Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Ако капитен екипе из Немањине 11 већ мења неке играче, морао би да има у виду да од пада хеликоптера нешто шкрипи у одбрани, а да ни напад, осим вербални и то на тајкуне, политичке противнике и медије, није нарочито ефикасан

Ево, признајем, није се у Србији променио само Александар Вучић. У недељу сам и ја променио мишљење. До тог дана био сам велики скептик. Сада верујем у „Београд на води“! Само што многи грађани Београда и Србије неће доживети да то чудо виде својим очима. Ако тада Владу Србије, којим случајем, не буде саветовао Тони Блер, ево једне бесплатне пи-ар идеје, јер је ионако овде важан само пи-ар. Ко год тада буде премијер, може згодно 100. годишњицу завршетка Другог светског рата да споји са свечаним уручењем кључева новим станарима „Београда на води“. Кад је бал - нек је бал и то на води.

У реду, власт је решила један проблем. Да јој неки џангризави критичари не би стално приговарали, рок за завршетак „Београда на води“ једноставно су продужили на 30 година. Можда и у нади да се тога за пет-шест година нико неће ни сећати. Као што се сада нико не сећа канала Дунав - Морава - Солун, а од лансирања тог грандиозног пројекта нису прошле ни две године. Их, колико ћемо још таквих глупости морати да се наслушамо пре него што буде завршен „Београд на води“. 

Многе друге проблеме Влада је решила у понедељак, на отвореном. По идеалном времену за игру, додуше и на мало расквашеном терену од прошлогодишњих поплава, капитен екипе из Немањине 11 је пред неколико стотина гледалаца одиграо праву симултанку. Сви саиграчи из његове екипе морали су да се задовоље епизодним улогама, а противник се није ни видео на терену. Упркос убедљивој победи, капитен је, у складу са филозофијом да увек може боље, најавио да ће неке чланове екипе ускоро заменити. Свежа крв је, кажу, добра за екипу. Мада неки мисле и да се екипа која добија - не мења. 

Ако баш на рођендан, односно прву годишњицу, размишља о променама у екипи, капитен би морао да има у виду бар неколико чињеница. Да, на пример, од пада хеликоптера нешто шкрипи у одбрани! 

Уз то, ни напад, осим вербални и то на тајкуне, политичке противнике и неке медије, у последње време није нарочито ефикасан. Кључни нападач као да је занемарио тренинге због истраживачког рада, да ли за нови докторат, или само истражује неке заборављене случајеве евентуалних будућих противника. Шта тек рећи за екипу у којој највећи „левак“ формално стоји иза либералног, дакле десничарског Закона о раду? Упркос свему томе, капитен ће, у складу са досадашњом тактиком, по свему судећи појачати средину терена, у нади да ће и са таквим играчима успети да обезбеди велику подршку навијача. Само, мора да зна да у том случају, чак и после реконструкције, Влада Србије неће личити на Барселону са Месијем, Нејмаром, Ћавијем и Суаресом. Додуше, Вучићу није ни био циљ да његова екипа буде као Барса, већ као Бајерн. Ових дана у полуфиналу Лиге шампиона састаће се управо Барса и Бајерн. Баш да видимо ко ће у финале.

Још један проблем Влада ће решити наредних неколико дана. До 12. маја Мисија ММФ-а покушаће да се увери шта је од договореног са Владом урађено. Овога пута Зузана Мургасова, шеф Мисије, бар нема разлога за страх. Пре пет месеци, на прес конференцији, деловала је прилично уплашено. Овдашњи новинари, срам их било, покушали су да сазнају бар неки од детаља будућег аранжмана. То им није омогућено, јер су на тој чувеној „конференцији за новинаре“ постављена само два и то унапред договорена питања, од којих ниједно није имало везе са суштином споразума. Касније смо схватили и зашто. Било како било, уплашена за Мургасову, гувернерка НБС Јоргованка Табаковић ју је забринуто, тихо упитала: „Zuzana, are you afraid (плашиш ли се, Зузана)“? Пет месеци касније више се, благо нама, нико не плаши. Ни премијер, ни министри, иако скоро ништа од договореног нису урадили.

Ах, да, прошле недеље обрадовала ме вест да је један познаник прешао у Атлантик групу, у чијем саставу је и Соко Штарк. Шта мислите, да му предложим стратешко партнерство? Па, они праве бананице, а понекад се заиста осећам као - мајмун. 

Милан Ћулибрк, НИН