Дешавања

Акцијом опомене “Опет мост“, коју је организовао лист “Дневник“ у сарадњи са уметничком групом “Лед Арт“, обеежено је 16 година од када је у НАТО бомбардовању Србије срушен Варадински мост у Новом Саду.

У оквиру тог јединственог перформанса испред зграде “Дневника“ на паноима су изложене фотографије порушених новосадских мостова у бомбардовању, као и новоизграђених којима се тај град поноси.

На тротоар је положен и део Варадинског моста уништеног 1. априла 1999. године, назван “Стуб срама и опомене“, који су пролазници прекорачили, а први и сваки 50-ти учесник у том симболичном чину добили су на поклон по једну графику и примерак листа “Дневник“.

Епископ канадски Георгије, осумњичен за злоупотребе, отпутовао из Србије. Међусобне оптужбе свештенства и владике за раскош и богаћење

Тројица епископа - Хризостом, Теодосије и Максим - чланови су комисије Светог архијерејског синода СПЦ, која треба да испита рад Епархије канадске, на чијем је челу владика Георгије (Ђокић). У комисији ће, како "Новости" сазнају, бити и свешеник Велибор Џомић, затим један верник из Канаде и православни свештеник на раду у тој епархији. Извесно је, како смо обавештени, да ће чланови комисије бити дужни да поверену им дужност обаве до заседања Светог архијерејског сабора СПЦ, који се, традиционално, одржава у мају. 

Још није прецизиран тачан одлазак чланова комисије у Канаду, али је извесно да ће се то ускоро догодити.

Мање је времена требало Французима да лоцирају авион који се срушио у беспућу Алпа него српским службама да нађу хеликоптер који је пао у равници на километар од аеродрома.

Непун сат пошто се срушио немачки „ербас“, француски спасиоци утврдили су тачну локацију летелице у чијем је паду у уторак погинуло 150 особа. Десет дана раније српским службама то време није било довољно ни да крену у потрагу за хеликоптером Ми-17 Војске Србије, који је пао близу аеродрома у Сурчину, у сремској равници, када је погинуло седам особа.

Французима је требало неколико сати да у планини, на висини од 2.000 метара, дођу до црне кутије, величине кутије за ципеле, и упуте је на анализу. Отприлике исто време, три и по сата, требало је људима у Београду да у њиви дођу до олупине хеликоптера дугачког скоро 20 метара.

Држављанима Србије који живе у иностранству требало би дозволити да електронским путем поднесу захтев за упис у бирачки списак и да гласају преко интернета, изјавио је данас адвокат и стручњак за изборно право Миљкан Карличић.

На округлом столу Куће правде Стразбур посвећеном изборном праву и дијаспори, Карличић је рекао да би се на тај начин повећао број држављана Србије из дијаспоре који гласају на изборима у Србији. Он је указао да је тренутно тај број веома мали наводећи да је на прошлим парламентарним изборима гласало нешто више од 4.000 држављана Србије у иностранству.

Карличић је истакао да сматра да је бирачко право гарантовано Уставом за све држављане Србије без обзира где они живе и да то не би требало доводити у питање. Он је напоменуо да је он и члан Републичке изборне комисије, али је додао да не говори у име РИК него у своје лично име.
Ђорђе Вуковић из Центра за слободне изборе и демократију рекао је да директиве Савета Европе и Венецијанске комисије показују да држављанство губи, а да пребивалиште добија на снази приликом омогућавања права гласа.

Становници Финске, Канаде и Новог Зеланда имају привилегију да пију најквалитетнију воду. 

На светски Дан вода надлежни упозоравају да је најтежа ситуција у пустињским и полупустињским областима у подсахарској Африци и Азији. 

Расипање воде у Србији

Истраживање које је спровела Међународна агенција за храну рангирало је Србију на 47. место од 180 земаља по количини и квалитету ресурса воде.

Улице перемо пијаћом водом, истом заливамо баште а у Србији скоро да не постоји ниједно постројење за прераду отпадних комуналних вода. Наше реке са собом носе све, од пластике до јаловине. Ако желимо у Европску унију, ту слику морамо да променимо.

"Урађен је план за заштиту вода од загађења који врло тачно, јасно и прецизно одређује које су то количине, ког квалитета, колико ће нас то коштати и када ћемо то урадити". Објашњава в. д. директора Дирекције за воде Наташа Милић.

Много је оних који од воде живе. Они који је експлоатишу у Србији запошљавају више д 4.000 људи. Иако накнада за коришћење није повећана како је најављивано пет до седам одсто, већ 1,7 одсто, пред произвођачима је тешка година.

Не можемо да прихватимо било какав облик гетоизације и грађанства другог реда у Хрватској, јер би тада и повратак нашег духовног блага имао другоразредни значај

Православне иконе и духовну баштину српске цркве треба вратити у Хрватску кад се у њу врати и избегли српски народ. То је у најкраћем више пута изречени став Српске православне цркве када је у питању враћање од рата склоњеног духовног блага у православне цркве и манастире на територији Републике Хрватске. Понавља га у интервјуу за „Политику” и владика далматински Фотије. Он је на челу једне од епархија која је највише пострадала у ратовима деведесетих година прошлог века. Духовно благо далматинских цркава и манастира на списку је предмета који се из Србије враћају у Хрватску. Владика наводи и да су двадесет година по окончању ратних сукоба, православне цркве и манастири у Епархији далматинској и даље мета изгредника, иако је реч о појединачним инцидентима.

Др Срђа Трифковић, који је четири године на мети Министарства за јавну безбедност Канаде. Забрањен ми је улазак у ову земљу јер годинама негирам постојање геноцида у Сребреници

Пуне четири године државна полиција Канаде ме прогони као државног непријатеља, не дозвољава ми улазак у ту земљу и прети ми хапшењем. Ниједна канадска организација за људска права, ни медији нису заинтересовани за мој прогон, па се сам борим против ове неправде!

Ово нам је рекао др Срђа Трифковић када је ових дана из САД стигао у Београд, где ишчекује најновију пресуду Вишег суда из Торонта, који треба да одлучи да ли је и даље државни непријатељ или слободан човек. Све је почело у зиму 2011. године када је др Срђа Трифковић пошао из Чикага у Едмонтон да одржи предавања на Универзитету Алберта. 
- Гранична полиција Канаде ми је 24. фебруара 2011. на аеродрому у Ванкуверу забранила улазак. Одлуку је донела не на основу неке судске пресуде, већ на основу процене канадске тајне службе, која је утврдила да сам "опасан човек по безбедност Канаде" - прича овај професор геополитике и политички аналитичар америчког часописа "Кроникл".

Док је недавно уз кафу држао предавања министрима Владе Србије, бивши премијер Велике Британије Тони Блер вероватно није знао да се негде у фиокама у Палати правде налази предмет који га терети за повреду територијалног интегритета СР Југославије током НАТО бомбардовања 1999. године. А по свему судећи, таква оптужница је и даље на снази, пошто за то кривично дело апсолутна застарелост наступа тек после двадесет година. Ипак, уз многобројне промене у организацији судова готово је немогуће ући јој у траг и открити који суд је надлежан да поступа по њој. Такође, потпуно је нејасно и у којој фази је поступак против некадашњих челника Запада и НАТО, које је режим Слободана Милошевића означио као најодговорније за агресију на СР Југославију.

МОСТ ОД НАЈЛЕПШИХ ЉУДСКИХ ВРЛИНА

У просторијама СКУД-а Опленац 21.фебруара Х.Ф. Стара Рашка је обележила своју славу Св.Симеона Мироточивог. Упркос снежним падавинама, велики број гостију је дошао на славу ове Фондације.

Свештеник Првослав Пурић је са овогодишњим кумовима славе, породицом Рацић пререзеао колач. Кумови за следећу годину су Драган и Весна Папић са својом децом Александром, Јованом, Милицом и Иваном.

Потпредседник Фондације, Гојко Роглић је представио активности Старе Рашке у претходној години. Сиромашној деци Старе Рашке је послато $50.000 преко сестринске организације из Београда. У току вечери приказан је филмски запис о подели средстава. Осим ове активности, преко Фонадиције је сакупљен и послат новац за куповину крава повратницима на Косово и Метохију. Породицама које су имале велику штету у поплавама је послато $31.000.

Осликавање манастриа Заграђе, изградња цркве у Републици Српској и акција Блица "Срце за децу" су се такође примиле новчану помоћ од Фондације.

У Хрватској је настављена дискриминација Срба и Рома, објавила је организација Амнести интернешенел у годишњем извештају за земље Западог Балкана. Такође се додаје да стопа истрага и процесуирање ратних злочина остаје на ниском нивоу.

Срби у Хрватској и даље се суочавају са дискриминацијом приликом запошљавања у јавном сектору и повраћаја станарског права, наводи АИ. 

Амнести подсећа и да је Уставни суд у јулу прогласио неуставном петицију за забрану ограничења употребе језика мањина у јединицама локалне самоуправе где најмање половина популације из мањина. Иако се петиција односила на читаву земљу, потписници - група хрватских ветерана, изричито је тражила забрану употребе двојезичних табли у Вуковару, подсећа АИ. 

АИ такође наводи да многи Роми и даље живе у подељеним насељима без сигурности поседа и уз ограничен приступ основним стварима као што су вода, струја, превоз.