Дешавања

Српска православна црква прославља данас највећи хришћански празник - Васкрс, којим се слави васкрсење Исуса Христа из мртвих и који представља суштину хришћанске вере.

Исус Христос је својим васкрсењем из мртвих победио смрт и свим људима од Адама и Еве до последњег човека на Земљи даровао вечни живот. 

Чином страдања на крсту, када безгрешни Христос прима на себе грехе целог људског рода, а онда и чином васкрсења, када побеђује смрт која је последица греха, уз истовремено обећање васкрсења свим људима, он доказује и показује да је Месија и Помазаник - спасилац свих људи. 

Компанија „Гугл” за кратко време прешла је пут од најпожељнијег светског послодавца до оптужби за дискриминацију жена. Највећи интернет претраживач нашао се под истрагом америчких власти због велике разлике у платама између жена и мушкараца. Тамошње министарство рада тврди да има доказе о системској разлици у примањима и да је, према подацима из досадашње истраге против технолошког џина из Силицијумске долине, утврђено да је фирма прекршила законе о раду када је реч о платама жена. „Гугл” одлучно пориче ове тврдње.

Званичници су „Гардијану” казали да истрага још није окончана, али да већ постоје „уверљиви докази” о дискриминацији жена на већини позиција у седишту фирме, што су означили прилично екстремним чак и за Силицијумску долину, познату по лошем односу према дамама.

Пре пет година доминација „виндоуса” као оперативног система са којег се најчешће приступа интернету била је неприкосновена, док је „андроид” имао удео од само 2,4 одсто. У марту ове године најпознатији производ „Мајкрософта” је први пут свргнут са трона, јер је захваљујући популарности смартфона „андроид” постао доминантан програм за повезивање на мрежу када се збирно посматрају сви уређаји: десктоп, лаптоп, таблет и мобилни телефон.

Разлика је тренутно мала - 37,93 према 37,91 одсто у корист „Гугловог” оперативног система - док „виндоус” и даље држи 84 одсто интернет саобраћаја преко десктоп рачунара, показују подаци истраживачке компаније „Стат каунтер”.

Судбина Народне библиотеке у шестоаприлском бомбардовању Београда представља један од главних симбола рата до потпуног уништења који је Немачка водила против Југославије. Пожар је прогутао око пола милиона књига, међу којима су вредни средњовековни рукописи, многа значајна документа, повеље и збирке, писма, карте и слике који су данима били спаковани у сандуцима и у подруму чекали евакуацију.

„Унапред је било одређено у који манастир ће ићи који рукопис, али до евакуације није дошло јер југословенска влада није желела да провоцира Немце”, каже Немања Калезић, историчар, начелник одељења у Народној библиотеци Србије. У метежу после бомбардовања, библиотека која се тада налазила на Косанчићевом венцу данима је горела, док није изгорела до темеља.

О томе шта је све уништено у Народној библиотеци у извештају из јануара 1942. године који је саставила стручна комисија стоји: 

Друго овогодишње издање пригодних поштанских марака посвећено је једном од најрадоснијих хришћанских празника - Васкрсу. Две марке и пригодна коверта посвећени празнику који се обележава 16. априла у оптицају су од средине јануара, а за мотив су изабране фреске из Богородичине цркве манастира Студеница.

Сарајевска декларација о језику постала је тема ватрених лингвистичко-политичких расправа на Балкану

Декларацију о заједничком језику за 20 сати потписало је више од 2.000 људи, али није познато колико људи у истом документу види политичку интригу са непознатим последицама. Највише се узбудила јавност у Хрватској где текст овог документа оцењују као кукавичје јаје које их опет гура у југо-загрљај са Србима, из којег су крваво изашли. И док се чека шта ће на Балкану променити овај документ, који је јуче представљен у Сарајеву, и у Србији на помен заједничког језика кажу „нека хвала”, уз оцену да је декларација уствари само - тројански лингвистички коњ.

Ловац бомбардер Ф-117А, који је учествовао у НАТО бомбардовању СРЈ, оборен је на данашњи дан пре 18 година, у атару села Буђановаца.

Летелицу Ф-117А оборио је Трећи ракетни дивизион 250. ракетне бригаде ПВО. У 20.42 часова, захваљујући способности јединице, исправној техници и "малој техничкој иновацији" дивизон је успео да са земље погоди летелицу.  

Авион је пао у атар села Буђановаца, пошто је претходно гађан са две ракете типа "нева". Јединицом која га је оборила командовао је пуковник Золтан Дани.

Пилота обореног авиона Дејла Зелка евакуисале су америчке снаге.

Данас се навршава 18 година од почетка ваздушних напада НАТО-а на Савезну Републику Југославију (СРЈ).

Напади започети 24. марта, трајали су 11 недеља и према проценама различитих извора у њима је погинуло између 1.200 и 2.500 људи.

У бомбардовању које трајало 78 дана, тешко су оштећени инфраструктура, привредни објекти, школе, здравствене установе, медијске куће, споменици културе.

Напади на Југославију почели су 24. марта 1999. нешто пре 20.00 часова на основу наређења тадашњег генералног секретара НАТО-а Хавијера Солане, а југословенска влада исте ноћи прогласила је ратно стање.

Акција НАТО-а, коју су Влада СРЈ, али и бројни правни стручњаци назвали агресијом, уследила је после неуспешних преговора о решењу кризе на Косову и Метохији у Рамбујеу и Паризу, фебруара и марта 1999. године.

... посталa експонат Војног музеја

Ракетни систем „нева”, каквим је током НАТО агресије оборен амерички „невидљиви” авион Ф-117А, постао је експонат Војног музеја на Калемегдану. На пригодној церемонији, једној од оних којима Министарство одбране обележава 18. годишњицу почетка напада НАТО-а на СР Југославију, присутне ветеране тог рата, припаднике Војске Србије и окупљене грађане поздравио је Ненад Нерић, државни секретар Министарства одбране.

Међу бившим и садашњим припадницима војске највише је било припадника 250. ракетне бригаде за противваздухопловна дејства, јединице чији је чувени Трећи дивизион оборио „невидљиви” авион Ф-117А 27. марта, као и такође амерички Ф-16 2. маја 1999. године.

Речима тешко може да се опише ширина маште Метјуа Борета. Овај уметник, који мноштвом детаља чини да слике готово оживе, замислио је како би изгледао Торонто уколико би у будућности природа покушала да поврати територију коју јој је човек узео.

Наставак Борнетовог рада Future Toronto носи назив Hypnagogic City. Мноштво детаља који привлаче пажњу посматрача чине да призор делује као из снова. 

„Процес настанка дела је веома сложен. Све се ради дигитално, али укључује технике моделовања, вајања, сликања и фотографисања. Често је врло заморно, некада баш забавно, али готово увек узима доста времена“, објашњава Метју Борет.