Дешавања

Примопредаја дужности у Епархији канадској и даље није обављена, иако је Свети архијерејски сабор Српске православне цркве трајно разрешио владику Георгија, досадашњег епархијског архијереја, и именовао патријарха Иринеја за администратора ове епархије до избора новог владике.

Патријарх Иринеј, који је прошлог петка допутовао у Канаду, позвао је владику Георгија да обаве примопредају дужности у понедељак, али је он то одбио. Како је у свом извештају владикама СПЦ навео архијерејски заменик протојереј-ставрофор Василије Томић, на позив патријарха Иринеја да му преда дужност, владика Георгије је одговорио да он са тим нема посла.

Георгије сматра да је то ствар Епархијског савета и неће да преда епархију док не дође редовно изабрани епископ, а и тада ће, каже он, то учинити само под одређеним условима. Не прецизира се, међутим, који су то услови владике Георгија. „Неће бити друге него да се прибегне мукотрпном и на све начине исцрпљујућем судском процесу”, оцена је оца Василија Томића коју је навео у свом кратком извештају. 

Од сутра ступа на снагу законски “пакет” пооштрених услова за стицање канадског држављанства, објавило је Министарство за држављанство и имиграцију те земље.

Још прошле године канадски парламент усвојио је измене најважнијих прописа у оквиру реформе законодавства које регулише стицање држављанства, а од сада ће стриктно бити примењивани сви нови законски акти.

“Нашим реформама обезбеђујемо да се нови држављани боље припреме за потпуно уклапање у канадску привреду и друштво. Ово је добитна комбинација како за новодошле тако и за Канаду у смислу стварања већих могућности које обезбеђује наш дарежљиви имиграциони систем”, изјавио је канадски министар за држављанство и имиграцију Крис Александер (Chris Alexander).

Уместо раније три, кандидати за држављанство одсад ће морати да физички буду присутни у Канади четири године (1.460 дана) пре него што поднесу пријаву. Они морају да буду у Канади најмање 183 дана сваке од четири условне календарске године.

Подносиоци пријава старости од 14 до 64 године морају да докажу да имају основно знање једног или оба званична канадска језика, енглеског и/или француског.

Данас је на аеродрому у Торонту око 350. верника Епархије канадске, заједно са великим бројем свештеника, дочекало Његову Светост Патријарха српског г.Иринеја, Администратора Канадске епархије. Патријарх је са својом пратњом слетео у 14.часова по локалном времену. Дочек је био величанствен и несвакидашњи. Српска деца су у народним ношњама према традицији послужила Свјатјејшег Патријарха са погачом и сољу. Верни народ је прилазио да целива Св.Десницу нашег Духовног Оца са осмехом на лицу као и са надом да ће долазак Првојерарха наше Светосавске Цркве повратити нарушено јединство, настало због самовоље разрешеног Владике Георгија.

Патријарх је у кратком и срдачном поздравном обраћању поручио да је много пута долазио у Канаду али да ова посета има нарочиту важност. Он је подсетио да га је Свети Архијерејски Сабор наше Цркве на протеклом заседању поставио за Администратора епархије, са свим правима и дужностима Епархијског Архијереја, и да долази у том својству да све позове на мећусобну љубав, слогу, јединство и радост.

Без ћирилице нема Срба и без тог писма не може се замислити књижевни и обимни духовни живот тог народа, једна је од порука са трибине о књизи Веселина Матовића „Ћирилица и латиногорица“ одржане  у Завичајном музеју у Даниловграду.

Нема ни сумње да је у Црној Гори у току њено расрбљавање, убрзана латинизација и то понајвише и најсуптилиније кроз школске програме, а посебно кроз наставу јединственог језика који данас има чак четири имена.

О таквим и сличним процесима у Црној Гори и како се одбранити од агресивне латинизације и потискивања ћирилице говорили су поред аутора и проф. др Лидија Томић, Миљан Станишић, публициста, и Перо Радоњић, кустос Завичајног музеја.

„Све што се у Црној Гори штампало до 1985. године било је на ћирилици. Тако је било скоро све до половине деведесетих година прошлога вијека и Црна Гора је била најћириличнија земља на Балкану, чак је у томе претекла и Македонију.

Фотографија у којој група тинејџера у амстердамском Рајкс музеју потпуно незаинтересована за Рембрантово ремек-дело „Ноћна стража“ зури у екране својих мобилних телефона на тужан начин илуструје зависност од нових технологија. А о мотивацији тинејџера да прекину зависност од интернета можда најбоље сведочи чињеница да већина њих када дођу у саветовалиште за лечење зависности још у чекаоници траже бежичну конекцију за телефон или таблет.

Милан Радовановић, специјални педагог и директор Дефектолошког саветовалишта „Ентера”, не крије своју забринутост због чињенице да се деца више не играју играчкама већ таблетима и смарт телефонима и наглашава да расте број малишана којима је мобилни телефон постао замена за лопту, игру и – вршњаке.

Први женски исељенички хор у савременој историји престонице Канаде Отави, "Музика Сербика" (Musica Serbica), одржао је концерт песама српске и канадске баштине "Песме наших земаља" (Songs of Our Lands).

Осим припадника српске дијаспоре, међу посетиоцима су били и канадски љубитељи хорског певања. Концерту су присуствовали и амбасадор Србије Михаило Папазоглу и амбасадорка БиХ Ковиљка Шпирић.

На концерту су изведене тематски груписане песме спских и канадских композитора о (двема) земљама и историји, о лепотама природе, о мору, о старим воденицама и друге. Међу српским песмама су Мокрањчеве: Ал' је леп овај свет (на Змајеве стихове), Приморски напјеви, Џанум насред село и Козар. Хор је отпевао и Песме старог ратника Радомира Петровића, Додолске песме Марка Тајчевића и Воденицу Војислава Илића.

Инструменталну подршку хору у три одабране песме дала је млада виолинисткиња Марија Крстић, док је пијанисткиња Ђурђа Папазоглу самосталним клавирским наступима извела српске компоyиције Коло Дубравка и Балканске игре за клавир, као и канадску Плес дрвећа на ветру (Trees Dancing in the Wind).

Положај Срба у Албанији није добар, права мањина, па и наша, се не поштују, пренели су Танјугу представници Срба у тој земљи.

Представници Срба у тој земљи изразили су наду да ће посета премијера Александра Вучића и његови разговори са албанским политичким врхом допринети побољшању њиховог положаја у Албанији. Представници Срба састали су се данас поподне у амбасади Србије у Тирани са премијером Вучићем, првим председником једне српске владе који је посетио Албанију.

Симо Хајкоја Хајковић, председник православног словенског Удружења Свети Владимир из Скадра, рекао је извештачу Танјуга да је у околини Скандра, где живи пуно Срба, ситуација релативно мирна, али да они нису задовољни својим положајем, јер немају права која би требало да има једна мањина.

"Немамо школу на нашем језику, немамо наше новине, па чак ни телевизијски дневник на српском", казао је он и посебно указао да би било значајно за српску мањину, али и за албанску државу, да се уведе информативна емисија на нашем језику. Тиме би, како каже Хајковић, Албанија показала да поштује мањине и међународне конвенције о мањинама, које то траже од свих потписница.

То се до сада, међутим, како констатује, није урадило.

На хиљаде људи учествовало је широм света у протестима против америчког биотехнолошког гиганта "Монсанта" и његових генетски модификованих усева и пестицида.

Трећи годишњи "Марш против Монсанта" је одржан синоћ у око 400 градова у више од 40 земаља широм Европе, Северне и Јужне Америке и Африке, пренела је агенција АФП. Око 2.500 људи демонстрирало је против "Монсанта" у швајцарским градовима Базелу и Моржу, где се налази седиште те компаније за Европу, Африку и Блиски Исток. 

У Паризу се окупило око 3.000 демостраната у организацији група за заштиту животне средине попут "Гринписа" и анти-капиталистичке групе Стоп ТАФТА. Њихов бес је био пре свега усмерен ка водећем хербициду на тржишту "Раундапу", чији је главни састојак Светска здравствена организација недавно прогласила "вероватно канцерогеним за људе". 

На једном од плаката у француском граду Рену је зато писало: "Желите да почините масовно убиство? Користите 'Раундап." 

Покојни брачни пар Ђуро и Илинка Трифуновић из Канаде, тестаментом су Институту за мајку и дете у Београду оставили милион канадских долара. Трифуновићеви су пореклом са Косова и Метохије, одакле су у Канаду отишли после II светског рата.

Почетком ове године, дечију болницу контактирала је адвокатска канцеларија из Канаде, коју су Трифуновићи ангажовали за реализацију њихових жеља. У цео процес се укључила и њихова рођака која живи у Београду и која је заједно са осталим потомцима одлучила да новац добије баш Институт за мајку и дете. Директор ове здравствене установе др Радоје Симић каже да је чин брачног пара Трифуновић за поштовање.

"То је чин без преседана. Тако нешто се није догодило, бар у последњих 30 година колико сам ја у здравству", објашњава др Радоје Симић. Он каже да је уплаћен први део донације у износу од 424.000 евра и да је већ размотрено у договору са чланом породице Трифуновић из Београда шта су приоритети и где ће новац да буде уложен.

Представке српских грађана поднете Европском суду за људска права у Стразбуру ради повраћаја имовине у Хрватској одбијају се због процедуралних разлога.

То је навела Адвокатска канцеларија Ристић и позвала владе Србије и Хрватске да предузму одређене кораке за решавање тог проблема.

Како је речено на конференцији за новинаре у Прес центру Танјуга, према правилу 47, које је ступило на снагу 1. јануара 2014. године, представници Хрватске у секретаријату суда могу да одбаце представку као неисправну или непотпуну.  То значи да представке српских грађана уопште не стижу до судија, које би о њима мериторно одлучивале, већ се поступак зауставља у секретаријату, а на ту одлуку секретаријата не постоји право жалбе. 

Адвокат Зоран Ристић рекао је да је од увођења правила 47 одбијено 90 одсто апликација јер су биле формално неисправне и да се о њима није ни расправљало. Према његовим речима, таква пракса претендује да добије облике афере јер се грађани и правна лица у земљама бивше Југославије сматрају грађанима другог реда у Стразбуру, до којег се долази кад се прођу све правне процедуре у Хрватској.