Широм света последњих година бележе се хидрометеоролошке појаве које научници повезују са најављеним климатским променама, упозоравајући да су екстремне временске прилике у разним деловима света „нова нормалност” која се ствара. Метеоролозима се може приговорити да нису увек прецизни, али климатолози су добро предвидели учесталост обилних киша. Као доказ да се научна предвиђања и те како остварују „Њујорк тајмс” наводи једно из 1995. „Расположиви подаци указују да ће загрејана планета искусити учесталије обилне падавине, повезане са интензивнијим хидролошким циклусом и повећаним капацитетом топлије атмосфере да задржава влагу”, написали су пре 20 година аустралијски научници, на основу података из осамдесетих година 20. века.
Обилније кише као последица топлије атмосфере појављују се као константа у разним научнима предвиђањима. Прогнозе су засноване на физици: угљен-диоксид загрева ниже слојеве атмосфере која онда задржава више влаге, а како се загрева и површина океана, више влаге испарава.
Последњих година је очигледно да су све учесталије такве непогоде. У америчкој држави Вашингтон почетком године је цело насеље затрпано одроном. Колорадо је тешко поплављен 2013, Нешвил 2010, а Атланта 2009. На североистоку САД количина падавина је повећана за 71 одсто од средине 20. века. Аустралију су 2010. погодиле најтеже поплаве за последњих 50 година.
Влада САД је пре десетак дана објавила обиман научни извештај који показује да климатске промене нису проблем будућности, јер су већ стигле у свачије двориште. Врели таласи трају дуже него што било који живи Американац памти, кише су обилније, зиме краће и топлије, а сезонске алергије трају дуже.
Научници су установили да је наведене промене изазвао пораст температуре од 1,9 степени Фаренхајта изнад америчког копна у последњих сто година. То је мање од петине Целзијусовог степена, али су последице веома видљиве.
У дугорочној процени Европске агенције за животну средину (ЕЕА) из прошлог јуна наводи се да ће Стари континент у будућности чешће бити погођен поплавама, делимично и због климатских пролема.
Иначе, највише трошкова од природних непогода у Европи изазивају поплаве, а ти трошкови стално расту од 1980. Прошлог јуна у поплавама у централној Европи погинуло је најмање 11 особа, а само у Немачкој је евакуисано 11.000 људи. Погођени су и Чешка, Аустрија, Словачка и Мађарска. Осим климатских промена које утичу на ову појаву, све већи трошкови протеклих деценија могу се приписати и томе што више људи живи у плавним подручјима, закључила је ЕЕА.
Климатске промене ризик за националну безбедност САД
Убрзана стопа климатских промена представља озбиљан ризик за националну безбедност и може да изазове глобалне политичке сукобе, наводи се у извештају организације за војна истраживања коју финансира Влада САД. Суше на Блиском истоку и у Африци воде ка сукобима око хране и воде и ескалацији дугогодишњих етничких тензија. У приобалним деловима Индије и Бангладеша због угроженог становништва и снабдевања храном могућ је нови талас избеглица, наводи се у јуче објављеном извештају Војног саветодавног одбора.
Као пример се наводи да ширење Сахаре кроз Мали оставља гладне фармере и да је можда допринело џихадистичкој побуни у овој афричкој земљи 2012.
Амерички државни секретар Џон Кери наговестио је да ће овај документ утицати на америчку спољну политику.
„Племена се већ убијају око воде. Помислите шта ће се десити у случају масовног расељавања или исушивања воде у Нилу и другим великим рекама. Обавештајна заједница то схвата озбиљно и деловаћемо по том питању”, рекао је Кери.
Пентагон је потврдио да ће извештај утицати на војну политику.
Нови извештај је допуна оног из 2007, прве велике студије која је установила везу између климатских промена и националне безбедности.
Ј. Ј. К., Политика