Почетак и крај заседања највишег црквеног тела Светог архијерејског сабора, по правилу на врло очигледан начин – пред верницима и јавношћу, демонстрирају јединство српске цркве.
Почетку свете архијерејске литургије присуствују скоро све владике СПЦ, а по завршетку заседања увек се објављује саопштење за јавност, које потписују сви архијереји српске цркве.
Епископи који су се до саборне литургије међусобно расправљали, претили једни другима, уз не тако светосавске поруке: „Видећемо се на Сабору” и запиткивали једни друге о финансијама и трошењу донација – сабирају се под сводове београдске Саборне цркве Светог архангела Михаила. И ти „посвађани” и они који се ни са ким нису свађали данас су били заједно у Саборној цркви, када је светом архијерејском литургијом и чином призивања светог Духа започело овогодишње заседање Сабора.
Један поред другог седели су митрополит црногорско-приморски Амфилохије и владика Георгије, привремено разрешени епископ канадски. Тек пре нешто више од двадесет дана владика Георгије је, дошавши у Синод, чији је митрополит Амфилохије члан, да чује одлуку о свом привременом разрешењу, оптужио „свог брата” митрополита црногорско-приморског да се не зна како је утрошена донација коју је добио из Канаде. И на крају је Георгије, како је сам признао у разговору за наш лист, у емотивном набоју, изазивачки изговорио и следеће: „Видећемо се на Сабору!”
Групи верника која ових дана шаље из Канаде писма у Патријаршију, жалећи се да је нови архијерејски заменик Василије Томић забранио да се на богослужењима помиње име владике Георгија, вероватно ће бити значајно да чује да је на јучерашњој литургији, уз остале архијереје, поменут и њихов владика, за чију су судбину забринути.
Осим на литургији, име владике Георгија, извесно је, биће још помињано на Сабору. Синод, црквено тело коме председава патријарх, покренуо је канонски поступак против њега и одлучио да га привремено разреши управљања епархијом. На Сабору је да коначно одлучи о томе, а то неће бити лако, као што није било ни у претходним случајевима, када се расправљало о рашчињавању епископа (Артемија и Константина, на пример). Тада је бурна расправа пратила решавање тако осетљивих и тешких питања.
Према сазнањима „Политике”, епископат је и овог пута подељен: једни сматрају да епископ Георгије, после бројних притужби свештенства и верника, више не треба да управља епархијом на чијем је челу био више од 30 година. Другим владикама смета начин на који је вођен поступак против њега и донета одлука о његовом привременом разрешењу.
Још један владика биће тема Сабора: епископ Филарет, који је такође одлуком Синода привремено разрешен управљања милешевском епархијом. Новинари га јуче нису приметили међу архијерејима у Саборној цркви, али, наравно, не би требало преурањено закључивати. Као и у случају епископа Георгија, и против владике Филарета постоје притужбе свештенства и народа, помињу се и петиције за његову смену које су стизале у Патријаршију. Са друге стране, патријарху су стизала и писма подршке епископу Филарету, у којима више удружења грађана и појединаца подсећају на то да је владика обновио значајан број цркава и манастира на територији милешевске епархије, да је преузео уређење Прибојске бање, да епархија стипендира младе богослове.
Мишљење верника можда и може да утиче на одлуке епископата, али не треба заборавити да они доносе одлуке потпуно аутономно или би тако барем требало буде.
Верници могу да учествују у исказивању јединства цркве, у литургији – као што је то учинило њих седамдесетак који су јуче дошли на богослужење којим је отпочело заседање Сабора. За вернике, којима је доста и њихових проблема, то је и једна од најлековитијих и најутешнијих ствари које црква може да им пружи.
Јелена Чалија, Политика
Ћирилица
Како писати...
Карикатура недеље
Кликните на слику да је увећате.
Виц недеље
Временска Прогноза
Ауторска права Радио Оаза 2026