Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Два века од оснивања Матице српске

2026.02.16

Матица српска, најстарије културно, књижевно и научно друштво Срба, јединствена институција српске историје и културе, основана је 16. фебруара 1826. у Пешти. Пошто су 1822. углавном због финансијских недаћа угашене бечке 'Новине сербске', њихов уредник Димитрије Давидовић, притиснут околностима, спас је потражио код књаза Милош Обреновић.

Међу ученијим Србима постојала је свест о потреби оснивања новог српског гласила, а идеје су исказивали Лукијан Мушицки, Георгије Магарашевић и Јован Хаџић.

Новосадски професор Магарашевић је 1823. писао Јован Хаџићу у Беч, гђе се Хаџић школовао, а ту се налазе први наговештаји настанка потоњег Л'етописа', из чијег окриља ће настати 'Матица српска'. Прву свеску Магарашевић је припремио до маја 1824, када је њено штампање одобрила цензура. Првобитно је названа 'Сербска летопис', по узору на тадашњу немачку периодику.

На првој свесци, штампаној у Будиму, стајала је година 1825. Објављен је амбициозан програм праћења књижевно-научног рада не само Срба, него и широм словенског свијета, уз обавештење да ће излазити четири свеске годишње. Свеска је садржала и похвалу српском језику из пера Јакоба Грима. Иако квалитетан, часопис је био на крхким основама; новосадски књижар и издавач Константин Каулици најавио је обуставу часописа.

У позадини се налазио дубљи спор око реформских идеја Вук Караџић. Претплатника је било мало, а у уводнику прве свеске за 1826. Јован Хаџић објавио је проглас: 

„Ево ти, почитајеми и предраги Роде, 'Летописа Србског'. Теби подноси са љубављу пуним жаром 'Матица Србска', која је Тебе ради и Твоје славе ради постала, за Тебе ради, за Тебе дише”.

Окупљањем родољуба око 'Летописа' израсла је 'Матица српска'. Истакнуту улогу имао је Јосиф Миловук, пештански трговац из Трпиње у Срему. Он је окупљао пословне људе: Гаврило Бозитовац, Андрија Розмировић, Јован Деметровић, Петар Рајић и Ђорђе Станковић.

Приликом оснивања сви су даривали по 40 форинти у сребру, што је омогућило утемељење 'Матице српске'. Основана је 16. фебруара 1826, а дан 'Матице' се у почетку обележавао на Светог Саву, 27. јануара. Потребу оснивања национално културног друштва Срба претходно су истицали Стефан Стратимировић и Лукијан Мушицки.

Царска сагласност цара Фрањо И из 1812. омогућила је правну основу за штампање и распрострањивање књига, што је отворило пут утемељењу 'Матице српск.

Оснивачи и истакнути актери били су:

Јован Хаџић (1799-1869), правник, писац и преводилац, аутор Српског грађанског законика;

Јосиф Миловук (1787-1850), трговац и издавач, прикупљао пренумеранте;

Георгије Магарашевић (1793-1830), гимназијски професор и први уредник 'Летописа'.

'Матица српска' је током времена пружала стипендије и подршку научном и културном раду, уз значајне добротворе попут грофа Сава Текелија и књаза Милоша Обреновића. До 1864. године налазила се у Пешти, затим је пресељена у Нови Сад, који је израстао у водеће средиште српске културе.

У Новом Саду основана и Галерија Матице српске, једна од најзначајнијих збирки српске ликовне уметности 18. и 19. века. Њена библиотека данас броји стотине хиљада књига, рукописа и старих штампаних издања, укључујући ретке примерке из 18. века који нису доступни широј јавности.

По узору на 'Матицу српску', настале су и друге матице словенских народа: Чеси (1831), Матица илирска у Загребу (1842), Матица далматинска у Задру (1862), Словенска матица у Љубљани (1864), Матица Лужичкосрпска (1847), Галичко-руска (1848), Пољска (1882), Бугарска (1909) и Дубровачка Матица (1909).

Медији

Матица српска обележава 200 година постојања, у Галерији низ програма и изложби

Ауторска права Радио Оаза 2026