обележја са усташким поздравом "За дом спремни" у Јасеновцу. Он сматра да Министарство спољних послова Србије треба да протестује и због сликања хрватског председника Колинде Грабар-Китаровић са усташком заставом у Канади, као и да затражи јавно извињење хрватске стране због вређања стотина хиљада српских жртава, али и целог српског народа.

Линта у саопштењу оцењује шокантном изјаву хрватског премијера Андреја Пленковића да је деликатно што је удружење ветерана Хрватских одбрамбених снага /ХОС/ баш у центру Јесеновца поставило спомен-обележје својим погинулим припаднициима са усташким поздравом "За дом спремни".

"Из ове изјаве Андреја Пленковића произилази да, по њему, није спорно да се спомен-обележја са усташким поздравом подижу у осталим хрватским местима, али тобоже није баш прикладно да се то чини у близини фабрике смрти у Јасеновцу", каже Линта. Он сматра да је трагична чињеница да хрватски премијер и председник ХДЗ-а пуних месец дана није нашао за потребно да јавно осуди усташки поздрав на спомен-обележју, ни да предложи Влади да донесе одлуку о његовом уклањању.

Линта је оценио да је то још један у низу примера да је у Хрватској на делу отворени процес рехабилитације нацистичке усташке идеологије и негације антифашизма и људског достојанства, као темељних вредности савремене цивилизације.

Пензионисана библиотекарка Јеврејске општине Загреб Јулија Кош, чија је породица убијена у холокаусту, упутила је отворено писмо хрватском државном врху поводом табле са ускликом "За дом спремни", која је постављена у Јасеновцу.

Јулија Кош обавестила је хрватски државни врх да се "Јасеновац налази у Хрватској, а не на Окинави, Новој Гвинеји, Самои, Сејшелима, Карибима или неком другом удаљеном и егзотичном месту". Она је упитала председницу Хрватске Колинду Грабар Китаровић и премијера Андреја Пленковића зашто нису реаговали када је пре неколико дана у Јасеновцу постављен "споменик" са усташким знамењем и крилатицом - "За дом спремни".

Пензионисана библиотекарка упозорава да свакодневно среће много младих хрватских ученика који је питају да ли су Јевреји током Другог светског рата из Хрватске "истерани у Израел и шта им се уствари догодило".

"Та деца ни не слуте истину коју им је школа била дужна да саопшти. А, она је, господо највиши и најодговорнији функционери у Хрватској, једноставна и може се лако рећи укратко: 

У усташком октроисаном парламенту хрватске државе изгласано је законско етничко чишћење у име тла и крви. Догодила се масовна смрт непожељних. А, данас није случајно што хрватска младеж појма нема о томе - нико им о томе не говори".

Јулија Кош упозорава и подсећа хрватску председницу да се фотографисала уз усташку варијанту хрватског грба и затим изјавила да у томе "нема ничег посебног ни проблематичног". Председницу је подсетила и на прошлогодишњи неуобичајени одлазак у Јасеновац.

Градоначелници Зубиног Потока, северне Косовске Митровице, Звечана и Лепосавића одлучили су да до даљег прекину сарадњу и комуникацију са мисијом НАТО-а на Косову и Метохији - КФОР-ом због данашњег присуства косовског премијера Исе Мустафе свечаном отварању моста у Церанској Реци у општини Лепосавић.

"КФОР је данас имао улогу политичког покровитеља премијера Косова Исе Мустафе", саопштили су градоначелници, уз оцену да је КФОР данашњим обезбеђивањем доласка Исе Мустафе у Церанску Реку постао фактор дестабилизације, а његов "војно-политички маневар" имао је намеру нарушавања процеса нормализације.

Градоначелници сматрају да се Мустафина посета северу догодила противно вољи грађана и она представља демонстрацију силе са циљем нарушавања процеса нормализације, изазивања страха и неспокојства међу Србима на северу покрајине.

"КФОР је овиме прешао танку линију која дели миротворце од окупатора, јер уместо да служи потребама стабилизације прилика на Косову и Метохији данас је био фактор дестабилизације. Ставивши се на страну политике, КФОР је нарушио свој кредибилитет код српског народа на северу покрајине", саопштили су градоначелници.

Градоначелници упозоравају да се српском народу на северу Косова и Метохије не може оружјем наметати политичка реалност и поручују да се грдно вара свако ко мисли да застрашивањем може да Србе натера да беспоговорно прелазе преко једноумља и политичког насиља, који су и довели до замрзавања учешћа српских политичких представника у косовским институцијама.

Пре ове одлуке градоначелника, стотињак Срба је данас блокирало путни правац Косовска Митровица-Лепосавић, али је Мустафа у пратњи неколико министара и команданта Косовских безбедносних снага хеликоптером КФОР-а пребачен у Церанску Реку где је отворен мост који су градили припадници КФОР-а.

Срна

Док пред лице правде ни после осам месеци нису изведени одговорни за нелегално рушење махом бесправних стоваришта у центру Београда, због Савамале су у оптуженичке клупе прво сели новинари. Главни и одговорни уредник недељника НИН Милан Ћулибрк и новинарка Сандра Петрушић пред београдским Вишим судом су одговарали на оптужбе министра полиције Небојше Стефановића.

Камен спотицања је текст „Небојша Стефановић – главни фантом из Савамале”, објављен 16. јуна, а који му је, како тврди министар, повредио професионални углед и част. Зато сад Стефановић од НИН-а тражи 300.000 динара како би залечио душевне ране. Најављујући пролетос тужбу министар је обећао да ће „кад докаже колики су лажови” новац који добије на суду да уплати у хуманитарне сврхе.

С обзиром на то да је закључена расправа пресуда се очекује до Нове године. Експресно решавање овог случаја у земљи која не може да се похвали ефикасним судством је на друштвеним мрежама дочекано као доказ да се „све може кад је једна од странака власт”. Међутим, познаваоци права кажу да закон предвиђа да, кад се закључи расправа, одлука стигне у року од 30 дана.

Насловна страна на којој је фотографија министра Стефановића уз наводе да је „рушење Савамале укључивало више различитих структура” и да „такав посао није био могућ без знања и помоћи министра полиције” прашину у јавности је подигла и пре него што је угледала светлост дана на киосцима.

Чим је НИН објавио насловницу новог броја, односно дан пре него што су читаоци могли да прочитају цео текст, реаговао је Стефановић писаним саопштењем и најавом да ће поднети тужбу због „монструозног и скандалозног писања”, те да су „изнете ноторне лажи о њему и функцији коју обавља”.

Специјали суд у Београду осудио је на девет година затвора пензионисаног капетана прве класе Горана Мојовића због оптужби да је организовао групу која је злоупотребама и преварама на Војно медицинској академији и Војсци Србије оштетила државни буџет за више десетина милиона динара, саопштио је данас тај суд.

Поред Мојовића осуђено је још 10 окривљених на условне казне или казне затвора од шест месеци до две године. Против једног окривљеног оптужба је одбијена, а 12 је ослобођено оптужби за превару и фалсификовање исправе.

Мојовић је осуђен због извршења кривичног дела злочиначко удруживање, продуженог кривичног дела злоупотреба службеног положаја и продуженог кривичног дела преваре на јединствену казну затвора од девет година, у коју ће му се урачунати време проведено у лишењу слободе од 10. фебруара 2009.године до 5. марта 2015.године, прецизира се у саопштењу суда.

Окривљени сарадник Стеван Симић осуђен је на годину дана затвора, а исту казну је добио и сведок сарадник Никола Томашевић.

Михајло Живковић на 14 месеци затвора, Иван меденица на две године затвора, Мирослав Радовановић на шест месеци затвора, Душан Џуловић на годину дана затвора, а Милан Гушић на осам месеци затвора.

На условне затворске казне од шест месеци са роком провере од две године осуђени су Милорад Божић Милорад Тркуља и Зоран Зеленовић.

Поред тога, суд је Ивици Меденици изрекао меру безбедности - забране вршења позива лекара - ортопеда на ВМА и другим државним здравственим установама од две године, Живковићу и сведоку сараднику Томашевићу забрану вршења позива делатности и дужности везаних за располагање и управљање државном имовином у истом трајању.

Отава још примењује рестрикције за челнике наше владе из периода 1998 - 2000. Започети преговори о укидању ових административних препрека

У Канади је и даље на снази одредба закона по којој су највиши званичници СРЈ и Србије који су били на кључним функцијама у Влади, дипломатији, Војсци, полицији и правосуђу од фебруара 1998. до октобра 2000. - непожељни у овој држави. 

С обзиром на то да су у том периоду били на важним државним позицијама, као министри у влади Мирка Марјановића, на административне препреке при уласку у Канаду, уколико би се њихови прописи дословце примењивали, могли би да наиђу и Томислав Николић, Александар Вучић, Маја Гојковић, Јоргованка Табаковић, Војислав Шешељ, Милован Бојић, Милан Беко...

Под "удар" канадских закона потпадају и Момир Булатовић, Зоран Лилић, Живадин Јовановић и Вук Драшковић, који су били чланови Савезне владе у спорном периоду. А ту је и Милан Милутиновић, као бивши председник Србије.

Наиме, у допису достављеном "Новостима" из Канадске граничне агенције (ЦБСА) наведено је да су владе Савезне Републике Југославије и Републике Србије под Слободаном Милошевићем означене као режими који су починили груба кршења људских права и међународног права од 28. фебруара 1998. до 7. октобра 2000. и да, по канадском Закону о имиграцији и заштити избеглица, функционери тих режима нису добродошли.

На списку потенцијално непожељних, како је објашњено у допису, налазе се сви они функционери који су имали значајну улогу у креирању државне политике и доношењу одлука у наведеном периоду - шефови држава и влада и њихови саветници, чланови владе, амбасадори и виши дипломатски службеници, високи функционери у војсци, полицији и правосуђу.

У Србији ће у наредном период нестати неколико десетина села, јер у сваком четвртом живи мање од 100 становника, оцењено је данас у Српској академији наука и уметности (САНУ) на представљању неколико публикација о пољопривреди.

Академик Драган Шкорић, уредник књиге „Унапређење села у брдско планинским подручјима Србије”, казао је да у око 1.000 села у Србији има мање од 100 становника и да су то углавном људи просечне старости 59 година и са лошом школском структуром.

Према његовим речима, нестајање посебно прети брдско планинским селима, која се највише напуштају због лоших услова за живот.

„Врема је за узбуну када су села у питању”, додао је Шкорић нагласивши да треба одмах покушати зауставити те негативне трендове.

На данашњем скупу у САНУ речено је да у Србији има око 4.600 села, и да је у њима око 50.000 напуштених кућа, као и да у око 145.000 кућа тренутно нико не живи.

Истакнуто је и да према статистичким подацима, у 86 одсто села опада број становника док се само код 12 одсто њих бележи пораст.

Тешки услови за живот, удаљеност од градова, недостатак путева, продавница, школа, вртића, пошта, апотека, али и ветеринарских амбуланти јер је пољопривреда основно занимање на селима,односно непостојање никакве шансе за зараду осим обраде земље, главни су разлози напуштања и запуштања села, чуло се на скупу.

Оцењено је и да се може очекивати да ће се млађи нараштаји враћати из града у село тек када се створе услови за живот на селу као што су у граду.

У циљу заустављања изумирања села потребна је , према мишљењу учесника и јасна политика руралног развоја Србије, односно да се системски решавају проблеми.

Према ранијим подацима, у Србији постоји 5,1 милиона хектара пољопривредног земљишта, од чега је обрадиво 4,2 милиона хектара, а користи се тек 3,35 милиона хектара, што је значајан потенцијал.

Танјуг

Српски писци у Великом рату делили су судбину свога народа у повлачењу преко Албаније, а као гимназијалци, будући француски ђаци, добровољци, ратни дописници, у свом стваралаштву оставили су траг о српској голготи. Растко Петровић, Станислав Винавер, Раде Драинац, Душан Матић, Александар Вучо, Милутин Бојић, Владислав Петковић Дис, Драгиша Васић, Вељко Петровић... Неки су у рату изгубили живот, неки су се вратили скрхани сумњом у хуманост, а преживели гимназијалци су француским школским друговима причали о доживљајима при преласку Албаније. Они су и својим доживљајем рата обележили ново, авангардно раздобље српске књижевности.

Један од њих био је и Станислав Винавер, творац нових ритмова, бергсоновац, музичар језика, виспрени есејиста, преводилац, ерудита, а испрва један од 1.300 каплара. У песничкој књизи „Ратни другови”, која се појавила 1939. године, а затим дуго била потиснута, Винавер је описао свеприсутност смрти, исписујући портрете малих људи, ратних сапатника: трећепозивца Драгоша из Липолиста, који је живео само за то да види два сина ратника, баке која је изгубила два сина, а и поред тога исцељивала рањенике и брала по Церу лековите траве. Ту је и портрет Ранислава из ђачке чете који је „патио од непросвећености”, а умро је „жедан науке”, па доктора Аврама Винавера који је у Ваљеву даноноћно лечио тифусаре, као и виолинисте Недића који је у голготи албанске студи грлио виолину и скончао у белој смрти.

Колико је Винавер осећао искуствену повезаност са својом генерацијом, којој припадају и Рака Драинац и Растко Петровић, сведочи и овај цитат: