Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Дешавања

Страница: 1 ... 89 90 91 92 93 ... 101

Јавно предузеће "Филмски центар Сарајево" тужило је недавно Вељка Булајића, режисера култних остварења "Битка на Неретви" и "Козара", због неовлашћене продаје права на те филмове.
Тужба је поднета 27. јуна у Општинском суду у Сарајеву.
Овим поступком "Филмски центар", као власник имовинских права филмова "Битка на Неретви" и "Козара", која су настала у продукцији предузећа "Босна филм" и "Сутјеска филм", тражи да Суд у Сарајеву забрани Булајићу закључивање уговора с трећим лицима. Из "Филмског центра Сарајево" истичу да су они правни наследници предузећа "Босна филм" и "Сутјеска филм" због чега полажу сва имовинска права за култна остварења настала за време заједничке државе.
"Поседујемо доказе који потврђују да је филм Битка на Неретви босанскохерцеговачки. Тражимо од Булајића обештећење на име накнаде материјалне штете због неовлашћене продаје ових наслова", рекао је за сарајевску штампу Адис Бакрач, директор "Филмског центра Сарајево" и редитељ.
Бакрач је рекао да су "Булајићеве тврдње и својатање великих остварења, односно присвајање култних филмова хрватској кинематографији, апсолутно неутемељене".

Наставак...

Боравак председника Србије Томислава Николића на прослави уласка Хрватске у Европску унију и дуго очекивани сусрет с колегом Ивом Јосиповићем није прошао без инцидената. Николића је повредио део говора хрватског премијера Зорана Милановића на Тргу бана Јелачића у којем је навео да научник Никола Тесла и нобеловац Иво Андрић припадају групи од 100 најзнаменитијих Хрвата.
То својатање српских великана, Николић је доживео као провокацију која га је, како нам је речено у Председништву Србије, повредила, али се није упуштао у свађу, нити је јавно протестовао.
- Председнику није било свеједно да слуша како пред европским званичницима Тесла и Андрић напрасно постају Хрвати, али није било тешких речи јер није било ни време, ни место за било какву врсту отвореног протеста - објашњавају у Председништву.
Николић није хтео да поквари славље и утисак код европских званичника којих је било 170, па је, како нам је речено, остао до краја и испоштовао протокол. Првог дана био је на ручку, на менију је била јагњетина испод сача, а други дан после радног доручка код Јосиповића, на коме су били и други лидери региона, одмах је кренуо пут Београда.

Наставак...

Брисел је наградио Београд мрквом која још није никла, а да би била добра за супу треба је редовно заливати, пише данас словеначки дневник Дело поводом одлуке Европског савета о покретању приступних преговора са Србијом.
- Иако у закључцима нема додатних услова (за почетак приступних преговора), вође Европске уније не намеравају да упале зелено светло ако бриселски договор (о нормализацији односа с Косовом) не буде заживео у пракси - пише лист и додаје да "Берлин још нема интереса да Београду, који је показао спремност да пресече косовски гордијев чвор, исплати награду".
Лист такође каже да ће Србија, ако још уопште буде хтела да постане пуноправна чланица ЕУ, морати пре или касније да се помири са чињеницом да ће Приштина бити господар у властитом дворишту, без обзира на то да ли ће имплицитно и експлицитно признати Косово као независну државу.
Дело завршава коментар наводећи да "Вашингтон није сигнализирао да ће одступити од косовског пројекта, а да би и Брисел можда био осетљивији, али Берлин није спреман да увезе нерешено косовско питање".
Бета

Нова издавачка кућа "Вукотић медиа" одабрала је симболични датум - Видовдан да би лансирала свој први наслов "Косово 1966-2013", академика Добрице Ћосића, бившег председника СР Југославије, који је приредила његова ћерка др Ана Ћосић Вукић.
У Коларчевој задужбини није било места ни за стајање, а међу гостима у првим редовима, поред академика, књижевника и политичара, био је и Милан Панић, премијер СРЈ коме је мандат поверио Ћосић као председник државе.
О књизи, која обухвата наважније текстове које је Ћосић исписао у пола века, а односе се на Косово и Метохију, говорили су, поред аутора, издавач Манојло Вукотић и историчари академик проф. др Љубодраг Симић и др Предраг Ј. Марковић.
Ова несвакидашња хроника почиње белешком приређивача, пишчеве ћерке, која објашњава да је 2004. када се косовска драма приближавала свом расплету, она радила на припремању Ћосићевих књига "Стварно и могуће" и "Пишчеви записи", у којима су јој запали за око текстови размишљања о косовском питању и српско-албанским односима још од 1966. године.

Наставак...

Србија се налази на 86. месту по уређености држава у свету, док су на врху листе Финска и Шведска, а прати их неколико западноевропских земаља и Канада.
Према истраживању Фонда за мир који објављује часопис "Форин полиси", на дну листе су Сомалија, Демократска Република Конго, Судан и Јужни Судан, као четири државе које су оцењене за најопасније и најнестабилније.
Пиликом истраживања, фактори који су одлучивали о позицији неке државе су: људска права, привредни развој, задовољство грађана, проблеми са избеглицама, ниво сиромаштва, правни систем и сигурност државе, као и социјални, политички и други показатељи.
Србија се на 86. месту налази у групи држава које су добиле оцену "земље у опасности".
Сједињене Америчке Државе се налазе на 20. месту у категорији "стабилних држава", али су на листи испод Велике Британије, Француске, Португалије и Ирске.
Б92
Погледајте листу ОВДЕ

Бајага и инструктори одржали су у суботу концерт на Калемегдану, којем је, према првим проценама, присуствовало око 30.000 људи. Упркос невремену и јакој киши, фанови једне од најдуговечнијих група на нашој сцени уживали су у старим хитовима, као што су „Тамара“ и „Музика на струју“, али и у новим песмама са албума „Даљина, дим и прашина“.
Да фронтмен бенда Момчило Бајагић Бајага и после готово три деценије зна како да публици пренесе добре вибрације, потврђују скандирања „Бајага, мајсторе“, која су ношена „дахом ноћних ветрова“, одјекивала „у Доњем граду, код Брда за размишљање“. Бајага је остао доследан стилу „баш финог младића“, поздравивши присутне са „Драги наши, много је лепо свирати код куће“.
Вођа групе која постоји већ 29 година рођен је 19. фебруара 1960. као једино дете пилота Живојина и економисткиње Јованке. Задесило се да на свет дође у Бјеловару, где су му родитељи били у посети мајчиној родбини. Одрастао је у Земуну, који је, како је једном изјавио, у то време био „миран крај“. За музику се заинтересовао пошто је од родитеља за одличан успех у школи добио сингл Тома Џонса и гитару, а као преломни тренутак наводи концерт бенда Deep Purple, којем је присуствовао 16. марта 1975.

Наставак...

Широм света расуто је више од 10 милиона људи пореклом из земаља западног Балкана, а сваки трећи који живи у дијаспори је из Босне и Херцеговине, Србије, Хрватске или Албаније, показало је истраживање новинара агенције Анадолија.
На територији западног Балкана тренутно живи око 25 милиона становника, што значи да се у дијапори налази више од 30 одсто особа у односу на број укупне популације земаља региона.
Србија има изузетно бројну дијаспору широм света. Према последњим истраживањима 3,5 милиона Срба живи ван граница своје земље, што у односу на укупан број становника Србије (око 7,5 милиона) указује да је та земља међу светским рекордерима по бројности дијаспоре.
Хрватска у дијаспори има око два милиона људи, од чега је највећи број њих насељен у земљама западне Европе, САД-у и у Аустралији. Ако се има у виду да у Хрватској живи 4,3 милиона становника, закључак је да више од 30 посто људи из ове земље, која ускоро постаје чланица Европске уније, живи у иностранству.
Најновија међународна истраживања показују да широм света живи око 1,5 милион Албанаца, што Албанију такође сврстава међу државе са највећом дијаспором ако се има у виду да у тој земљи данас живи око 2,8 милиона становника.

Наставак...

Скоро свако јутро већ неколико месеци будим се после кошмарног сна, сањам да смо коначно добили датум за отпочињање преговора о уласку у ЕУ. И увек ми у том сну некакав чиновник из Брисела надмено поручује: „Ви у Србији имајте снове, ми у Бриселу имамо времена.“ Ја му одговарам да је погрешно уверење како су се само они у Бриселу претплатили на време, кажем му да је наше стрпљење на озбиљној проби и да за предстојећи Видовдан на смеју да нас преваре.
Онда ме он пита шта је то Видовдан, а ја му кажем да је то српска историја, уствари, да су то поуке из историје. Чиновник се цинично смеје и пита ме, када већ производимо толико много историје, и више него што можемо да је потрошимо, да ли се сећам шта је не тако давно садашња власт замерала садашњој опозицији у погледу Косова и ко је шта у тој нетранспарентној игри моћи прокоцкао? Одговарам, наравно у сну, да супротности ове врсте спадају у демократски јавни живот, посебно српски, да се код нас улоге брзо мењају, али и да то није само наш изум. Кажем му да су захтеви који се постављају према српској политици и код куће порасли, да је толеранција према губицима и губитницима код нас све мања, подложност према пропаганди све већа и да они, у Бриселу, морају сада на сто изнети некакво готово решење, јер код нас у Србији сада влада аисторичан начин мишљења, који збивања око фамозног датума више неће и не може да релативизује. Онда се пробудим...

Наставак...

Не, то није „клање вола за кило меса”, није ни „продаја вере за вечеру”. Ово је још много горе од тога
Вероватно знате онај виц када времешна сексуална радница излази из банке у којој су утврдили да је новчаница од сто евра добијена од последње муштерије фалсификована и обраћа се колегиници речима – „Драга, па ми смо силоване?!”
Не знам зашто, али управо тај виц ми је био прва асоцијација на љутиту изјаву премијера Дачића да ће „Србија бити преварена” ако, после свега што је урадила, 28. јуна не добије безусловни датум за почетак преговора са ЕУ него тек неко „охрабрење”, „зелено светло” и сличне утешне и необавезујуће трице.
Заиста, да није тужно, било би забавно гледати како се челници актуелне власти, као поглавице каквог урођеничког племена који се пред сународницима шепури са огледалцима и ђинђувама које је добио као „поштену” накнаду за предато злато и земљу предака, већ месецима пред домаћом јавношћу хвалe због признања које добијају од европских дипломата и званичника нижег или вишег ранга. И како се сада чуде и дуре („Па, шта још више треба да урадимо”) због тога што, како тренутно стоје ствари, сви њихови ЕУ трудови и њихово фактичко препуштање севера КиМ ни овога пута неће бити адекватно награђени у Бриселу и Берлину.

Наставак...

Сва­љивање од­го­вор­ности за Пр­ви свет­ски рат на Србију све че­шће се по­ве­зу­је са овдашњим ра­то­ви­ма у по­след­њој де­це­ни­ји 20. ве­ка
Под лупом онога што се прилично невино назива постмодернистичким наративом у историјској науци, мада је заиста реч о ревизионистичкој историографији као „слушкињи моћи”, у предвечерје обележавања стогодишњице Првог светског рата 1914, повод и узроци тог катаклизмичког сукоба који је изменио свет, све чешће се обрћу као прљава чарапа.
Како ствари стоје, ова игра радикалног преобликовања прошлости, упакованог у неку врсту веселости која се цинично брани „политичком коректношћу”, добиће и велико убрзање у наредних годину дана. Тако је најављено да ће 28. јуна 2014., заједничким снагама Аустрије, Немачке и Француске, у Сарајеву, музичким спектаклом и другим манифестацијама, бити обележена 100-годишњица почетка Првог светског рата, на разним странама се за те дане најављују научни скупови, оглашене су и туристичке туре које ће повести знатижељне на Балкан, у Сарајево, у коме је „почео Велики рат”.
Први светски рат је, дабоме, почео месец дана касније, објавом рата Аустро-Угарске монархије Србији 28. јула, да би сутрадан биобомбардован Београд са Дунава.

Наставак...
Страница: 1 ... 89 90 91 92 93 ... 101