У извештају IPCC истиче се да је циљ задржати глобални пораст температуре на мање од једног и по степена, што захтева “брже и опсежне промене у свим аспектима друштва“.  
Глобална температура је тренутно виша за један степен него пре сто година. Прате је катастрофални урагани у САД, рекордне суше у Кејптауну, шумски пожари чак и у арктичком појасу, а планета је на путу да пређе праг и иде ка загревању од три степена. Стручњаци наводе да је изазов огроман, али да још има времена за стварање просперитетне, одрживе будућности.  Овај извештај дошао је у право време, у тренутку када метеоролози упозоравају на октобарске температуре изнад просека. Како су упозорили европски метеоролози, температуре ће овог месеца бити у просеку више за 7 до 10 степени, а необично топло време неће заобићи ни Србију. 

Да подсетимо, Severe Weather Europe, је на свом порталу објавио да се веома топло време очекује у централној Европи, где ће се температуре средином ове седмице кретати око 25 степени, у Француској и Шпанији 30, па и изнад тога. 

Веома топло време очекује се и у најсевернијим деловима Европе, услед ширења топлог таласа преко преко Скандинавије и Атлантског океана све до Гренланда. Наредног викенда на северу Европе се очекује температура за чак 15 степени више од просека. 

Изненађујуће топло биће и у Србији. До средине месеца највише дневне температуре често ће бити изнад 20 степени Целзијуса. До 17. октобра највише могуће дневне температуре биће између 20 и 24 степена, а најниже између 8 и 12 степени.

Владимир Ђурђевић са Института за метеорологију Физичког факултета у Београду каже за Б92.нет да захлађења нема на видику, да се у наредних неколико дана у Србији врло лако може очекивати и 25 степени, али да исто тако лако температура може и да се преокрене. 

“То је отприлике око пет степени више од просека. Тако ће бити у већем делу Европе наредне две недеље скоро па сигурно, нема на видику озбиљнијег захлађења. Једино Енглеска може да буде мало хладнија, али центар и исток Европе, као и Шпанија су у том појасу где ће за око 5-6 степени бити топлије од уобичајеног у наредне две недеље. Показује се и тенденција да ће тако остати до краја месеца, али то може увек лако да се преокрене рецимо крајем месеца“, објашњава Ђурђевић. 

Такве температуре, како каже, са једне стране “нису нормалне“ за ово доба године, али ако се у обзир узму климатске промене, овакав октобар је нешто што је очекивано. 

“Није нормално што ће температура бити толико виша ако бисмо гледали климу из средине 20. века. Међутим, ми смо сада много топлији, у просеку за цео један степен, због чега се дешава да имамо топле месеце у делу године кад их не очекујемо. То се десило због климатских промена, а пошто знамо како се десило и због чега, онда с те стране гледано, ове температуре су очекиване“, навео је он. 

Да подсетимо, РХМЗ је саопштио да ће у односу на последње дане септембра, почетак октобра бити топлији за чак седам степени. То се очекује и у другој недељи октобра. Потом, 14. и 15. октобра, како се наводи, температуре ће бити у наглом паду, са највишом дневном око 14 степени, а онда ће се поново попети на око 20 степени. Топао и сув, како се најављује, биће и новембар. 

Ђурђевић објашњава да осцилације у температури такође нису необичне, а када су у питању дугорочне прогнозе наглашава да оне не могу стопроцентно да предвиђају да ли ће бити сунца или кише. 

“Климатске промене нису тако једноставне да човек може сада да стално очекује да ће месец да буде топлији и топлији сваке године. Ту постоје неке варијације и осцилације коју ми зовемо природна варијабилност климе. Клима има неки опсег у којем би требало да се креће. Тај опсег се помера према све вишим температурама, али увек може доћи хладније време. Цела планета и климатски систем су врло сложени и неке друге ствари утичу на то што температуре тако скачу, као што је рецимо губитак леда на Северном полу. Северни пол је место на нашој планети које се највише угрејало“, наглађава Ђурђевић. Додаје и да дугиорочне прогнозе нису превише разумљиве јер оне показују само вероватноћу. 

“Продукт дугорочне прогнозе је на пример да постоји шанса 60 одсто да ће наредна три месеца да буду топлија него што је очекивано, али и даље постоји шанса 40 одсто да ће бити хладније. Ако то тако напишете у новинама, то никоме неће бити јасно, зато се људима даје оно што је вероватније, али то опет не значи да ће се то стварно десити. Атмосферу не можете ухватити ни за главу ни за реп, па тако ни оно што се догађа у њој не може да се испрогнозира“, каже Ђурђевић. 

Када су климатске промене у питању, нико није поштеђен. Погођена је и Србија, а Ђурђевић каже да се могу издвојити одеђене специфичности за наш регион. 

“Најкарактеристичнији сигнал за нашу земљу је да температуре брже расту него што је глобални просек и посебно летње температуре. Ми смо у неком региону у којима те максималне летње температуре имају израђен тренд. Нама су лета тренутно топлија за један и по степен него пре педесетак година и исто смо у региону где суше постају све учесталије, али и у региону у којем екстремне падавине постају све учесталије. Кад је атмосфера топлија за један степен, онда у атмосфери можете да имате седам одсто више водене паре, што је топији ваздух то може да носи више водене паре. Онда може да падне и више кише. Делује парадоксално, али и истинито, шта се дешава кад гледамо целу годину, имамо мање-више исто кише као и пре, али кад гледате како добијамо ту кишу, онда буде јако дуг период суше и онда одједном добијемо пуно кише у једном тренутку. По томе смо специфични“, наводи он. 

Да подсетимо, главни циљ Париског климатског споразума из 2015. године је да се глобално загревање ограничи на “знатно испод“ два степена. Међутим, уместо 2 степена, боља опција би била 1,5 јер би ниво мора до 2100. порастао за 10 центиметара, корални гребени неће потпуно нестати, а вероватноћа да ће Северни ледени океан лети без леда бити једном у веку, а не најмање једном у деценију. 

Ипак, напор је велики, а и притисак. ИПЦЦ наводи кораке који би требало да доведу до циља од 1,5 степен, а ту су потпуно избацивање употребе угља, смањење емсије угљен - диоксида за 45 одсто до 2030, а обновљиви извори енергије треба да обезбеде око 85 одсто глобалне струје до 2050. Све то изискује велику ангажованост влада у свету. Неће бити лако, као што је показао и сав досадашњи труд, а неће бити ни јефтино. 

Невена Здравковић, Б92