Дешавања

Онтаријска премијерка Кетлин Вин предузима читав низ мера за заштиту подстанара и потенцијалних купаца станова у провинцији.

Пре свега, уводи се додатни порез од 15 одсто који се зарачунава при куповини некретнина у области Велике златне потковице, укључујући и област Торонта, Хамилтона, Берија, Орилије, Нијагаре, Бранта, Халдиманда, Кичинер-Ватерлоа и Питербурга, али само када су купци странци. То би требало да успори вртоглави раст цена на тржишту некретнина – само у последњих годину дана цене су скочиле за трећину. Банка Канаде је овај раст окарактерисала као неодржив.

Премијерка Вин је објаснила да је ова мера управљена против оних којима је на уму брз профит, а не место за живот.

Сличан порез постоји и у Британској Колумбији, где је такође уведен због регулисања цена на тржишту станова и кућа у Ванкуверу.

Министар финансија Чарлс Соуза наглашава да су из ове мере изузете избеглице, страни студенти и радници на привременом раду у Онтарију, а на повраћај овог пореза стичу право сви који у међувремену добију дозволу боравка или канадско држављанство.

У САД је на енглеском језику објављена антологија под насловом "Српска сатира и афоризми", коју је приредио професор књижевности Бранко Микашиновић из Вашингтона.

Захваљујући овој антологији, по први пут су на енглески језик преведени и представљени прича "Страдија" Радоја Домановића и драма "Јазавац пред судом" Петра Кочића, као и радови многих српских савремених сатиричара, саопштило је Удружење књижевника Србије.

Књига која је изашла у издању New АvenueBooks, садржи радове 36 аутора на 563 стране и обухвата временски период од Бранислава Нушића /1864-1938/, до најмлађег заступљеног сатиричара тридесетосмогодишње Драгане Пашић.

За све ауторе који су сврстани у ову антологију према годинама рођења, наведени су основни биографски подаци.

Предговор за ову антологију написао је приређивач Бранко Микашиновић, а аутор поговора је Дејан Стојановић.

Оба текста на концизан начин упознају читаоце на енглеском говорном подручју са историјатом српске сатире и њеним дометима у садашњем времену.

Филм Александра Саше Петровића "Скупљачи перја" биће приказан на овогодишњем 70. Канском филмском фестивалу у оквиру програма Кан класик, на иницијативу Југословенске кинотеке, саопштила је ова установа.

За потребе приказивања у официјелном програму Канског фестивала, Југословенска кинотека је ове године израдила нову копију филма који је 1967. године награђен Великом наградом жирија у Кану. Биће то први српски филм у програму Кан класик, што је резултат вишемесечне активности Кинотеке, наводи се у саопштењу.

Филм "Скупљачи перја" снимљен у продукцији Авала филма из Београда један је од најзначајнијих Петровићевих филмова у којем су значајне улоге остварили Беким Фехмиу, Оливера Катарина, Гордана Јовановић, Бата Живојиновић, као и Мија Алексић и Рахела Ферари. 

Редитељ Лордан Зафрановић изјавио је да је да са бившим председником Хрватске Ивом Јосиповићем покушао да утиче на директора ХРТ-а да прикажу његов филм "Тестамент" из 1993. који говори о Независној држави Хрватској (НДХ), а да је касније разговарао и са бившим хрватским премијером Зораном Милановићем на почетку његовог мандата да се пусти тај филм на телевизији.

"Нисам имао против ни да се направи округли сто поводом истина које филм представља. Ништа није успело", навео је Зафрановић за 'Политику' .

Зафрановић je због овог филма рађеног поводом суђења усташком злочинцу Андрији Артуковићу, морао да напусти Хрватску почетком 90-их година прошлог века, подсећа 'Политика'.

Филм је у петак први пут званично приказан у Београду, пројекцијом у "Кинотеци", а Зафрановић је тим поводом био гост српског Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.

"Неко ми рече јуче да би можда, од самог филма, било занимљивије говорити о његовом настајању и касније његовом животу, јер је 'Тестамент' настао у једном бурном времену рата деведесетих и после имао необичан пут, сa много приказивања у целом свету, осим у Хрватској и Србији", казао је Зафрановић у интервјуу за Политику уочи београдске пројекције филма. Он је навео да је "тај филм првенствено направљен за хрватску публику" с обзиром да он припада том народу.

Малени и успавани градић Фериленд у Њуфаундленду на самом истоку Канаде преко ноћи је постао толико велика туристичка сензација да и сам градоначелник не зна гдје ће са свим људима који непрестано долазе.

Разлог изненадног туристичког ’бума‘ су огромне санте леда које пролазе крај обале Фериленда, пише „CTV News”.

„Мало сам шокиран оваквом навалом, али очигледно људе занимају овакве ствари“, рекао је Адријан Каванаг, који муку мучи са смјештајем и закрченим улицама према градићу за који до јуче готово нико није чуо.

Сa обала Њуфаундленда и Лабрадора већ годинама могу да се виде глечери који су се одвојили од Арктика и плутају морем, али ове године праву сензацију је изазвала једна огромна санта леда која се „усидрила“ у непосредној близини  Фериленда.

Познато је да је Михајло Пупин Идворски био велики добротвор и веома угледан члан тадашњег америчког друштва. Углед је стекао, пре свега, научним открићима која су унапредила заједницу. Такође је био велики патриота, велики Србин, велики Југословен, али и човек који је неизмерно волео свој нови завичај Сједињене Америчке Државе, у којима је остварио своје снове, стекао богатство, постао велики научник, човек од огромног угледа и ауторитета.

Велики људи своју племенитост показују на малим стварима

Као славни научник, Михаило Пупин је при Српској краљевској академији основао Фонд Пијаде Алексић Пупин из Идвора у Банату. У писму из Њујорка 4. јуна 1914. Пупин обавештава Академију да им шаље упутницу на четрдесет хиљада динара као прилог за Фонд и деонице српских банака из Сарајева, Темишвара, Загреба, са Цетиња... Тада је за тај износ новца у Београду могла да се купи луксузна кућа.

Годинама се Фонд Пијаде Алексић увећавао, тако да постоји документ из 1936. године у коме се наводи да је главница Фонда 1.000.000 (милион) динара и да се налази у Државној хипотекарној банци на „оплодњи". Годишња камата је била тридесет пет хиљада динара.

Познато је да је Михајло Пупин Идворски био велики добротвор и веома угледан члан тадашњег америчког друштва. Углед је стекао, пре свега, научним открићима која су унапредила заједницу. Такође је био велики патриота, велики Србин, велики Југословен, али и човек који је неизмерно волео свој нови завичај Сједињене Америчке Државе, у којима је остварио своје снове, стекао богатство, постао велики научник, човек од огромног угледа и ауторитета.

Велики људи своју племенитост показују на малим стварима

Као славни научник, Михаило Пупин је при Српској краљевској академији основао Фонд Пијаде Алексић Пупин из Идвора у Банату. У писму из Њујорка 4. јуна 1914. Пупин обавештава Академију да им шаље упутницу на четрдесет хиљада динара као прилог за Фонд и деонице српских банака из Сарајева, Темишвара, Загреба, са Цетиња... Тада је за тај износ новца у Београду могла да се купи луксузна кућа.

Годинама се Фонд Пијаде Алексић увећавао, тако да постоји документ из 1936. године у коме се наводи да је главница Фонда 1.000.000 (милион) динара и да се налази у Државној хипотекарној банци на „оплодњи". Годишња камата је била тридесет пет хиљада динара.

Награда за српски, књижевност и повесницу

У писму Академији од 4. јуна 1914. Михајло Пупин је написао правила Фонда. Тако је одредио (навешћемо према оригиналу):

„Српска краљевска Академија да располаже са приходом овога фонда и то на следећи начин:

Српска православна црква прославља данас највећи хришћански празник - Васкрс, којим се слави васкрсење Исуса Христа из мртвих и који представља суштину хришћанске вере.

Исус Христос је својим васкрсењем из мртвих победио смрт и свим људима од Адама и Еве до последњег човека на Земљи даровао вечни живот. 

Чином страдања на крсту, када безгрешни Христос прима на себе грехе целог људског рода, а онда и чином васкрсења, када побеђује смрт која је последица греха, уз истовремено обећање васкрсења свим људима, он доказује и показује да је Месија и Помазаник - спасилац свих људи. 

Компанија „Гугл” за кратко време прешла је пут од најпожељнијег светског послодавца до оптужби за дискриминацију жена. Највећи интернет претраживач нашао се под истрагом америчких власти због велике разлике у платама између жена и мушкараца. Тамошње министарство рада тврди да има доказе о системској разлици у примањима и да је, према подацима из досадашње истраге против технолошког џина из Силицијумске долине, утврђено да је фирма прекршила законе о раду када је реч о платама жена. „Гугл” одлучно пориче ове тврдње.

Званичници су „Гардијану” казали да истрага још није окончана, али да већ постоје „уверљиви докази” о дискриминацији жена на већини позиција у седишту фирме, што су означили прилично екстремним чак и за Силицијумску долину, познату по лошем односу према дамама.

Пре пет година доминација „виндоуса” као оперативног система са којег се најчешће приступа интернету била је неприкосновена, док је „андроид” имао удео од само 2,4 одсто. У марту ове године најпознатији производ „Мајкрософта” је први пут свргнут са трона, јер је захваљујући популарности смартфона „андроид” постао доминантан програм за повезивање на мрежу када се збирно посматрају сви уређаји: десктоп, лаптоп, таблет и мобилни телефон.

Разлика је тренутно мала - 37,93 према 37,91 одсто у корист „Гугловог” оперативног система - док „виндоус” и даље држи 84 одсто интернет саобраћаја преко десктоп рачунара, показују подаци истраживачке компаније „Стат каунтер”.