Откриће тог створења, названог Graecopithecus freybergi, доказује да су наши преци почели да еволуирају у Европи 200.000 година пре најранијих афричких хоминида.

Међународна група научника тврди да то откриће потпуно мења људску историју и последњег заједничког рођака шимпанзе и људи, такозвану еволуцијску карику која недостаје, сврстава на подручје Балкана.

Шимпанзе су најближи живи сродници људима јер са њима деле 95 одсто гена. Еволуција последњег заједничког сродника обема врстама централна је и најважнија расправа палеоантропологије.

У доба пре више од седам милиона година климатске промене претвориле су источну Европу у отворену савану што је присилило мајмуне да пронађу нове врсте хране и резултирало прелазом на ход на две ноге, пишу научници у часопису Плус ван.

- Ова студија мења постојеће идеје повезане са местима на којима је човечанство направило прве кораке - рекао је професор Николај Спасов са Бугарске академије наука.

- Graecopithecus није мајмун. Он је хоминид и директан је предак човека. Његов прехрана повезана је са релативном сувом и чврстом вегетацијом саване и зато, као и људи, има широке кутњаке и густу глеђ - каже Спасов.

Научници су анализирали два позната узорка Graecopithecus, доњу вилицу из Грчке и горњи преткутњак из Бугарске.

Користећи се рачунарском томографијом успели су да визуелизују унутрашње структуре фосила и установили да су корени преткутњака били повезани.

- Велики мајмуни типично имају два или три одвојена корена, а корени Graecopithecus делимично су повезани, што је карактеристика модерних људи, раних људи и неких врста праљуди - рекла је вођа истраживања, професорка Медлин Бохам са Универзитета у Тубингену.

То сугерише да је Graecopithecus био хоминид и да је неколико стотина хиљада година старији од најстаријег афричког хоминида, откривеног у Чаду.

- То нам омогућава да раздвајање људи од мајмуна сместимо у Европу - рекао је палеоантрополог Давид Бегун са Универзитета у Торонту.

Током тог раздобља Средоземно море знало је потпуно да пресуши, што је мајмунима и раним хоминидима омогућавало да прелазе са континента на континент.

- Буде ли прихваћена, ова теорија ће изменити почетак људске историје - рекла је професорица Бохам.

Наравно, има и скептичних.

- Могуће је да је човечанство изворно настало у Европи, али имамо много чврстих доказа, укључујући неколико лобања и парцијалних костура, који тај догађај смештају у Африку - каже антрополог Питер Ендрјуз из Природњачког музеја у Лондону.

- Био бих врло опрезан у супротстављању спознаја из изолованих фосила са свим доказима који су прикупљени у Африци - закључио је Ендрјуз.

Спутњик