Група независних новосадских уметника, на иницијативу удружења „Буте добри“, урадила је највећи мурал у Србији у част краљу Петру Првом Карађорђевићу. Мурал се простире на 150 квадратних метара на Булевару краља Петра Првог, у новосадском насељу Блок, а уметници су његовим осликавањем желели да обележе сто година од ослобађања Србије у Првом светском рату.
Израда мурала посвећеног краљу Петру Првом Карађорђевићу трајала је седам дана, а уметници и удружење „Буте добри“ имали су велику подршку комшија из новосадског насеља Блок. Из удружења су се посебно захвалили уметницима и свима који су учествовали у овом пројекту додајући да их изузетно радује што ће Нови Сад ускоро добити споменик посвећен краљу Петру Првом.
„Изузетно смо поносни што смо допринели да наш град буде богатији за уметничко дело оваквих размера. Поред чињенице да се мурал налази на истоименом булевару, јако је важно споменути и то да се у непосредној близини налазе две средње школе и овом приликом бисмо желели да наши најмлађи обрате пажњу на велику и значајну историјску личност каква краљ Петар I Карађорђевић свакако јесте“, истиче Дане Баста из Удружења „Буте добри“.
Нису више само од еколога омрзнути угаљ, гас и нафта одговорни за глобално загревање. Нова опасна претња по климатске промене стиже од још једне „руде”, али овог пута не фосилне, већ дигиталне, ископане уз помоћ рачунара. Само биткоин може да подигне глобалну температуру изнад катастрофичног прага за више од два степена Целзијуса до 2034. године уколико се употреба криптовалута буду ширила досадашњим темпом, показује најновији извештај објављен у утицајном научном часопису „Нејчер”.
„Биће вам опроштено ако нисте упознати са чињеницом да дигиталне валуте могу уништити нашу планету. Шест месеци раније ни ја то нисам знао”, каже Камило Мора, водећи истраживач на овом пројекту за магазин „Форбс”.
Када је Кати Таладеј предложила да заједно ураде анализу колико биткоин емитује штетних гасова у атмосферу, Мора је помислио да се шали. Деловало му је то као нека видео-игра.
Али, истраживање је открило да криптовалуте и те како отежавају пројектовани циљ да се глобално повећање температуре држи испод два степена Целзијуса. Само у прошлој години због „рударења” биткоина имали смо последицу да је у атмосферу испуштено 69 милиона тона угљен-диоксида. Мора каже да су то бројеви од којих се врти у глави и свакога треба да забрину.
Археолози са америчког Универзитета Стенфорд нису могли ни да сањају да ће, трагајући за храном коју је јео праисторијски човек на тлу данашњег Израела, пронаћи најстарију пивару на свету.
„Ово је најстарије сведочанство на свету о алкохолу који је произвео човек“, објашњава Ли Лиу, вођа истраживачког тима.
Оклевање је злочин пред револуцијом, рекао је Владимир Иљич Лењин, уочи преврата 1917. године. Иако је актуелна Четврта индустријска револуција сасвим другачија од поменуте бољшевичке, ни она не трпи премишљање и неодлучност. Ко јој се не придружи, нестаће са тржишне мапе света.
Да би се Србија укрцала на воз технолошке будућности, знане и као Индустрија 4.0, нужно је да наша предузећа дигитално трансформишу сва подручја свог пословања: пројектовање, производњу, маркетинг, управљање, продају.
У мандату предходног амбасадора, а у разговору за радио, госпођа Шпирић је наговестила скорашње решење (крај 2017. године), социјалног осигурања између Канаде и Босне и Херцеговине. Као што знате то се није догодило.
Замолио бих Вас да у интересу слушаоца српског радија из Кичинера, одговорите докле се стигло са овим важним споразумом, а у интересу великог броја људи из БиХ, који живе и раде на простору Кичинер-Ватерлоа и Канаде.
Унапред захвалан
Предраг Војиновић, уредник
www.radiooaza.com
Поштовани господине Војиновићу,
Амбасадорица Шпирић је завршила мандат у августу 2017. године. На жалост по овом питању се није ништа десило у последњих пар година. Апсолутно се слажем да је ово једна од најважнијих ствари која је на агенди амбасаде Босне и Херцеговине у Канади. Ја сам већ преузео одређене кораке непосредно по мом доласку и ступању на дужност крајем марта ове године. Један од њих је био и састанак са амбасадором Канаде за Босну и Херцеговину Исабелле Isabelle Poupart, у мају ове године у амбасади Босне и Херцеговине у Отави, где смо идентификовали потребу за заједничким деловањем у циљу финализације овог јако важног споразума.
Амбасада Босне и Херцеговине у Отави се захваљује Вама и Вашим слушаоцима на постављању овог јако важног питања за све људе који живе на простору Канаде. У исто време желимо да поздравимо све слушаоце 'Pадио Oазе'.
С поштовањем,
Амбасадор Срђан Лалић,
Амбасада Босне и Херцеговине, Отава
Један од ретких ђака који су преживели масовна стрељања у Крагујевцу у октобру 1941. Драгољуб Јовановић преминуо је у 94 години, објавио је на свом Фејсбуку историчар Дејан Ристић.
„Имао је свега 17 година када је био стрељан. У телу је имао чак 11 рана од метака. Био је тешко рањен. Био је на самрти. Нашла га је мајка, скоро на издисају. Тајно га је пренела у њихову кућу и ангажовањем једног доброг лекара неговала и опорављала у наредним месецима”, написао је Ристић који је имао прилику да га упозна.
Одбојкашице Србије први пут у историји освојиле су златну медаљу на светским првенствима, пошто су после велике борбе и преокрета у Јокохами савладале селекцију Италије 3:2 (21:25, 25:14, 23:25, 25:19, 15:12).
Одбојкашице Србије најбоље на планети
Погледајте проглашење најбољих играча, проглашење победника и Serbia - Italy - Highlights
Нови "доказ" да човек није био на Месецу?
Иако смо до сада о слетњу америчке летелице Аполло 11 на Месец могли да чујемо поједине детаље, али ида гледамо уживо мисију, многе теорије о овом догађају се и дан данас јављају.
Овог пута, људи су приметили нешто чудно на фотографијама чизме Нила Армстронга коју је он наводно носио када је по први пут закорачио на површину месеца, 20. јула 1969. године.
Ауторска права Радио Оаза 2026