Дешавања

Рециклирање у Канади уведено је осамдесетих година двадесетог века.

Попуњеност капацитета постојећих депонија и велика количина метана који су отпуштале у атмосферу били су разлози свеобухватне акције за промоцију и увођење рециклаже.

Истраживања спроведена после две деценије показала су да је програм заживео и да су Канађани у великој мери прихватили сортирање смећа, које се даље упућује на прераду.

Резултати такође скрећу пажњу да међу домаћинствима не постоји разлика између становника са различитим нивоима прихода и образовања.

Власници кућа, ипак, нешто су више посвећени акцији него Канађани који станују у становима, што је због већег простора и дворишта очекивано.

Посебни програми рециклаже

Данас се у Канади рециклира око 27% укупног отпада, од чега око једна трећина долази из домаћинстава, а две трећине из других извора.

Председник Србије Томислав Николић изјавио је да су притисци на Србе у Хрватској данас очигледни, као што су били почетком 90-тих, и поручио да је време да Хрватска почне да поштује све споразуме које је потписала.

"Ми понекад имамо проблема са неким људима у Хрватској који су преспавали све ово време у коме покушавамо да обезбедимо бољи живот у Хрватској. Притисци данас су безмало очигледни као што су били почетком 90-тих", рекао је Николић у сусрету са представницима српске омладине из свих крајева Хрватске која се налази у посети Србији. Он је оценио да у Хрватској још има људи који би "да Хрватска остане потпуно без Срба", упркос томе што је та земља данас чланица ЕУ.

"Мада је Хрватска данас чланица ЕУ и апсолутно обавезана да поштује сва правила и права својих грађана, не иде то тако добро у пракси", рекао је Николић. Он је указао да се Србија, трудећи се да својим сународницима обезбеди да могу мирно да живе, не одговара на провокације и не приговори "све што би требало".

Запањујући подаци Ћилуфа Гаспареа, италијанског експерта на седници светске царинске организације. Велики део икона из 35 храмова завршио на илегалном тржишту

Део икона опљачканих из 35 храмова Српске православне цркве на Косову и Метохији у марту 2004. године продат је на илегалном тржишту. Део новца који је зарађен од ових криминалних радњи, коришћен је и за финансирање тероризма! Ове запањујуће податке саопштио је Ћилуфо Гаспаре, италијански официр при Канцеларији за обавештајну везу Комитета за контролу царинских прописа у Светској царинској организацији, на седници овог тела у Бриселу.

Гаспаре, одличан познавалац ситуације на Космету, као искусан царински стручњак одлучио је недавно да на седници Канцеларије за обавештајну везу говори управо о страдању српског националног блага. Повод за ту седницу светских цариника била је операција "Одисеј", која је крајем марта вођена против кријумчара уметнина и културног блага у 43 земље света, а у овој тајној операцији учествовала је и Управа царина Србије.

Министарство просвете, науке и технолошког развоја и Управа за сарадњу са дијаспором и Србима у региону Министарства спољних послова у наредних тридесет дана спроводе онлине истраживање које представља почетак низа активности у процесу унапређења учења српског језика и ћириличког писма ван Србије.

Упитници ће бити доступни до краја априла 2015. године.

Креирана су два упитника, намењена различитим испитаницима – па је потребно да се одабере онај који одговара потребама и плановима. Упитници се налазе на порталу еУправе Републике Србије, а можете доћи на те странице кликом на доле постављеним линковима.

Упитник за школе

Овај упитник намењен је школама, организацијама, удружењима, неформалним групама и појединцима који организују било какав облик наставе српског језика ван Србије.

Подаци ће бити коришћени за подршку развоју комуникације Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону са циљем стицања увида у потребе организатора наставе и пружања подршке наставном процесу.

→ Линк: Упитник за школе 

Акцијом опомене “Опет мост“, коју је организовао лист “Дневник“ у сарадњи са уметничком групом “Лед Арт“, обеежено је 16 година од када је у НАТО бомбардовању Србије срушен Варадински мост у Новом Саду.

У оквиру тог јединственог перформанса испред зграде “Дневника“ на паноима су изложене фотографије порушених новосадских мостова у бомбардовању, као и новоизграђених којима се тај град поноси.

На тротоар је положен и део Варадинског моста уништеног 1. априла 1999. године, назван “Стуб срама и опомене“, који су пролазници прекорачили, а први и сваки 50-ти учесник у том симболичном чину добили су на поклон по једну графику и примерак листа “Дневник“.

Епископ канадски Георгије, осумњичен за злоупотребе, отпутовао из Србије. Међусобне оптужбе свештенства и владике за раскош и богаћење

Тројица епископа - Хризостом, Теодосије и Максим - чланови су комисије Светог архијерејског синода СПЦ, која треба да испита рад Епархије канадске, на чијем је челу владика Георгије (Ђокић). У комисији ће, како "Новости" сазнају, бити и свешеник Велибор Џомић, затим један верник из Канаде и православни свештеник на раду у тој епархији. Извесно је, како смо обавештени, да ће чланови комисије бити дужни да поверену им дужност обаве до заседања Светог архијерејског сабора СПЦ, који се, традиционално, одржава у мају. 

Још није прецизиран тачан одлазак чланова комисије у Канаду, али је извесно да ће се то ускоро догодити.

Мање је времена требало Французима да лоцирају авион који се срушио у беспућу Алпа него српским службама да нађу хеликоптер који је пао у равници на километар од аеродрома.

Непун сат пошто се срушио немачки „ербас“, француски спасиоци утврдили су тачну локацију летелице у чијем је паду у уторак погинуло 150 особа. Десет дана раније српским службама то време није било довољно ни да крену у потрагу за хеликоптером Ми-17 Војске Србије, који је пао близу аеродрома у Сурчину, у сремској равници, када је погинуло седам особа.

Французима је требало неколико сати да у планини, на висини од 2.000 метара, дођу до црне кутије, величине кутије за ципеле, и упуте је на анализу. Отприлике исто време, три и по сата, требало је људима у Београду да у њиви дођу до олупине хеликоптера дугачког скоро 20 метара.

Држављанима Србије који живе у иностранству требало би дозволити да електронским путем поднесу захтев за упис у бирачки списак и да гласају преко интернета, изјавио је данас адвокат и стручњак за изборно право Миљкан Карличић.

На округлом столу Куће правде Стразбур посвећеном изборном праву и дијаспори, Карличић је рекао да би се на тај начин повећао број држављана Србије из дијаспоре који гласају на изборима у Србији. Он је указао да је тренутно тај број веома мали наводећи да је на прошлим парламентарним изборима гласало нешто више од 4.000 држављана Србије у иностранству.

Карличић је истакао да сматра да је бирачко право гарантовано Уставом за све држављане Србије без обзира где они живе и да то не би требало доводити у питање. Он је напоменуо да је он и члан Републичке изборне комисије, али је додао да не говори у име РИК него у своје лично име.
Ђорђе Вуковић из Центра за слободне изборе и демократију рекао је да директиве Савета Европе и Венецијанске комисије показују да држављанство губи, а да пребивалиште добија на снази приликом омогућавања права гласа.

Становници Финске, Канаде и Новог Зеланда имају привилегију да пију најквалитетнију воду. 

На светски Дан вода надлежни упозоравају да је најтежа ситуција у пустињским и полупустињским областима у подсахарској Африци и Азији. 

Расипање воде у Србији

Истраживање које је спровела Међународна агенција за храну рангирало је Србију на 47. место од 180 земаља по количини и квалитету ресурса воде.

Улице перемо пијаћом водом, истом заливамо баште а у Србији скоро да не постоји ниједно постројење за прераду отпадних комуналних вода. Наше реке са собом носе све, од пластике до јаловине. Ако желимо у Европску унију, ту слику морамо да променимо.

"Урађен је план за заштиту вода од загађења који врло тачно, јасно и прецизно одређује које су то количине, ког квалитета, колико ће нас то коштати и када ћемо то урадити". Објашњава в. д. директора Дирекције за воде Наташа Милић.

Много је оних који од воде живе. Они који је експлоатишу у Србији запошљавају више д 4.000 људи. Иако накнада за коришћење није повећана како је најављивано пет до седам одсто, већ 1,7 одсто, пред произвођачима је тешка година.

Не можемо да прихватимо било какав облик гетоизације и грађанства другог реда у Хрватској, јер би тада и повратак нашег духовног блага имао другоразредни значај

Православне иконе и духовну баштину српске цркве треба вратити у Хрватску кад се у њу врати и избегли српски народ. То је у најкраћем више пута изречени став Српске православне цркве када је у питању враћање од рата склоњеног духовног блага у православне цркве и манастире на територији Републике Хрватске. Понавља га у интервјуу за „Политику” и владика далматински Фотије. Он је на челу једне од епархија која је највише пострадала у ратовима деведесетих година прошлог века. Духовно благо далматинских цркава и манастира на списку је предмета који се из Србије враћају у Хрватску. Владика наводи и да су двадесет година по окончању ратних сукоба, православне цркве и манастири у Епархији далматинској и даље мета изгредника, иако је реч о појединачним инцидентима.