Дешавања

Имала је најдужи скок у Берлину, али је остала без злата. Повреда ахилове тетиве у квалификацијама скока удаљ, у којима је била најбоља резултатом, 6,84 м, спречила је нашу најбољу атлетичарку Ивану Шпановић да освоји другу узастопну шампионску титулу, а тако су се распршили и снови о континуитету освајања медаља српских атлетичара на шампионатима Старог континента. Прекинут је низ од шест успешних година, у којима су на три шампионата наши атлетичари освојили шест одличја. Пошло је то за руком Емиру Бекрићу (сребро на 400 м препоне) и Асмиру Колашинцу (трећи у кугли) у Хелсинкију 2012, Ивани Шпановић (сребро у даљу) и Татјани Јелачи (сребро у копљу) на шампионату у Цириху 2014. и Ивани Шпановић (злато) и Михаилу Дудашу (бронза у десетобоју) у Амстердаму 2016. Седму медаљу, а прву од осамостаљења, освојила је Оливера Јевтић (сребро у маратону) у Гетеборгу 2006. 
Што се Иване Шпановић тиче, сезона је за њу завршена. Неће је бити у финалу Дијамантске лиге у Бриселу 31. августа, где би вероватно освојила трећу узастопну титулу.

Медаље су у Берлину освојили атлетичари из 26 држава, а Србију је представљало 12 такмичара.

Арно Гујон организовао летовање за децу са КиМ

Оснивач француске хуманитарне организације „Солидарност за Косово и Метохију” Арно Гујон, који је седми пут организовао летовање за децу са КиМ, заједно са епархијом рашко-призренском, каже да 42 деце ужива у мору и дружењу у Тивту и да је „најлепше дати им оно што им недостаје”.

„Овде уживамо, деца су пресрећна... Пре неколико дана су упознали море и чари купања, неки од њих су и пропливали. Та дечија радост ме испуњава, као и свакога од нас. Мислим да је најлепше кад можемо да дамо деци оно што им недостаје, а то је сигурност, безбедност, опуштеност”, рекао је Гујон за РТВ Грачаница.

Та деца су сада, каже, као и сва друга деца Европе - на летовању.

Годишњицу војно-полицијске акције Олуја, током које је из Хрватске протерано 250.000 Срба, око 2.000 њих убијено и готово исто толико се и данас воде као нестали, званични Загреб обележава као Дан победе и домовинске захвалности, а званични Београд као Дан сећања на све жртве тог „планираног злочина”.

И док Србија тугује, Хрватска слави злочин почињен над Србима за који до данас нико није одговарао, а који се у тој држави доживљава као највећа победа у истоји хрватског народа.

Премијер Андреј Пленковић честитао је грађанима Дан победе и домовинске захвалности и Дан хрватских бранитеља, поруком да је „победнички стег на врху тврђаве Звонимировог града означио крај рата и агресије великосрпског Милошевићевог режима на Хрватску”.

„Зато ће Олуја, која је донела трајан мир, остати упамћена као највећа војна победа у хрватској историји и трајни спомен на храброст хрватских бранитеља”, навео је између осталог Пленковић.

У Отави, главном граду Канаде, месингана спомен-плоча однедавно сведочи о савезништву Србије и Канаде у Првом светском рату. Ово подсећање на значајне тренутке у историји двeју земаља постављено је на иницијативу Амбасаде Србије у Отави после вишемесечних сусрета и договора са градским званичницима.

У здању Скупштине града, споју старог и новог, окупили су се крајем прошле недеље представници српске заједнице, њихови канадски пријатељи и дипломате да присуствују свечаном отварању спомен-плоче са именима првог и последњег војника који су, на страни савезника, погинули током тог крвавог рата. 

Српски војник Душан Ђоновић погинуо је 28. јула 1914. и у историји остао уписан као прва жртва Великог рата а канадски војник Џорџ Лоренс Прајс страдао је у Белгији од немачког снајпера само два минута пре склапања мира, 11. новембра 1918.

Градоначелник Отавe Џим Вотсон је на отварању захвалио Амбасади Србије на иницијативи да се ода почаст првој и последњој жртви Великог рата јер оне повезују наше народе и сведоче о савезништву Србије и Канаде.

У финалу: Шпанија - Србија 7:7 (1:0, 3:3, 2:3, 1:1), на пенале 3:5. - У неизвесној утакмици наша репрезентација показала да је без премца. - Домаћин водио и с два гола разлике, али су наши ватерполисти смогли снаге да преокрену и на петерце дођу до заслуженог тријумфа, четвртог узастопног на шампионатима Старог континентаПре девет година, у финалу Светског првенства у Риму, окосница ове наше репрезентације је лансирала себе у ватерполо сазвежђе победивши Шпанце на пенале. Пенали су одлучивали коме ће припасти златна медаља и сада, на Европском првенству у Барселони.

Имали су наши 13 секунди, пошто су се одбранили с играчем мање, да избегну да им петерци одлучују судбину. Али, опет је морало да се игра на пенале.

У Риму је јунак био Алексић, овде Ћук, јер је дао победоносни гол - 5:3, пошто је финале после четири четвртине завршене без победника - 7:7 (1:0, 3:3, 2:3, 1:1). Али захваљујући капиталу који су створили и Филиповић (1:0), Прлаиновић (2:1), Алексић (3:2) и Мандић (4:2) Србија је четврти пут узастопно европски првак!

Многи као да нису схватали озбиљно то што митрополит Амфилохије годинама упозорава како канонски непризната црногорска православна црква покушава да уз помоћ власти у Подгорици Српској православној цркви преотме цркве и манастире. Али, сада, када је патријарх Иринеј подигао глас, постало је јасно у каквом се тешком положају налази Митрополија црногорско-приморска.

Ситуација није боља ни у Македонији, где се наставља притисак на епископе српске цркве. Тако је 9. јула архиепископу Охридске архиепископије СПЦ Јовану Вранишковском без икаквог објашњења поново одузет пасош при преласку македонске границе. Одмах је реаговала Охридска архиепископија поручивши да је реч о дискриминацији типичној за земље у којима не постоји владавина права.

Ново ускраћивање основних људских права архиепископу Јовану, који је већ провео три године по македонским затворима, дешава се после одлуке Европског суда за људска права. Суд у Стразбуру је 16. новембра прошле године утврдио да је Суд у Македонији прекршио члан 11 (слобода окупљања и удруживања) у вези са чланом 9 (слобода мисли, савести и вероисповести) Европске конвенције о људским правима, што је резултирало одбијањем власти да региструје православну Охридску архиепископију (ПОА) као посебну верску заједницу.

За неколико дана, тачније почев од 31. јула, сви имигранти из Европе, Блиског истока и Африке, који долазе у Канаду мораће да приложе и своје биометријске податке. Овим се Канада придружује многим другим земљама у којима већ прикупљају такве податке.

Проширени биометријски програм односи се на све који долазе у Канаду да раде, студирају или да се овде преселе. 
Свако ко се пријављује за туристичку визу, радну или студентску дозволу боравка (изузев америчких држављана), као и они који конкуришу за сталну дозволу боравка или избеглички или азилантски статус, мораће да приложе одређене податке, у које улазе и отисци прстију и фотографију лица.

Од 31. децембра ове године, биометријски програм ће се проширити и на све долазе из Азије, Пацифик Азије и обе Америке. 
Тренутно се прикупљају биометријски подаци од оних који захтев за избеглички статус подносе из Канаде, од избеглица који се пријављују за расељење, особа којима је наложено да оду из земље, као и особа 30 различитих националности који се пријављују за привремену боравишун визу, радну или студентску дозволу.

Како би се изашло у сусрет свима који треба да прибаве ову документацију, канадска влада је најавила отварање додатних центара за пријављивање за визу, Visa Application Centres, VACs, и то у:

Ништа не окрепљује тело на сунцу као сласни воћни залогај

Лето се захуктава, сунце нас тера у хладовину, право време је за плажу. Било да сте негде на мору или на некој од градских плажа широм земље, да ли сте икада размишљали која је права храна за плажу? Без обзира на то да ли тамо где идете на купање постоји пијаћа вода или не, обавезно понесите течности (вода, чај, кафа, лимунада…) јер ћете увек пре ожеднети него огладнети. Термос боца (или две) најбоље је решење ако волите топлу кафу или хладно пиће.

Топли дани са преко 35 степени Целзијуса у хладу одбијају нас од роштиљања, па зашто онда да не понесете нешто већ припремљено или нешто што се може јести сирово. Храна за плажу мора да се одржи и на 40 степени Целзијуса. Ево неких предлога.

Салате су идеалне за лето. Можете уживати у комбиновању разног поврћа и језграстог воћа у разним салатама, под условом да нису лако кварљиве попут руске.

Колико је лоше ако родитељи играју игрице на мобилном телефону уместо да гледају како њихова деца граде куле у песку или да их охрабрују док се пентрају и љуљају на конопцу?

Најновија студија показује да овај тип понашања штети односима родитеља и детета те води до проблема у понашању код деце.

Деца без одговарајуће подршке или пажње родитеља одрастају фрустрирана и хиперактивна, показала је студија коју објављује часопис Paediatric Research.

Српској националној академији у Торонту уручена су признања Културно-просветне заједнице Србије.

Златну значку Културно-просветне заједнице Србије ове године су добили и представници српског расејања у Канади: књижевник Ранко Р. Радовић, Мирослав Бата Марчетић, оснивач и директор „Академије српске народне игре", као и Жарко Брестовац, председник Српске националне академије у Торонту, културне и просветне институције нашег народа у Канади.

На позив управе СНА, у Торонто је допутовао Живорад Ајдачић, генерални секретар КПЗ да лично уручи признања. Свечаност је уприличена у просторијама Генералног конзулата Србије у Торонту. У првом делу вечери Живорад Ајдачић је говорио о улози и активностима Културно-просветне заједнице Србије и сусретима са нашим људима у Торонту који, како је рекао, предано раде на очувању нашег културног и националног идентитета.

По додели признања у Генералном конзулату у Торонту, уследиле су честитке и фотографисање са најмилијима за успомену или богату архиву Српске националне академије у Торонту.