Дешавања

„Та ствар уништава меморију и слаби ум, ослобађа га од напора који га чини снажним. То је нехумана ствар”. Овако у „Федри” Платон цитира Сократа. „Та ствар” из овог цитата односи се на нову “нехуману технологију писања“.

Сократ који је, као што знамо, само усмено преносио своја размишљања, био је дубоко узнемирен уверењем је да ће људско памћење, па тиме и ум и способност мишљења, бити уништено новим технолошким проналаском: пером за писање. Али десило се управо обратно: Људска кутура и цивиизација су се развили до неслућених граница захвајујући развоју писане речи. 

Текстови су, додуше, писани руком, те су књиге и записи били ретки, скупи и доступни само повлашћенима. 

Све до Гутенберга. Захваљујући његовој новој технологији, штампарској преси, дошло је до развоја масовне производње писаних докумената, па и књига. Многи песници, мислиоци и писци тога доба, чији су префињени стихови и узвишена прозна дела постојали само у форми веома драгоцених и ретких књига, намењених високо ученим људима које су као вредни предмети биле у поседу само богатих и моћних, били су забринути због појаве нове штампарске технологије, баш као и Сократ некад због пера за писање. 

Апсурдно је поредити холокауст, геноцид у Руанди и злочине у Сребреници, сматра један од најпознатијих светских ловаца на нацисте Ефраим Зуроф, директор центра „Симон Визентал” из Израела.

У ексклузивној телефонској изјави за „Политику” он је неколико пута поновио да то није исто и да је страшно правити таква поређења.

– Волео бих да су нацисти склонили јеврејске жене и децу пре свог крвавог похода, уместо што су их убили, али то се није десило, као што знамо. Ни Руанда и холокауст нису исто, иако су злочини који су се догодили у Руанди много сличнији холокаусту од онога што се десило у Сребреници. Али, опет, то није исто. Пре свега, ни Руанда ни Сребреница нису биле индустријско масовно убијање какво је почињено у холокаусту – истиче Зуроф.

Он није желео да коментарише нацрт резолуције о Сребреници, која би на предлог Велике Британије почетком јула требало да се нађе пред Саветом безбедности Уједињених нација. Његов одговор на питање „Политике” – како оцењује део резолуције у којем се осуђује свако порицање геноцида у Сребреници био је: „Нисам сигуран да је оно што се десило у Сребреници геноцид”. 
– Колико знам, оно што се тамо десило није опис или дефиниција геноцида. Мислим да је одлука да се то назове геноцидом донета из политичких разлога. Очигледно се догодила трагедија, недужни људи изгубили су живот и треба да се сачува сећање на њих – наводи Зуроф.

Невероватан скандал обележио је квалификациону утакмицу за одлазак на Европско првенство између Хрватске и Италије, јер је на терену Хајдука из Сплита, чувеном "Пољуду", у трави био исцртан нацистички симбол, кукасти крст.

Овај меч, завршен без победника (1:1) је одигран без присуства публике што је била казна за раситичко понашање загребачке публике на утакмици са Норвешком.

Како јављају хрватски медији, "изгледа да је травњак био поливен хемикалијом" неколико дана пре меча са азурима, како би она полако нагризала траву да би пожутела, али се та хемикалија није видела под дневним светлом.

На полувремену утакмице Хрватска - Италија радници су изашли на терен и покушали да поправе штету, јавља Индеx.хр, но слика са кукастим крстом на игралишту Пољуда већ је била обишла читав свет.

Блиц

Индеx: Невиђена хрватска срамота: Кукасти криж нацртан на трави Пољуда 
Погледајте ВИДЕО

Спортисти треба да бију битке на спортским теренима, а не под окриљем војних савеза, поручила је одбојкашка репрезентативка Црне Горе Ксенија Ивановић, члан француског прволигаша Хаино, у отвореном писму капитену кошаркашке репрезентације Црне Горе Суаду Шеховићу. У том писму, које је проследила и нашој редакцији, наводи да је у дневној штампи прочитала његов текст подршке Црној Гори за улазак у НАТО и да јој је посебно, како је написала, „запала за око ваша слика поред заставе НАТО-а, која у мени буди супротна осећања јер, као што сте ви имали то лоше искуство и страх за безбедност у Украјини, и ја сам имала неупоредиво лошије, трагично искуство, овде у Црној Гори 1999. године, што ме је навело да реагујем на ваш текст”.

Ивановићева наводи да поштује право да Шеховић има став, али је у најмању руку чуди то „што сте се потписали као капитен репрезентације, што јавности намеће дилему да ли и остатак националног тима дели ваше мишљење”.

Она подсећа да је Шеховић у свом тексту навео да је имао лоше искуство у Украјини где је страховао за безбедност због дешавања у источном делу те земље, на удаљености од неких 200 километара од Кијева, па га пита: „Да ли сте се осећали угрожено када је тај исти НАТО на 30 километара од вашег Бијелог Поља сејао смрт, ту, у Мурину?

Примопредаја дужности у Епархији канадској и даље није обављена, иако је Свети архијерејски сабор Српске православне цркве трајно разрешио владику Георгија, досадашњег епархијског архијереја, и именовао патријарха Иринеја за администратора ове епархије до избора новог владике.

Патријарх Иринеј, који је прошлог петка допутовао у Канаду, позвао је владику Георгија да обаве примопредају дужности у понедељак, али је он то одбио. Како је у свом извештају владикама СПЦ навео архијерејски заменик протојереј-ставрофор Василије Томић, на позив патријарха Иринеја да му преда дужност, владика Георгије је одговорио да он са тим нема посла.

Георгије сматра да је то ствар Епархијског савета и неће да преда епархију док не дође редовно изабрани епископ, а и тада ће, каже он, то учинити само под одређеним условима. Не прецизира се, међутим, који су то услови владике Георгија. „Неће бити друге него да се прибегне мукотрпном и на све начине исцрпљујућем судском процесу”, оцена је оца Василија Томића коју је навео у свом кратком извештају. 

Од сутра ступа на снагу законски “пакет” пооштрених услова за стицање канадског држављанства, објавило је Министарство за држављанство и имиграцију те земље.

Још прошле године канадски парламент усвојио је измене најважнијих прописа у оквиру реформе законодавства које регулише стицање држављанства, а од сада ће стриктно бити примењивани сви нови законски акти.

“Нашим реформама обезбеђујемо да се нови држављани боље припреме за потпуно уклапање у канадску привреду и друштво. Ово је добитна комбинација како за новодошле тако и за Канаду у смислу стварања већих могућности које обезбеђује наш дарежљиви имиграциони систем”, изјавио је канадски министар за држављанство и имиграцију Крис Александер (Chris Alexander).

Уместо раније три, кандидати за држављанство одсад ће морати да физички буду присутни у Канади четири године (1.460 дана) пре него што поднесу пријаву. Они морају да буду у Канади најмање 183 дана сваке од четири условне календарске године.

Подносиоци пријава старости од 14 до 64 године морају да докажу да имају основно знање једног или оба званична канадска језика, енглеског и/или француског.

Данас је на аеродрому у Торонту око 350. верника Епархије канадске, заједно са великим бројем свештеника, дочекало Његову Светост Патријарха српског г.Иринеја, Администратора Канадске епархије. Патријарх је са својом пратњом слетео у 14.часова по локалном времену. Дочек је био величанствен и несвакидашњи. Српска деца су у народним ношњама према традицији послужила Свјатјејшег Патријарха са погачом и сољу. Верни народ је прилазио да целива Св.Десницу нашег Духовног Оца са осмехом на лицу као и са надом да ће долазак Првојерарха наше Светосавске Цркве повратити нарушено јединство, настало због самовоље разрешеног Владике Георгија.

Патријарх је у кратком и срдачном поздравном обраћању поручио да је много пута долазио у Канаду али да ова посета има нарочиту важност. Он је подсетио да га је Свети Архијерејски Сабор наше Цркве на протеклом заседању поставио за Администратора епархије, са свим правима и дужностима Епархијског Архијереја, и да долази у том својству да све позове на мећусобну љубав, слогу, јединство и радост.

Без ћирилице нема Срба и без тог писма не може се замислити књижевни и обимни духовни живот тог народа, једна је од порука са трибине о књизи Веселина Матовића „Ћирилица и латиногорица“ одржане  у Завичајном музеју у Даниловграду.

Нема ни сумње да је у Црној Гори у току њено расрбљавање, убрзана латинизација и то понајвише и најсуптилиније кроз школске програме, а посебно кроз наставу јединственог језика који данас има чак четири имена.

О таквим и сличним процесима у Црној Гори и како се одбранити од агресивне латинизације и потискивања ћирилице говорили су поред аутора и проф. др Лидија Томић, Миљан Станишић, публициста, и Перо Радоњић, кустос Завичајног музеја.

„Све што се у Црној Гори штампало до 1985. године било је на ћирилици. Тако је било скоро све до половине деведесетих година прошлога вијека и Црна Гора је била најћириличнија земља на Балкану, чак је у томе претекла и Македонију.

Фотографија у којој група тинејџера у амстердамском Рајкс музеју потпуно незаинтересована за Рембрантово ремек-дело „Ноћна стража“ зури у екране својих мобилних телефона на тужан начин илуструје зависност од нових технологија. А о мотивацији тинејџера да прекину зависност од интернета можда најбоље сведочи чињеница да већина њих када дођу у саветовалиште за лечење зависности још у чекаоници траже бежичну конекцију за телефон или таблет.

Милан Радовановић, специјални педагог и директор Дефектолошког саветовалишта „Ентера”, не крије своју забринутост због чињенице да се деца више не играју играчкама већ таблетима и смарт телефонима и наглашава да расте број малишана којима је мобилни телефон постао замена за лопту, игру и – вршњаке.

Први женски исељенички хор у савременој историји престонице Канаде Отави, "Музика Сербика" (Musica Serbica), одржао је концерт песама српске и канадске баштине "Песме наших земаља" (Songs of Our Lands).

Осим припадника српске дијаспоре, међу посетиоцима су били и канадски љубитељи хорског певања. Концерту су присуствовали и амбасадор Србије Михаило Папазоглу и амбасадорка БиХ Ковиљка Шпирић.

На концерту су изведене тематски груписане песме спских и канадских композитора о (двема) земљама и историји, о лепотама природе, о мору, о старим воденицама и друге. Међу српским песмама су Мокрањчеве: Ал' је леп овај свет (на Змајеве стихове), Приморски напјеви, Џанум насред село и Козар. Хор је отпевао и Песме старог ратника Радомира Петровића, Додолске песме Марка Тајчевића и Воденицу Војислава Илића.

Инструменталну подршку хору у три одабране песме дала је млада виолинисткиња Марија Крстић, док је пијанисткиња Ђурђа Папазоглу самосталним клавирским наступима извела српске компоyиције Коло Дубравка и Балканске игре за клавир, као и канадску Плес дрвећа на ветру (Trees Dancing in the Wind).