Дешавања

Некада је Канада широм отварала врата за квалификоване дошљаке из целог света, а у време ратова у бившој Југославији и санкција у Србији, Амбасада Канаде није се затворила, све док није у своју земљу преселила инжењере из Винче и Пупина.

„Сада то више није тако, ни за оне најквалификованије Канада више не простире црвени тепих”, каже за Политику професорка на Јорк универзитету у Торонту др Јелена Жикић која је своју универзитетску и научну каријеру посветила изучавању интеграције квалификованих имиграната. У Канаду је дошла са родитељима када је имала петнаест година, још 1989, пре свих ратова и великих криза у бившој Југославији, присуствовала је масовном доласку младих професионалаца из њене земље који су се зависно од професије лакше или теже уклапали у канадско друштво. Данас као стручњак за имигранте и њихову интеграцију држи предавања на Старом континенту, а недавно је у Берлину преносила искуства из Канаде на коју се у Европи гледа као на узорну државу када је реч о могућностима дошљака да наставе своју професионалну каријеру, тамо где су је прекинули кад су решили да оду из своје земље.

О ћирилици као српском писму којем прети изумирање, уколико се не предузму хитне и озбиљне мере, углавном разговарају стручњаци. Конкретне активности и даље изостају. Ево зато још једном, у недостатку бољих вести о заштити ћирилице, прегледа стања и савета које надлежнима дају чланови Одбора за српски језик Српске књижевне задруге.

Познати лингвисти, проучаваоци књижевности, књижевници и социолози одржали су научну конференцију „Идентитет српског језика и културе” и са скупа издали зборник радова. Зборник су, тим поводом, представили Радивоје Микић, Милош Ковачевић, Тиодор Росић, Вељко Брборић, Зоран Аврамовић и Милорад Симић, а мишљења неких од њих преносимо.

Радивоје Микић је изнео поражавајући податак: читајући саставе са пријемног испита на Филолошком факултету у Београду, који су морали да буду писани ћирилицом, схватио да су наши школарци – неписмени.

Српски комунисти, као људи који су – по тачној оцени Танасија Младеновића – издали свој народ, наглашава Мило Ломпар, тврдили су како нешто чврсто и солидно стварају: да би се намах све распало у прах. Ни Бриселски споразум – као логична станица на безалтернативној стази која води у Европску унију – не може створити ништа чврсто и вредно…

На 56. Међународној олимпијади из математике, одржаној на Тајланду, Кикинђанин Алекса Константинов освојио је златну медаљу.

Да је успех младих математичара из Србије огроман потврђује и податак да су у конкуренцији такмичара из преко 100 земаља света управо чланови тима из Србије са освојене четири медаље - златном, сребрном, две бронзане и две специјалне похвале, били међу најбољима. Кикинђани су сa разлогом поносни на свог Алексу. 

У најјачој међународној конкуренцији, Кикинђанин Алекса Константинов, ученик Математичке гимназије у Београду, био је и најуспешнији. А пут до златне медаље на Математичкој олимпијади Алекса је заправо започео у кикиндској Основној школа "Свети Сава", када га је математика очарала. 

"Моја љубав према математици започела је још у основној школи, а ту љубав развијала је професорка Десанка Чепелник. Пуно је радила на мом успеху, поставила је праве темеље мог знања и због тога сам јој неизмерно захвалан", прича нам Алекса. 

Нови канадски пасош и није тако нов. У употреби је, под називом ePassport, од јула 2013. године, када су ступиле на снагу промене у начину издавања, року важења документа, ценама…

Оно што је недавно пријатно изненадило Канађане, међутим, слике су које се појављују када се листови пасоша осветле “црном светлошћу” УВ лампе.

Дизајн решења, која су брзо пронашла пут до интернета и друштвених мрежа, заиста импресионирају. Обични листови са бледо одштампаним историјским личностима и познатим канадским споменицима за трен се претварају у игру бљештавих боја са ватрометом, звезданим небом, колонадама стубова…

Доминира, наравно, јаворов лист, који се у различитим величинама и нијансама расипа по површини страница. Када се УВ лампа угаси, чаролија нестаје.

Намена сакривених слика је само још један вид заштите канадске путне исправе, који спречава њено фалсификовање. Слична решења имају и друге земље света, Норвешка, на пример.

Одлука руководства Републике Српске о референдуму је и легитимна и легална, јер је усмерена баш на заштиту одредаба Дејтонског споразума, које су нарушене тиме што су неке функције које су биле додељене ентитетима прешле на централну власт, изјавио је бивши шеф дипломатије СР Југославије Владислав Јовановић.

"То што Република Српска оспорава такво нелегално стање у име позивања и заштите Дејтонског споразума јесте нешто што је у природи ствари и што не би требало друге да ставља у стање узбуне, јер ничим није угрожено постојање БиХ, а најмање мировни уговор у Дејтону", истакао је Јовановић. Он је указао да америчка пренаглашена реакција на референдум "није случајна" и мора да се доведе у везу са низом ставова и активности Америке последњих неколико недеља у вези са стањем не само у БиХ, него на Балкану уопште.
"То је последица њиховог прибојавања да је утицај Русије на Балкану, после третирања англо-америчке резолуције у Савету безбједности ојачан и да би могао да буде још јачи, тим пре што се Русија појавила као једина заштитница Срба на Балкану", објаснио је Јовановић. Он је указао да се поред неријешених питања у вези са БиХ, Србијом због кретања ка ЕУ, Македонијом, па нарочито Грчком, САД прибојавју да би те ослабљене тачке западних упоришта на Балкану Русија могла да искористи и још више ојача своје присуство и утицај.

Јелена Радојковић упутила је поводом британског предлога Резолуције о Сребреници у којој се тврди да су Срби "геноцидан" народ, отворено писмо амбасадору Велике Британије у Србији Денису Кифу и у њему га подсетила на злочине које су вековима чинили Британци.

Писмо које је запалило интернет а у коме је госпођа Радојковић изнела непобитне историјске чињенице, преносимо цео текст:

“Овим путем желим да изразим своје дубоко разочарење као и огорченост поводом предлога британске владе који се односи на Резолуцију о Сребреници. Више од 40 година свог рада и живота посветила сам неговању и промоцији британске културе и језика.

Рођена сам у Бечу. Студирала сам англистику/германистику у Хамбургу, Њујорку, Карачију и Београду. Већ 25 година водим лингвистички центар (Оксфорд Центар, Београд/Ниш). Кроз нашу школу енглеског језика прошло је више хиљада студената, а књижара Оксфорд Центар, која ради у оквиру исте организације, је за ових 25 година у сарадњи са британским издвачким кућама Оксфорд, Лонгман итд. продала хиљаде уџбеника за енглески језик. Заједно са британским стручњацима, организовала сам мноштво стручних семинара по целој Србији који су имали за циљ промоцију енглеског језика и културе, али и стварање тржишта за британске издаваче.

Освајањем титуле на најпрестижнијем турниру на планети Новак потврдио да креће период његове доминације. У финалу Вимблдона је имао троструку победу - над Федерером, публиком и британским медијима

Није битно колико пута паднеш, већ колико брзо устанеш. Реченица је коју смо слушали много пута, а која може у потпуности да се примени на оно кроз шта је Новак Ђоковић прошао у претходном периоду.

Доживео је веома тежак ударац на Ролан Гаросу, Стен Вавринка га је потпуно заслужено победио и ове године распршио његове снове о освајању јединог грен слема који му недостаје. Мало ко би заиста после тако силовитог ударца могао да се опорави, али не и један човек - несаломиви Ноле.

Када су у недељу 5. јула аустралијски Срби заједно са конзулом Браниславом Грбићем, посетили у сиднејском притвору Драгана Васиљковића, он није знао ништа о томе да ће га већ у среду Аустралија да испоручи Хрватској. Ово нам је саопштио један од Васиљковићевих пријатеља, коме је Капетан Драган том приликом уручио писмо за новинаре и читаоце “Новости”. 

- Стара изрека каже: “Човека можеш да савладаш, али не можеш и да га победиш”. Ја сам спреман за мегдан без оружја! - поручио нам је Капетан Драган.

У писму каже да је током притвора који је у Аустралији трајао скоро десет година, често тражио одговор на сопствено питање - да ли је требало 2005. године да оде у Хрватску и да се преда?

- На то питање увек сам долазио до истог одговора - нипошто!

Удружење породица киднапованих и убијених на Косову и Метохији поставило је данас испред Скупштине Србије паное са фотографијама и именима више од 2.500 цивилних жртава, војника и полицајаца, под називом "Српски зид плача", захтевајући од државе и града да им додели локацију за подизање споменика жртвама.

Председник тог удружења Сима Спасић рекао је новинарима да од државе и града траже да добију локацију за споменик за све убијене и нестале српске жртве на Косову и Метохији. Удружење је, како је навео, покренуло и петицију за подизање тог споменика, а она је предата и председнику Владе Србије Александру Вучићу.

Спасић је рекао да је са представницима републичког парламента договорено да ће "Српски зид плача" остати испред највишег законодавног тела до 15. јула.

Лозанка Радојчић, мајка војника страдалог на Кошарама, навела је да је бол сваке мајке за изгубљеним дететом исти, али да за бол мајки из Сребренице зна цео свет, а да за бол мајки из Србије ретко ко зна.

На конференцији за новинаре у Амбасади Канаде у Београду представљени су програми којима ће Дан Канаде, 1. јул, бити обележен у Србији. Домаћини уметничких догађаја биће Београд, Зрењанин и Нови Сад.

Обележавање Дана Канаде у Србији је почело у Зрењанину 22. јуна је отворена изложба канадског уметника Дерека Бесанта “Крај језика”, пројекат који се дешава у етапама и поиграва са наративом и погледом, звуком и доживљајем одсуства, и представља два облика, комуникацију и интеракцију. Изложба ће да траје до 17. јула.

У четвртак 2. јула, у Културном центру Београда је отворена изложба Садка Хаџихасановића “Млади Роми”. Хаџихасановић је сликар који више од две деценије успешно ствара у Канади. Уметник схвата да би кроз истраживања идентитета тинејџера Рома кроз своја дела могао да открије истине о њима и можда одбаци неке негативне стереотипе и предрасуде које се тичу њихове културе и животног стила.