Дешавања

Епархијским телима, црквено-школским општинама Епархије канадске

Као што вам је познато, Ми смо одлуком Светог Архијерејског Сабора и Светог Архијерејског Синода постављени за администратора Епархије канадске, са свим правима и дужностима епархијског архијереја.

Извршавајући одлуке Цркве, дошли смо у Канаду 5. јуна текуће године. Начин на који смо дочекани, надамо се да је познат Цркви у Канади и нашем народу. То ко је одговоран за овакав дочек и спречавање помоћу полиције да уђемо у Манастир, биће упознат Свети архијерејски синод и Свети архијерејски сабор.

Наставак документа прочитајте у pdf формату ОВДЕ

Председник Србије Томислав Николић примио је европске шампионке у кошарци и поручио им да ће њихов успех вечито да буде забележен у историји тог спорта и да су оне драгуљ Видовдана.

"Не знам да ли је иједан председник пре мене имао прилику да дан за даном честита спортистима. Ви сте биле прави драгуљ Видовдана", поручио је Николић током сусрета са члановима женске кошаркашке репрезензације Србије. Он је нагласио да очекује да ће кошаркашице Србије наставити да побеђују и убудуће, саопштено је из кабинета председника Србије.

"То се очекивало од вас још кад сте биле девојчице и требало је само да вас преузме прави селектор и да из вас излети оно најлепше", рекао је Николић.

Он је додао да су управо оне најбољи могући узор младим генерацијама.

Парастосом на Газиместану и светом видовданском литургијом у порти манастира Грачаница данас је на КиМ обележен Видовдан.

Парастос палим српским јунацима у Косовском боју 1389. године, као и литургију пред неколико хиљада људи служио је патријарх српски Иринеј уз саслужење неколико епископа СПЦ, пренели су локални медији. После видовданске литургије, коју је служио пред око хиљаду верника, поглавар Српске православне цркве је поручио да су данас сви Срби духовно на Косову и Метохији.

„Данас су очи, мисао, осећања свих Срба, не само у нашем отачанству, већ и Срба широм света, на свим континетима, са нама духовно овде. Нема веће жртве од жртве свога живота и тела, а том жртвом жртвовао се Кнез Лазар и безброј косовских јунака, који су га пратили на Косово поље и пролили крв и њоме залили ову свету земљу”, рекао је патријарх Иринеј.

Како је пренео Радио Грачаница, сви црквени и политички представници су из порте манастира поручили да је јединство кључ останка и опстанка српског народа у својој јужној покрајини. Они су матици Србији поручили да је Косово и Метохија икона српског народа, да само јединствено и храбро могу да га сачувају и да никада не смеју од ње одустати.

И у Грачаницу и на Газиместан дошли су верници из различитих делова Србије, Црне Горе Републике Српске и дијаспоре, а парастасом палим српским јунацима завршено је обележавање Видовдана.

Парастосом на Газиместану и светом видовданском литургијом у порти манастира Грачаница данас је на КиМ обележен Видовдан.

Парастос палим српским јунацима у Косовском боју 1389. године, као и литургију пред неколико хиљада људи служио је патријарх српски Иринеј уз саслужење неколико епископа СПЦ, пренели су локални медији. После видовданске литургије, коју је служио пред око хиљаду верника, поглавар Српске православне цркве је поручио да су данас сви Срби духовно на Косову и Метохији.

„Данас су очи, мисао, осећања свих Срба, не само у нашем отачанству, већ и Срба широм света, на свим континетима, са нама духовно овде. Нема веће жртве од жртве свога живота и тела, а том жртвом жртвовао се Кнез Лазар и безброј косовских јунака, који су га пратили на Косово поље и пролили крв и њоме залили ову свету земљу”, рекао је патријарх Иринеј.

Како је пренео Радио Грачаница, сви црквени и политички представници су из порте манастира поручили да је јединство кључ останка и опстанка српског народа у својој јужној покрајини. Они су матици Србији поручили да је Косово и Метохија икона српског народа, да само јединствено и храбро могу да га сачувају и да никада не смеју од ње одустати.

И у Грачаницу и на Газиместан дошли су верници из различитих делова Србије, Црне Горе Републике Српске и дијаспоре, а парастасом палим српским јунацима завршено је обележавање Видовдана.

Један од осумњичених за убиство деветнаестогодишњег Луке Гордића је пуштен на слободу уз кауцију. Пошто је судија објавио своју одлуку, судницу су испунили уздаси и сузе присутних.

Арвин Голић (18) је задржан у притвору неколико недеља и пошто је оптужен за убиство он је пуштен уз кауцију по налогу судије. Један од услова који се везује за његову кауцију јесте кућни притвор у којем се мора налазити 24 сата на дан, 7 дана у недељи.

Многи Лукини пријатељи су испратили свако заказано саслушање у црним мајицама са натписом #justiceforLuka.

Поред Голића, полиција је ухапсила још три тинејџера за које се сматра да су на неки начин повезани са овом трагедијом. Двоје њих је пуштено уз кауцију, а трећи је и даље у притвору.

Према званичном саопштењу полиције, ови младићи су се познавали међусобно и њихове несугласице су проузроковале смртоносну трагедију. Много је коментара на друштвеним мрежама где људи тврде да је за овај злочин одговорна мржња између Босанаца, Срба и Хрвата која има свој животни век чак и овде у Канади.

Патријарх Српске православне цркве и администратор Епархије канадске Иринеј разговарао је у Монтреалу са амбасадором Србије Михаилом Папазоглуом и амбасадорком БиХ Ковиљком Шпирић о променама и стању у Епархији, и о другим темама које се тичу живота и рада исељеника српског порекла у Канади.

Папазоглу и Шпирић потврдили су патријарху да су, посредством амбасада Србије и БИХ, о збивањима у Епархији канадској обавештени надлежни канадски органи, укључујући власти у највећој канадској провинцији Онтарио и граду Милтону на чијем подручју је седиште Епархије у манастиру Светог Преображења, једином српском храму тог нивоа у Канади.

Свети архијерејски синод СПЦ писмом је обавестио Министарство спољних послова Србије о разрешењу владике Георгија који је Епархијом канадском управљао три деценије, али је одлуком Синода која је потом потврђена на Сабору СПЦ у мају, лишен владичанске дужности.

"Молимо вас да, на сходан, начин о овоме обавестите амбасаду Србије у Канади с молбом да учини све што је у њеној моћи како би надлежни органи провинције Онтарио омогућили администратору-патријарху и његовом заменику да несметано управљају Епархијом канадском", пише у писму.

„Та ствар уништава меморију и слаби ум, ослобађа га од напора који га чини снажним. То је нехумана ствар”. Овако у „Федри” Платон цитира Сократа. „Та ствар” из овог цитата односи се на нову “нехуману технологију писања“.

Сократ који је, као што знамо, само усмено преносио своја размишљања, био је дубоко узнемирен уверењем је да ће људско памћење, па тиме и ум и способност мишљења, бити уништено новим технолошким проналаском: пером за писање. Али десило се управо обратно: Људска кутура и цивиизација су се развили до неслућених граница захвајујући развоју писане речи. 

Текстови су, додуше, писани руком, те су књиге и записи били ретки, скупи и доступни само повлашћенима. 

Све до Гутенберга. Захваљујући његовој новој технологији, штампарској преси, дошло је до развоја масовне производње писаних докумената, па и књига. Многи песници, мислиоци и писци тога доба, чији су префињени стихови и узвишена прозна дела постојали само у форми веома драгоцених и ретких књига, намењених високо ученим људима које су као вредни предмети биле у поседу само богатих и моћних, били су забринути због појаве нове штампарске технологије, баш као и Сократ некад због пера за писање. 

Апсурдно је поредити холокауст, геноцид у Руанди и злочине у Сребреници, сматра један од најпознатијих светских ловаца на нацисте Ефраим Зуроф, директор центра „Симон Визентал” из Израела.

У ексклузивној телефонској изјави за „Политику” он је неколико пута поновио да то није исто и да је страшно правити таква поређења.

– Волео бих да су нацисти склонили јеврејске жене и децу пре свог крвавог похода, уместо што су их убили, али то се није десило, као што знамо. Ни Руанда и холокауст нису исто, иако су злочини који су се догодили у Руанди много сличнији холокаусту од онога што се десило у Сребреници. Али, опет, то није исто. Пре свега, ни Руанда ни Сребреница нису биле индустријско масовно убијање какво је почињено у холокаусту – истиче Зуроф.

Он није желео да коментарише нацрт резолуције о Сребреници, која би на предлог Велике Британије почетком јула требало да се нађе пред Саветом безбедности Уједињених нација. Његов одговор на питање „Политике” – како оцењује део резолуције у којем се осуђује свако порицање геноцида у Сребреници био је: „Нисам сигуран да је оно што се десило у Сребреници геноцид”. 
– Колико знам, оно што се тамо десило није опис или дефиниција геноцида. Мислим да је одлука да се то назове геноцидом донета из политичких разлога. Очигледно се догодила трагедија, недужни људи изгубили су живот и треба да се сачува сећање на њих – наводи Зуроф.

Невероватан скандал обележио је квалификациону утакмицу за одлазак на Европско првенство између Хрватске и Италије, јер је на терену Хајдука из Сплита, чувеном "Пољуду", у трави био исцртан нацистички симбол, кукасти крст.

Овај меч, завршен без победника (1:1) је одигран без присуства публике што је била казна за раситичко понашање загребачке публике на утакмици са Норвешком.

Како јављају хрватски медији, "изгледа да је травњак био поливен хемикалијом" неколико дана пре меча са азурима, како би она полако нагризала траву да би пожутела, али се та хемикалија није видела под дневним светлом.

На полувремену утакмице Хрватска - Италија радници су изашли на терен и покушали да поправе штету, јавља Индеx.хр, но слика са кукастим крстом на игралишту Пољуда већ је била обишла читав свет.

Блиц

Индеx: Невиђена хрватска срамота: Кукасти криж нацртан на трави Пољуда 
Погледајте ВИДЕО

Спортисти треба да бију битке на спортским теренима, а не под окриљем војних савеза, поручила је одбојкашка репрезентативка Црне Горе Ксенија Ивановић, члан француског прволигаша Хаино, у отвореном писму капитену кошаркашке репрезентације Црне Горе Суаду Шеховићу. У том писму, које је проследила и нашој редакцији, наводи да је у дневној штампи прочитала његов текст подршке Црној Гори за улазак у НАТО и да јој је посебно, како је написала, „запала за око ваша слика поред заставе НАТО-а, која у мени буди супротна осећања јер, као што сте ви имали то лоше искуство и страх за безбедност у Украјини, и ја сам имала неупоредиво лошије, трагично искуство, овде у Црној Гори 1999. године, што ме је навело да реагујем на ваш текст”.

Ивановићева наводи да поштује право да Шеховић има став, али је у најмању руку чуди то „што сте се потписали као капитен репрезентације, што јавности намеће дилему да ли и остатак националног тима дели ваше мишљење”.

Она подсећа да је Шеховић у свом тексту навео да је имао лоше искуство у Украјини где је страховао за безбедност због дешавања у источном делу те земље, на удаљености од неких 200 километара од Кијева, па га пита: „Да ли сте се осећали угрожено када је тај исти НАТО на 30 километара од вашег Бијелог Поља сејао смрт, ту, у Мурину?