Дешавања

Судбина Народне библиотеке у шестоаприлском бомбардовању Београда представља један од главних симбола рата до потпуног уништења који је Немачка водила против Југославије. Пожар је прогутао око пола милиона књига, међу којима су вредни средњовековни рукописи, многа значајна документа, повеље и збирке, писма, карте и слике који су данима били спаковани у сандуцима и у подруму чекали евакуацију.

„Унапред је било одређено у који манастир ће ићи који рукопис, али до евакуације није дошло јер југословенска влада није желела да провоцира Немце”, каже Немања Калезић, историчар, начелник одељења у Народној библиотеци Србије. У метежу после бомбардовања, библиотека која се тада налазила на Косанчићевом венцу данима је горела, док није изгорела до темеља.

О томе шта је све уништено у Народној библиотеци у извештају из јануара 1942. године који је саставила стручна комисија стоји: 

Друго овогодишње издање пригодних поштанских марака посвећено је једном од најрадоснијих хришћанских празника - Васкрсу. Две марке и пригодна коверта посвећени празнику који се обележава 16. априла у оптицају су од средине јануара, а за мотив су изабране фреске из Богородичине цркве манастира Студеница.

Сарајевска декларација о језику постала је тема ватрених лингвистичко-политичких расправа на Балкану

Декларацију о заједничком језику за 20 сати потписало је више од 2.000 људи, али није познато колико људи у истом документу види политичку интригу са непознатим последицама. Највише се узбудила јавност у Хрватској где текст овог документа оцењују као кукавичје јаје које их опет гура у југо-загрљај са Србима, из којег су крваво изашли. И док се чека шта ће на Балкану променити овај документ, који је јуче представљен у Сарајеву, и у Србији на помен заједничког језика кажу „нека хвала”, уз оцену да је декларација уствари само - тројански лингвистички коњ.

Ловац бомбардер Ф-117А, који је учествовао у НАТО бомбардовању СРЈ, оборен је на данашњи дан пре 18 година, у атару села Буђановаца.

Летелицу Ф-117А оборио је Трећи ракетни дивизион 250. ракетне бригаде ПВО. У 20.42 часова, захваљујући способности јединице, исправној техници и "малој техничкој иновацији" дивизон је успео да са земље погоди летелицу.  

Авион је пао у атар села Буђановаца, пошто је претходно гађан са две ракете типа "нева". Јединицом која га је оборила командовао је пуковник Золтан Дани.

Пилота обореног авиона Дејла Зелка евакуисале су америчке снаге.

Данас се навршава 18 година од почетка ваздушних напада НАТО-а на Савезну Републику Југославију (СРЈ).

Напади започети 24. марта, трајали су 11 недеља и према проценама различитих извора у њима је погинуло између 1.200 и 2.500 људи.

У бомбардовању које трајало 78 дана, тешко су оштећени инфраструктура, привредни објекти, школе, здравствене установе, медијске куће, споменици културе.

Напади на Југославију почели су 24. марта 1999. нешто пре 20.00 часова на основу наређења тадашњег генералног секретара НАТО-а Хавијера Солане, а југословенска влада исте ноћи прогласила је ратно стање.

Акција НАТО-а, коју су Влада СРЈ, али и бројни правни стручњаци назвали агресијом, уследила је после неуспешних преговора о решењу кризе на Косову и Метохији у Рамбујеу и Паризу, фебруара и марта 1999. године.

... посталa експонат Војног музеја

Ракетни систем „нева”, каквим је током НАТО агресије оборен амерички „невидљиви” авион Ф-117А, постао је експонат Војног музеја на Калемегдану. На пригодној церемонији, једној од оних којима Министарство одбране обележава 18. годишњицу почетка напада НАТО-а на СР Југославију, присутне ветеране тог рата, припаднике Војске Србије и окупљене грађане поздравио је Ненад Нерић, државни секретар Министарства одбране.

Међу бившим и садашњим припадницима војске највише је било припадника 250. ракетне бригаде за противваздухопловна дејства, јединице чији је чувени Трећи дивизион оборио „невидљиви” авион Ф-117А 27. марта, као и такође амерички Ф-16 2. маја 1999. године.

Речима тешко може да се опише ширина маште Метјуа Борета. Овај уметник, који мноштвом детаља чини да слике готово оживе, замислио је како би изгледао Торонто уколико би у будућности природа покушала да поврати територију коју јој је човек узео.

Наставак Борнетовог рада Future Toronto носи назив Hypnagogic City. Мноштво детаља који привлаче пажњу посматрача чине да призор делује као из снова. 

„Процес настанка дела је веома сложен. Све се ради дигитално, али укључује технике моделовања, вајања, сликања и фотографисања. Често је врло заморно, некада баш забавно, али готово увек узима доста времена“, објашњава Метју Борет.  

Први час у свим школама у Србији посвећен је погрому Срба на КиМ, који се догодио 17. марта 2004. године.

У основној школи "Петар Петровић Његош часу историје ученика осмог разреда присуствовали су министри просвете и рада Младен Шарчевић и Александар Вулин.

"Повод за погром Срба на КиМ пре 13 година била је страшна лаж, да се Срби натерали четири албанска дечака натерали да скоче у Ибар", рекао је Вулин ученицима. Узрок је, како је рекао, била потреба да Срба на КиМ више нема, али када је испричана таква страшна лаж, протерано је више од 4.000 Срба, уништено њихових 800 домова и 35 верских објеката. 

Атмосфера на завршном турниру одбојкашког Купа Србије, који је одигран минулог викенда у Новом Пазару била је... Па, готово сјајна.

Клуб из тог града потпуно заслужено први пут у својој историји освојио је трофеј, после победа над Црвеном звездом у полуфиналу (3:2) и Војводином у финалу (3:0).

И све би било сјајно да у први план поново нису искочили догађаји који немају много везе са спортом. У Новом Пазару, наиме, први пут током завршног турнира Купа Србије није интонирана химна. Оправдања су су углавном немушта, а суштина је да Новопазарци нису слушали химну Србије “Боже правде” да јој не би звиждали (?!). 

“Овде има одређених група навијача кони звижде, па нисмо хтели тиме да се бавимо. Ко ће сада њих да јури... Желели смо да у првом плану буде спорт, па смо зато избегли непотребне непријатности на трибинама”, рекао је за “Вечерње новости” др Ервин Ћоровић, председник Новог Пазара. Он је истакао да интонирање химне “није било по протоколу". 

Она је жена најсексипилнијег политичара на свету, а њен живот ће вас фасцинирати

Некадашња презентерка на канадској телевизији "I-talk" Софи Грегоар Трудо, данас је позната као супруга најсексепилнијег политичара, канадског премијера Џастина Трудоа.

И док је он омиљен где год се појави због шарма, непосредности, своје борбе за избеглице, жене и ЛБГТ популацију, њој се много тога не прашта. Да ли због успеха или дивног мужа, Софи за то не хаје много. Али има много тога да покаже. Упознајте прву даму Канаде.

Иако је породицу свог изабраника познавала такорећи целог живота (дружила се са Трудоовим братом све до његове 23. године када је погинуо), судбински сусрет међу њима се десио 2003. Она је водила добротворни бал "Мерцедес-Бенц гранд при". "Смејали смо се, шалили и рекла сам себи да је он неко кога треба да схватим озбиљно", рекла је Софи за "Chatelaine". Сутрадан му је написала мејл, али он никада није одговорио. Али, прст судбине спојио их је поново тог лета. Џастин није губио време, заказали су први састанак.