Дешавања

У скоро сто земаља широм света изведен је велики хакерски напад којим се тражи 300 долара ако желите да ослободите компјутер од вируса „Wanna Decryptor”, софтвера који га блокира и не дозвољава његово коришћење док се хакерима не исплати откуп (ренсомвер).

Загребачки „Вечерњи лист” наводи да су вирусом највише погођене Русија, Тајван и Украјина.

„Ваши важни фајлови су закључани. Ако покушавате да пронађете начин да поново доћи до ваших података, не губите време. Нико не може да опорави ваше фајлове осим нашег сервиса за дешифровање”, стоји у поруци која се појављује на компјутерима широм света.

Хакери траже уплату 300 долара до 19. маја иначе ће сви подаци у компјутеру бити избрисани. ИТ стручњаци објашњавају да је „Wанна Децрyптор” најопаснији вирус на интернету који може да начини велику штету.

Војна вежба „Челик 2017” која је данас успешно одржана у Никинцима, поводом Дана Војске Србије, Дана победе и Дана Европе, јединствена је по томе што је први пут у нашој земљи изведена са толиким бројем одбрамбених система и уз коришћење праве муниције, то јест бојним гађањем. Тресли су се земља и небо над полигоном у Никинцима, где је најновије српско наоружање током вежбе испалило више од 740 пројектила.

Последњи пут је тако велики војни скуп одржан 1985. године на војној паради у Београду, такође на Дан победе.

У војној вежби у Никинци је учествовало више од 500 припадника оружаних снага, а присуствовао је државни врх Србије и Републике Српске.

Облачно небо над Никинцима се цепало, било сведок „правог рата” који се одвијао на задимљеном полигону, који је врвео од оклопњака са дугим и кратким цевима, авиона, хеликоптера, „Кобри”, падобранаца и других специјалаца.

„Да ли је Нора спремна за паљбу? Нора паљба!” - и велики прасак.

Први пут у историји у Канади је грађана старијих од 65 година више него млађих од 14 година.

Статистичка служба је данас саопштила да нови подаци показују да је у Канади 5,9 милиона грађана старијих од 65 година, а да је деце 5,8 милиона.

У ствари, сениори полако преузимају предност, а процене показују да ће до 2061. године сениора бити чак за 50 одсто више - 12 милиона према 8 милиона младих.

Такође, занимљиво је да је највише увећана група са становницима старости 100+. Између два пописа, њихов број порастао је за две петине, тако да их сада има преко осам хиљада. Међу њима има пет пута више жена него мушкараца, а оне су и генерално дуговечније.

Подаци из прошлогодишњег пописа показују још и да:

Онтаријска премијерка Кетлин Вин предузима читав низ мера за заштиту подстанара и потенцијалних купаца станова у провинцији.

Пре свега, уводи се додатни порез од 15 одсто који се зарачунава при куповини некретнина у области Велике златне потковице, укључујући и област Торонта, Хамилтона, Берија, Орилије, Нијагаре, Бранта, Халдиманда, Кичинер-Ватерлоа и Питербурга, али само када су купци странци. То би требало да успори вртоглави раст цена на тржишту некретнина – само у последњих годину дана цене су скочиле за трећину. Банка Канаде је овај раст окарактерисала као неодржив.

Премијерка Вин је објаснила да је ова мера управљена против оних којима је на уму брз профит, а не место за живот.

Сличан порез постоји и у Британској Колумбији, где је такође уведен због регулисања цена на тржишту станова и кућа у Ванкуверу.

Министар финансија Чарлс Соуза наглашава да су из ове мере изузете избеглице, страни студенти и радници на привременом раду у Онтарију, а на повраћај овог пореза стичу право сви који у међувремену добију дозволу боравка или канадско држављанство.

У САД је на енглеском језику објављена антологија под насловом "Српска сатира и афоризми", коју је приредио професор књижевности Бранко Микашиновић из Вашингтона.

Захваљујући овој антологији, по први пут су на енглески језик преведени и представљени прича "Страдија" Радоја Домановића и драма "Јазавац пред судом" Петра Кочића, као и радови многих српских савремених сатиричара, саопштило је Удружење књижевника Србије.

Књига која је изашла у издању New АvenueBooks, садржи радове 36 аутора на 563 стране и обухвата временски период од Бранислава Нушића /1864-1938/, до најмлађег заступљеног сатиричара тридесетосмогодишње Драгане Пашић.

За све ауторе који су сврстани у ову антологију према годинама рођења, наведени су основни биографски подаци.

Предговор за ову антологију написао је приређивач Бранко Микашиновић, а аутор поговора је Дејан Стојановић.

Оба текста на концизан начин упознају читаоце на енглеском говорном подручју са историјатом српске сатире и њеним дометима у садашњем времену.

Филм Александра Саше Петровића "Скупљачи перја" биће приказан на овогодишњем 70. Канском филмском фестивалу у оквиру програма Кан класик, на иницијативу Југословенске кинотеке, саопштила је ова установа.

За потребе приказивања у официјелном програму Канског фестивала, Југословенска кинотека је ове године израдила нову копију филма који је 1967. године награђен Великом наградом жирија у Кану. Биће то први српски филм у програму Кан класик, што је резултат вишемесечне активности Кинотеке, наводи се у саопштењу.

Филм "Скупљачи перја" снимљен у продукцији Авала филма из Београда један је од најзначајнијих Петровићевих филмова у којем су значајне улоге остварили Беким Фехмиу, Оливера Катарина, Гордана Јовановић, Бата Живојиновић, као и Мија Алексић и Рахела Ферари. 

Редитељ Лордан Зафрановић изјавио је да је да са бившим председником Хрватске Ивом Јосиповићем покушао да утиче на директора ХРТ-а да прикажу његов филм "Тестамент" из 1993. који говори о Независној држави Хрватској (НДХ), а да је касније разговарао и са бившим хрватским премијером Зораном Милановићем на почетку његовог мандата да се пусти тај филм на телевизији.

"Нисам имао против ни да се направи округли сто поводом истина које филм представља. Ништа није успело", навео је Зафрановић за 'Политику' .

Зафрановић je због овог филма рађеног поводом суђења усташком злочинцу Андрији Артуковићу, морао да напусти Хрватску почетком 90-их година прошлог века, подсећа 'Политика'.

Филм је у петак први пут званично приказан у Београду, пројекцијом у "Кинотеци", а Зафрановић је тим поводом био гост српског Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.

"Неко ми рече јуче да би можда, од самог филма, било занимљивије говорити о његовом настајању и касније његовом животу, јер је 'Тестамент' настао у једном бурном времену рата деведесетих и после имао необичан пут, сa много приказивања у целом свету, осим у Хрватској и Србији", казао је Зафрановић у интервјуу за Политику уочи београдске пројекције филма. Он је навео да је "тај филм првенствено направљен за хрватску публику" с обзиром да он припада том народу.

Малени и успавани градић Фериленд у Њуфаундленду на самом истоку Канаде преко ноћи је постао толико велика туристичка сензација да и сам градоначелник не зна гдје ће са свим људима који непрестано долазе.

Разлог изненадног туристичког ’бума‘ су огромне санте леда које пролазе крај обале Фериленда, пише „CTV News”.

„Мало сам шокиран оваквом навалом, али очигледно људе занимају овакве ствари“, рекао је Адријан Каванаг, који муку мучи са смјештајем и закрченим улицама према градићу за који до јуче готово нико није чуо.

Сa обала Њуфаундленда и Лабрадора већ годинама могу да се виде глечери који су се одвојили од Арктика и плутају морем, али ове године праву сензацију је изазвала једна огромна санта леда која се „усидрила“ у непосредној близини  Фериленда.

Познато је да је Михајло Пупин Идворски био велики добротвор и веома угледан члан тадашњег америчког друштва. Углед је стекао, пре свега, научним открићима која су унапредила заједницу. Такође је био велики патриота, велики Србин, велики Југословен, али и човек који је неизмерно волео свој нови завичај Сједињене Америчке Државе, у којима је остварио своје снове, стекао богатство, постао велики научник, човек од огромног угледа и ауторитета.

Велики људи своју племенитост показују на малим стварима

Као славни научник, Михаило Пупин је при Српској краљевској академији основао Фонд Пијаде Алексић Пупин из Идвора у Банату. У писму из Њујорка 4. јуна 1914. Пупин обавештава Академију да им шаље упутницу на четрдесет хиљада динара као прилог за Фонд и деонице српских банака из Сарајева, Темишвара, Загреба, са Цетиња... Тада је за тај износ новца у Београду могла да се купи луксузна кућа.

Годинама се Фонд Пијаде Алексић увећавао, тако да постоји документ из 1936. године у коме се наводи да је главница Фонда 1.000.000 (милион) динара и да се налази у Државној хипотекарној банци на „оплодњи". Годишња камата је била тридесет пет хиљада динара.

Познато је да је Михајло Пупин Идворски био велики добротвор и веома угледан члан тадашњег америчког друштва. Углед је стекао, пре свега, научним открићима која су унапредила заједницу. Такође је био велики патриота, велики Србин, велики Југословен, али и човек који је неизмерно волео свој нови завичај Сједињене Америчке Државе, у којима је остварио своје снове, стекао богатство, постао велики научник, човек од огромног угледа и ауторитета.

Велики људи своју племенитост показују на малим стварима

Као славни научник, Михаило Пупин је при Српској краљевској академији основао Фонд Пијаде Алексић Пупин из Идвора у Банату. У писму из Њујорка 4. јуна 1914. Пупин обавештава Академију да им шаље упутницу на четрдесет хиљада динара као прилог за Фонд и деонице српских банака из Сарајева, Темишвара, Загреба, са Цетиња... Тада је за тај износ новца у Београду могла да се купи луксузна кућа.

Годинама се Фонд Пијаде Алексић увећавао, тако да постоји документ из 1936. године у коме се наводи да је главница Фонда 1.000.000 (милион) динара и да се налази у Државној хипотекарној банци на „оплодњи". Годишња камата је била тридесет пет хиљада динара.

Награда за српски, књижевност и повесницу

У писму Академији од 4. јуна 1914. Михајло Пупин је написао правила Фонда. Тако је одредио (навешћемо према оригиналу):

„Српска краљевска Академија да располаже са приходом овога фонда и то на следећи начин: